Изаћи на крај са данашњим темпом живота
ЈЕДАН запослен човек проводи викенде гледајући фудбалске утакмице на телевизији а жали се како нема времена да одведе своју децу у зоолошки врт. Једна домаћица с верском занесеношћу прати из недеље у недељу ТВ серију, а затим се жали како има тако мало времена за своје свакодневне кућне послове. Да ли је проблем у недостатку времена или у његовом слабом искоришћавању?
Добар распоред времена тражи од нас да следимо начело које је записано у Библији у посланици Филипљанима 1:10, НС: „Да бисте знали шта је важније“.
Да, као прво поставимо себи приоритете, одредимо шта је важније, тако да, уколико нешто треба занемарити, нека то буде нешто релативно неважно. Покушајмо да начинимо попис свих задатака које треба обавити за, рецимо, недељу дана, и подели их у две категорије: (1) Оно што морам да урадим и (2) Оно што бих волео да урадим.
Посао, куповина и поправке у кући, као и време проведено са породицом, све би то потпало под прву категорију. Прави хришћанин ће исто тако дати приоритет посећивању скупштинских састанака, разговору с другима о својој вери и проучавању Библије (Матеј 6:33).
Ако попис изгледа превелик, можда неке ствари које морамо да урадимо и нису заправо тако неопходне. Или, покушајмо са комбинацијом активности. На пример, ако имамо свакодневне кућне обавезе, зашто не би научили децу да нешто од тога обављају? Тиме нећемо само добити могућност да све урадимо, него ћемо имати и драгоцене тренутке да проведемо са својом децом.
Но, шта је с пописом ствари које би „волели да урадимо“? Могућности су огромне. Међутим, ми једноставно не можемо да урадимо све. Дакле, израчунајмо трошкове таквих активности (Лука 14:28). Хоће ли оне у нашем животу смањити или повећати стрес? Хоће ли повећати терет трошкова за домаћинство? Хоће ли представљати сметњу ономе што мора да се уради?
Избегавајмо замку преоптерећења — да улазимо у толико много тога да нас то тера да непрестано бесомучно трчимо. Одвојмо довољно времена да можемо обавити своје задатке. Један пензионисан грађевински предузимач дао је добар савет једном младићу кога је позвао на чај. Младић је одбио позив, рекавши: „Морам бити у граду у 16,50“.
„Какав је то договор?“ упитао је предузимач. „Покушај да се договараш на округле сате“, саветовао му је, „иначе ће те трчање одвести у гроб“.
Зашто је тешко изаћи на крај
Ови предлози могу бити корисни. Али, упамти да су стрес и журба карактеристике времена ’с којим се тешко излази на крај’ у коме ми живимо (2. Тимотеју 3:1—5). Данашњи свет је заиста у журби. Чињеница да се међуљудски односи погоршавају а светски проблеми продубљују показује да та журба људе не води никуда.
Свет заправо живи у позајмљеном времену. „Преостало време је скраћено“, упозорава Библија (1. Коринћанима 7:29, НС). Исус Христ је указао на то време у коме сада живимо, рекавши да су садашње невоље у свету доказ да је његово Царство близу (Лука 21:10, 11, 28—31). Стога се сотона, ђаво, „врло расрдио, знајући да времена мало има“ (Откривење 12:12). Читав његов светски систем срља ка уништењу, а сви његови покушаји да то спречи безуспешни су!
Истина, ти можеш мало тога да учиниш у вези правца којим иде свет. Али, ти можеш много учинити да би осигурао мир у свом животу. Не, лекови за умирење нису одговор; исто тако, техника распоређивања времена није успешна код свакога. Оно што далеко више помаже је познавање и разумевање Библије. Библије?
Да, јер Библија указује на то да је за хришћане пожељно да воде миран и тих живот с потпуном оданошћу Богу и озбиљношћу“ (1. Тимотеју 2:2, НС). Је ли то могуће? Да, јер иако си подложан притисцима ових критичних ‘последњих дана’, Библија ти може помоћи да на живот гледаш другачије.
Као пример узми свој посао. Ако се твој живот окреће око ’оданости Богу и озбиљности’, а не око материјалних ствари, ти нећеш журити да нагомилаш ствари које су ти недоступне. Пошто знаш да је „љубав према новцу корен свих штетних ствари“, ти можеш бити задовољан „храном и одећом“ (1. Тимотеју 6:8, 10, НС). Зато што посао у твом животу заузима тек друго место, ти ћеш чак бити у могућности да нађеш времена за потребан одмор и опуштање. „Боља је пуна шака починка, него обе руке пуне рада и трчања за ветром“ (Проповедник 4:6, НС).
Неки су у могућности да скрате свој световни посао. Човек који је био директор једне велике фирме присећа се: „Након 23 године напрезања имао сам добру плату, бесплатну здравствену негу, добру пензију, итд. Но, да бисте све то добили, морате све више времена и енергије трошити на свом послу. На крају немате времена за себе. И кад год пред вас искрсне нешто друго изван посла кажете, ’Жао ми је, имам превише посла’.“ И тако је тај човек напустио свој утицајан положај. Истина, то је за њега значило да отада води једноставнији живот. Али, то је такође значило да ће више времена посветити својој породици и хришћанским активностима.
Поставити одговарајуће приоритете
Пошто живимо у критично време, прави хришћани не могу да имају лежеран став према духовним стварима. Узмимо у обзир Закхеја, човека кога Библија означава богатим скупљачем пореза. Желећи једном да сазна нешто више о Исусу, он се попео на дрво да би га боље видео док је пролазио кроз град. Извештај говори следеће: „И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; Јер ми данас ваља бити у твојој кући. И сиђе брзо; и прими га радујући се“ (Лука 19:2—6).
Замисли какву је корист имао Закхеј од тога што је угостио Исуса и с њим разговарао о духовним стварима! Исус је помогао Закхеју да утврди редослед приоритета, тако да је Закхеј престао да ставља нагласак на стицање материјалних ствари. „Гле! Половину свог имања, Господе, даћу сиромасима“, рекао је Исусу, „и што сам год коме лажном оптужбом отео враћам четвороструко“ (Лука 19:8, НС).
Прави хришћани су данас исто тако жељни да искористе сваку могућност да разговарају о духовним стварима. Њима више није главни циљ стицање материјалних добара, него за њих постаје приоритетно читање хришћанских публикација које им помажу да науче о Богу и његовој намери. А док су на састанку с другим хришћанима теже томе да не пропусте ни један минут поуке и изграђујућег дружења.
Још један добар пример за нас је пример Лота. Божји анђео га је упозорио да ће Содома и Гомора бити уништени. Показујући с љубављу занимање за друге, „изиђе Лот да то каже својим будућим зетовима који су намеравали да узму његове кћери, те рече: ’Устајте! Одлазите из овог места, јер ће Јехова да уништи град!’“ Али сам Лот је оклевао и тако натерао анђела да га пожурује да побегне на Божје место сигурности без оклевања, рекавши: „Брзо! Бежи онамо, јер не могу ништа чинити док ти не стигнеш тамо“ (1. Мојсијева 19:14, 16, 22, НС).
Данас свет поприма димензије свеопште Содоме и Гоморе и исто тако му предстоји уништење. Зато је упозоравање других о том долазећем уништењу примарна ствар у животу Јеховиних сведока. Хоћеш ли својим приоритетом учинити то да поближе испиташ то упозорење?
Ако журиш за узалудним циљевима, то ће ти донети само бол у срцу и нервозну напетост. Далеко је боље за тебе да научиш о Богу и његовој намери да оствари нови систем ствари у коме живот више неће бити попут луде трке! (2. Петрова 3:13; Исаија 65:17, 21—25; Псалам 37:10, 11).
У међувремену, научи да будеш продуктивно, а не избезумљено, запослен. А кад почнеш да учиш о Божјој намери, не оклевај! Нека ти то буде приоритетно.
[Оквир на 8. страни]
Мудра упозорења против непотребне журбе!
„Ко нагли да се обогати, неће бити без кривице“ (Приче Соломунове 28:20).
„Мисли вредна човека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво“ (Приче Соломунове 21:5).
„Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега“ (Приче Соломунове 29:20).
„Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом“ (Проповедник 5:2).
[Слика на 7. страни]
Чести узрок журбе је лош распоред времена и преоптерећен распоред