Немој само рећи: „Утопљавајте се и добро се храните“
„Ако . . . неко од вас каже (браћи у невољи): ’Идите с миром, утопљавајте се и добро се храните’, а не дате им оно што им је потребно за тело, шта то користи? . . . Тако је и вера, ако нема дела, сама по себи мртва“ (Јаков 2:15—17, НС).
1. Како је један брат из Нигерије запао у невољу?
ПРОЦЕЊУЈЕ се да је Лебечи Оквараоча рођен пре 1880; дакле, сада има више од сто година. Од својих нигеријских родитеља наследио је „џуџу“, што је и обожавао. Када је имао више од 80 година, почео је да проучава Библију са Јеховиним сведоцима. Спровео је у живот оно што је научио — и крстио се. Сада је већ више од 30 година Сведок. Скупштинске старешине посетиле су после веома жестоке провале облака, њега и његову 72—годишњу жену, која припада Англиканској цркви. Обоје су били очајни — под водом је био под њихове колибе покривене сламом, а нису имали рођаке који би им пружили коначиште или помогли при поправци колибе. Шта би ти учинио у том случају? Пре но што известимо шта су предузеле старешине, да размотримо савет Библије с тим у вези.
2. Зашто смо заинтересовани за „изванредна дела“?
2 Исус Христ „је дао самога себе за нас, да. . . очисти себи народ који му припада, који ревнује за добра дела“ (Титу 2:14, др Чарнић). У средишту тих дела налази се проповедање Царства, којим се спасавају животи (Марко 13:10; Откривење 7:9, 10). Хришћанска „изванредна дела“ укључују, међутим, више него само неминовно проповедање, јер је Христов полубрат Јаков објаснио: „Облик обожавања, који је са становишта нашег Бога и Оца чист и неокаљан јесте ово: обилазити сирочад и удовице у њиховој невољи и сачувати себе без мрља од света“ (Јаков 1:27, НС).
3, 4. Шта можемо да научимо о „изванредним делима“ из 1. Тимотију, од 3. до 5. главе, и која питања из тога произлазе?
3 Скупштине у првом веку учествовале су у „изванредним делима“ обе врсте. Према 1. Тимотију 3. глави, Павле је, пошто је набројао особине надгледника и слугу помоћника, писао да је ’скупштина живог Бога стуб и потпора истине’ (1. Тимотију 3:1—15). Показао је да би хришћани, који се чврсто држе тих истинских наука, могли ’да спасу себе и оне које их слушају’ (1. Тимотију 4:16). Затим је Павле расправљао о ’изванредном делу’ материјалне бриге за верне удовице ’којима је требала помоћ’ (1. Тимотију5:3—5).
4 Ми треба, дакле, осим еванђелизације, да обратимо пажњу на „изванредна дела“ као што су, рецимо, ’обилажење сирочади и удовица у њиховој невољи’. Шта могу ту да учине старешине и слуге помоћници који ’предводе’? (Јеврејима 13:17). Како могу у томе да им помажу други Сведоци? И шта ми лично можемо да чинимо да бисмо чинили „изванредна дела“ове врсте?
Старешине које предводе
5. Како је поступио Павле када је искрсла нарочита потреба и које савремене паралеле постоје за то?
5 Када се у Јудеји појавила нарочита потреба, Павле је као старешина преузео вођство у организовању пружања помоћи. Таквим вођством избегнуто је да дође до велике пометње. Све је могло да се подели праведно, по потреби (1. Коринћанима 16:1—3; Дела апостолска 6:1, 2). Старешине у наше време (узимајући у обзир законе земље) преузимају, такође вођство у пружању помоћи после поплава, клизања земљишта, таласа плиме, торнада или земљотреса — и тако’показују лично занимање за друге’ (Филипљанима 2:3, 4).
6. Како су реаговале старешине после једне елементарне непогоде у Калифорнији (САД)?
6 У часопису Пробуди се! од 8. октобра 1986. извештава се о једном примеру који показује хришћанство у акцији. Хришћанске старешине су ступиле у акцију када је дошло до поплаве у Калифорнији (САД) услед попуштања једног насипа. Ти духовни пастири одмах су проверили да ли неко из њиховог стада недостаје или му треба лекарска помоћ, храна или коначиште. Старешине су се договориле о тој акцији са Главним седиштем Јеховиних сведока. Формиран је одбор за пружање помоћи и Сведоци који су дошли да помогну били су подељени у јединице да би раскрчили и поправили оштећене куће. Старешине су надзирале куповину и поделу материјала. Овај пример показује да у случају преке потребе сваки ’ученик може да одреди, према својим могућностима, шта може да да̂ или учини’, али да би ипак било мудро да се старешине из тог места замоле за вођство и савет (Упореди Дела апостолска 11:27—30).
7. На које потребе опште врсте ваља, такође, да реагујемо?
7 Поред тога што можеш понекад помоћи (било да си старешина или ниси) у ванредном стању после неке елементарне непогоде, постоје потребе опште природе које могу бити исто толико важне — оне се појављују директно у твојој скупштини. Пошто такве потребе нису толико сензационалне као елементарне непогоде, лако се може догодити да се превиде или да им се придаје мала пажња. Али, управо се те локалне потребе спомињу у Јакову 2:15—17. Да, у твојој властитој скупштини пружа ти се прилика да покажеш да ли твоја вера ’има дела или је сама по себи мртва’.
8. Како могу старешине да покажу мудрост када се брину за потребе у скупштини?
8 Старешине морају да буду ’мудри и разумни’ када преузимају вођство (Јаков 3:13). Мудрошћу могу да заштите стадо од превараната који иду од брата до брата (или од скупштине до скупштине) те позајмљују новац од њих и измишљају потребне приче не би ли како примили „помоћ“. Надгледници немају разумевања за лењост, јер библијски савет гласи: „Ако неко неће да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10—15, ИС). Али, они не желе ни да ’затворе врата свог унутрашњег саосећања’, нити на то да наведу своју браћу (1. Јованова 3:17, НС). Мудрост морају да покажу и зато што нам Библија не пружа бескрајну листу правила како да се бринемо за оне који су у невољи или потиштени. Ситуације су, зависно од времена и места, различите.
9. а) Како се у првом веку бринуло за хришћанске удовице, које су заслужиле да им се помогне? б) Који облик помоћи је данас обично доступан социјално угроженим особама?
9 У 1. Тимотију 5:3—10 Павле описује, на пример, заслужне удовице ’којима је требала помоћ’. Њихови рођаци, који су веровали, баш су, у првом реду, обавезни да им помогну; занемаривање те обавезе могло је да наштети њиховом положају пред Богом. Међутим, ако удовица, која је била у невољи и заслужила помоћ, није могла на тај начин да прими помоћ, старешине су имале могућности да се побрину преко скупштине за материјалну помоћ. Такође су и у наше време неке скупштине помагале особама из својих редова којима је требало посебно помоћи. У већини земаља данас, међутим, постоји државна помоћ за остареле и немоћне особе, као и за оне који би хтели да раде, а не могу да нађу посао. Па ипак, хришћанске старешине могу да помогну у другом погледу. Неки који су заиста у невољи имају право на социјалну помоћ, али је не примају. Јер можда не знају како могу доћи до ње или се стиде да је затраже. У том случају могу старешине да се распитају код надлежних органа или ступе у везу са Сведоцима који имају искуства у тим питањима. Затим, могу да се побрину да неки способан брат или нека способна сестра помогну таквој угроженој особи да добије социјалну помоћ (Римљанима 13:1, 4).
Организовати корисну помоћ
10. На шта треба да обрате пажњу старешине док чувају стадо?
10 Будне старешине често играју пресудну улогу када треба љубазно помоћи потиштеној браћи и сестрама као и онима који су у невољи. Док чувају све чланове стада, старешине треба да пазе на њихове духовне и физичке потребе. Разумљиво је да се старешине првенствено посвећују ’молитви и служењу речи’ (Дела апостолска 6:4). Зато се труде да чланови стада, који су приковани за кревет или леже у болници, добијају духовну храну. Старешинство може да организује да се програм сними на траку за оне који не могу да посећују састанке. Старешине и слуге помоћници, који наизменично носе снимљене траке таквим особама, установили су да им такве посете омогућују да посредују још и друге духовне дарове (Римљанима 1:11, 12). Истовремено могу да провере текуће потребе таквих особа.
11. Објасни како се може помоћи једној сестри у невољи?
11 Можда ће установити да би нека онемоћала или старија сестра понекад могла да дође у царску салу или кратко време да учествује у служби проповедања када би јој нека сестра помогла да се опере и обуче. (Упореди Псалам 23:1, 2, 5). Старешинство би могло и да задужи једног старешину да организује такву помоћ. Оно би исто могло да упита скупштину ко би хтео добровољно да се јави да прати особу, којој је потребна помоћ, или да је довезе у салу. Ако се за то направи план, може се обезбедити уредно пружање помоћи.
12. Како могу други да сарађују са надгледницима у погледу пружања помоћи болеснима и остарелима?
12 Старешине могу запазити и друга подручја на којима би требало пружити помоћ или предузети љубазне мере. На пример: једна старија или болесна сестра не може више да води своје послове у домаћинству као некада. Да ли би могле неке слуге помоћници или други да јој буду при руци у томе? Да јој покосе траву или поткрешу живицу? Можда ће већ само због тога да се боље осећа, јер сада њена кућа не изазива саблазан међу суседима. Треба ли да се оплеви или залије башта? Да ли би нека сестра, када иде у куповину за себе, била спремна да пре тога обиђе болесника, који је прикован за кревет, и упита га шта треба да му купи? Сети се да су апостоли били заинтересовани за такве корисне припреме и поставили способне људе у скупштини да пруже помоћ (Дела апостолска 6:1—6).
13. Шта је био исход помоћи коју су старешине пружиле раније споменутом брату из Нигерије?
13 Такву хришћанску бригу показале су раније поменуте старешине када су, приликом пастирске посете, приметиле жалосно стање у којем су се налазили Лебечи Оквараоча и његова жена. Старешинство је одмах преузело ствар у своје руке и саопштило скупштини шта намерава — да поново сагради кућу. Више браће и сестара поклонило је грађу и добровољно учествовало у том пројекту. За недељу дана саградили су безбедну кућицу са лименим кровом. У извештају из Нигерије пише:
„Сељаци су били изненађени и спонтано доносили храну и пиће браћи и сестрама, који су много часова вредно радили да би завршили пре следећег пљуска. Многи сељаци су се жалили на друге верске групе које, по њиховом мишљењу, само пљачкају људе уместо да помажу сиромашнима. Истина је постала врло прихватљива за сељаке и успостављени су многи библијски студији“.
Твој удео у тим „изванредним делима“
14. Какав став треба да имамо према чињењу ’изванредних дела’ својој браћи?
14 Наравно, често можемо приватно и директно да реагујемо на потребе старијих, немоћних, оних који су приковани за кревет или угрожени на било који начин. Зашто да не делујемо и покушамо помоћи када видимо могућност да применимо право хришћанство? (Дела апостолска 9:36—39). Ми нећемо то чинити под притиском других, већ из хришћанске љубави. Важни елементи сваке корисне помоћи јесу наше искрено занимање и саосећајност. Нико од нас, наравно, не може за старије особе да врати назад точак времена, чудом излечи болесне или да изједначи финансијски положај свих чланова скупштине. Али, упркос томе, свакако треба да имамо дух брижности и спремности. Ако га имамо и одговарајуће томе поступамо, учврстиће се веза љубави између нас и оних којима помажемо. То је био случај између Павла и Онисима, који је био хришћанин релативно кратко време и служио Павлу у затвору (Филимону 10—13; Колошанима 3:12—14; 4:10, 11).
15. Како можемо помоћи некима који се налазе у нужди и заслужују помоћ?
15 Понекад можемо неком ко се налази у тешком материјалном стању помоћи поклоном, који му можемо анонимно доставити или лично дати. Да ли је брат изгубио посао и још није нашао други? Мора ли нека сестра да плати непланиране трошкове лечења; или је доживела несрећан случај или је била покрадена? Такве и сличне ситуације могу изненада да искрсну. Ако дамо ’дар милости’, наш Отац гледа то у тајности са одобравањем (Матеј 6:1—4). Или уместо да дамо новац, можемо, као Јов, да поклонимо одећу сиромашнима и дамо храну или чак топле оброке удовицама или сирочади (Јов 6:14; 29:12—16; 31:16—22).
16. На који се још практичан начин може пружити помоћ? Дај за то пример.
16 Твоја искуства и контакти исто могу бити од користи. Један брат је замолио брата В. да му да нешто новца на кредит. На то га је љубазно упитао брат В.: „Зашто мислиш да имам новац да ти позајмим?” Одговор је гласио: „Зато што умеш боље да располажеш новцем.“ Брат В., који је често позајмљивао новац угроженима, применио је овде способност разлучивања и дао следећи предлог: „У ствари, теби треба помоћи да научиш правилно да располажеш новцем и ја бих ти у томе радо помогао, ако хоћеш да прихватиш моју помоћ.“ Такву помоћ цене, пре свега, браћа која морају да прилагоде свој животни стандард новој ситуацији или која су спремна да вредно обављају неки мање цењени посао. Уколико је зајам заиста неопходан, онда се препоручује да се све то писмено утврди и потпише тако да не би касније настали проблеми. Многа браћа, која не воле да позајмљују новац од других, радовала би се да приме личну помоћ у виду савета или стручног обавештења (Римљанима 13:8). То потврђује следеће искуство из западне Африке:
„Иако је Емануел био изучени фризер, имао је мало муштерија те је био утучен што није био у стању да заради довољно новца за живот. Онда та је упитао један брижљиви старешина из скупштине да ли би хтео да ради неки други посао. Он је рекао да би, јер није дозволио да га професионални понос у томе спречи. Старешина је разговарао са познаницима и нашао посао Емануелу да ради као болничар у једној болници. Емануел се показао као добар болничар и могао је да помогне другима у скупштини.“
17. Како можеш помоћи брату који лежи у болници (Псалам 41:1—3)?
17 Посебно смо у прилици да пружимо помоћ када је неки хришћански брат (или сестра) у болници или старачком дому. И ту су неопходни искрено занимање и брига. Те особине можеш да испољиш тиме што си спреман да прочиташ нешто пацијенту из хришћанске литературе која изграђује, или испричаш охрабрујућа искуства. Има ли он и физичких потреба у којима би могао још да му помогнеш? У неким местима су медицинске институције толико преоптерећене да пацијенти нису опрани и нахрањени ако то не учине њихови посетиоци. Дакле, ти би могао, ако лекари одобре, да му доносиш хранљиве оброке или му помогнеш да опере косу и окупа се. Можда би се радовао топлом кућном мантилу или папучама (2. Тимотију 4:13). Или, можеш ли да обавиш неку ствар која забрињава пацијента? Можда га брине како ће примити плату или платити текуће рачуне. Ти би могао да му пружиш олакшање ако позавршаваш уместо њега једноставне послове — пазиш да се не нагомилава пошта у поштанском сандучету његовог стана, заливаш цвеће и искључиш грејање.
18. Шта си решен да учиниш за браћу у невољи?
18 Без сумње, свако од нас може да размисли како да се побољша да не би само рекао: „Утопљавајте се и добро се храните“ (Јаков 2:16, НС). Размишљај о браћи и сестрама у својој скупштини. Има ли неких који се налазе у стварно тешком материјалном стању? Како стоји ствар са болеснима, физички или ментално неспособнима или онима који су приковани за кревет? Шта можеш да учиниш да би био од користи тим љубљеним члановима скупштине за које је Христ умро? Ако имаш исправан став, боље си опремљен да брзо реагујеш кад се појаве тешкоће.
19. а) Зашто је веома значајна уравнотеженост на том подручју? б) Шта је највеће добро које можемо да учинимо другима и зашто је управо тако? (Псалам 72:4, 16)
19 Тиме што се напрежемо да помогнемо својој браћи, доказујемо да нам вера није мртва. Управо та вера нас нагони да ревно радимо на хришћанском делу проповедања. Ми морамо да сачувамо равнотежу између материјалног помагања другима и редовног учествовања у хришћанској еванђелизацији (Упореди Матеј 15:3—9; 23:23). Та уравнотеженост одражава се у савету који је Исус дао Марти и Марији. Рекао је, ако би се материјално снабдевање ставило насупрот духовној храни, да је ово последње „добар део“ који се неће одузети (Лука 10:39—42). У садашњем систему биће увек болесних и сиромашних. Ми можемо, а и требало би, да им чинимо добро (Марко 14:7). Па ипак, најизванредније и најтрајније добро које можемо да учинимо јесте да поучимо друге о Божјем Царству. Исус се управо на то концентрисао (Лука 4:16—19) На тај начин могу сиромашни, болесни и потиштени да приме трајно олакшање. Каква је радост помагати својој браћи и другима да положе своју наду у Бога и ’чврсто зграбе стварни живот’ (1. Тимотију 6:17—19).
Сећаш ли се?
◻ Која су најважнија „изванредна дела“ која треба да чини хришћанска скупштина?
◻ Како могу локалне старешине да поклоне уравнотежену пажњу ’изванредним делима’ што се тиче материјалних прилика своје браће?
◻ Које корисне мере могу да предузму старешине?
◻ Шта би ти могао да предузмеш како би помогао браћи и сестрама у невољи?
[Оквир на 13. страни]
Скупштина се бринула о њима
Брачни пар који се одселио у унутрашњост да би се прикључио једној малој скупштини, послао је извештај који наводи на размишљање:
„Пре три године смо жена и ја продали кућу и одселили у веома удаљену скупштину, којој је била потребна помоћ зреле браће, јер је било неких проблема. После краћег времена, имао сам већ четири одговорна службена положаја. Волели смо ту браћу и хтели да сарађујемо са њима. Месеци су пролазили и дух се у скупштини побољшао, а и доселила су се двојица изванредних старешина.
Здравље моје жене се погоршало и прошле године је морала да се подвргне једној тешкој операцији. Оног истог дана када су је одвезли у болницу, оболео сам од хепатитиса. Два месеца касније добио сам отказ због тешке привредне ситуације која је владала у том крају. Наше уштеђевине су биле исцрпене, био сам без посла, и обоје смо морали, најпре, да гледамо да оздравимо. Био сам веома утучен јер се приближавао обласни састанак и требало је да учествујем у програму. Поред тога, добио сам и један задатак за покрајински састанак који је требало да се одржи две недеље касније. Али, без новца нисам видео могућност како да их посетим, а камоли да се бринем за породицу. Једног јутра је моја жена отишла у проповедање, а ја сам сео и размишљао о својој ситуацији.
Када сам гледао кроз прозор, упитао сам се где ми је поуздање у Јехову. Рекао сам жени да се не брине, а ја сам сада почињем да сумњам. На то сам у молитви рекао Јехови о својој ’маловерности’ и молио га за помоћ. Управо, када сам престао да се молим, један брат је покуцао на врата. Хтео је да ме позове на кафу. Рекао сам му да радије не бих ишао са њим, јер сам имао један говор на вечерашњем састанку и морам да се припремим за то. Али, он је био веома упоран и рекао да ће то потрајати само неколико минута. Тако сам, ипак, отишао са њим. После пола сата вратили смо се и када сам изашао из аута, осећао сам се боље.
Ушавши у кућу, приметио сам на кухињском столу брдо животних намирница. Помислио сам да је жена била у куповини. ’Али, тренутак, па ми немамо новца. ’ Тада сам запазио један коверат. На предњој страни тог коверта писало је:
’Од ваше браће и сестара који вас много воле. Немојте ништа од овога да ставите у сандуче за прилог. Ми смо то већ учинили за вас.’
Нисам могао да задржим сузе. Када сам се сетио своје ’маловерности’, још више сам плакао. Потом је моја жена дошла кући. Показао сам јој животне намирнице и друге поклоне. И она је заплакала; а исто су то учиниле и две сестре које су дошле с њом. Покушали смо да им објаснимо да не можемо да примимо толико тога, међутим, сестре су нам рекле да нико не зна ко је шта дао. Цела скупштина је у томе учествовала и они су то хтели, јер се сећају како смо их ми учили да другима дају. На то смо још више плакали.“
Касније, када је брат написао овај извештај, имао је поново посао. Он и његова жена учествовали су у помоћној пионирској служби.
[Оквир на 15. страни]
Доказ хришћанске љубави
Једна скупштина Јеховиних сведока на западу Сједињених Држава суочила се с јединственом ситуацијом, која јој је омогућила да покаже хришћанску љубав која се препоручује у Библији. На њеном подручју се отворио државни центар за негу тешко оболелих болесника од церебралне парализе. Један од првих пацијената тог центра био је 25—годишњи Гери, кога више нису могли да негују код куће. Та болест је проузроковала код њега потпуну одузетост руку и ногу и сметње при говору.
Гери је био већ седам година крштени Јеховин сведок. Чим је био смештен у тај нови центар, хтео је да посећује састанке месне скупштине. Његови родитељи нису становали далеко, тако да су га једно време возили у краљевску салу и враћали назад. Али, услед њихове поодмакле старости, друга браћа из скупштине почела су да им у томе помажу. Један брат је поседовао караван ауто. Он, његова жена и његове две кћерке увек су на време били спремни, те напуштали кућу 45 минута пре почетка састанка, тако да би могли да повезу и Герија. После састанка су га поново возили назад у центар и прилично касно долазили кући.
У међувремену је дошло, међутим, до неких промена у центру. Други болесници од церебралне парализе показали су занимање за библијску истину. Ускоро је један брачни пар пристао да проучава Библију. Касније су и други показали занимање. Али, како ове њих довести на састанке? Још једна породица из скупштине купила је караван ауто, а и Сведоци из тог места, који су поседовали једну радњу, ставили су на располагање трећи караван. Али, та превозна средства показала су се, на крају, као неодговарајућа и неподобна. Да ли је могла скупштина да учини више од тога?
Старешине су о томе расправљале и предложиле да се купи караван ауто који ће искључиво да служи за превоз тих болесника — на састанке и назад. Скупштина се с тим сложила и добровољно дала прилоге. Други Сведоци из тог краја, који су чули за тај подухват, такође су дали прилоге. Био је купљен један караван и тако преуређен да су у њему могла да се превезу и инвалидска колица.
И сада, сваки месец чланови другог скупштинског студија књиге возе караван са болесницима на састанке и конгресе. Пет пацијената из центра за церебралну парализу редовно посећују састанке, а четворо њих су данас крштени Јеховини сведоци. Многа браћа и сестре, који доживљавају радост у помагању, почела су да их цене и воле. Како? За време састанака држе им песмарице и проналазе за њих ставке из Библије. На покрајинским и обласним састанцима хране их и брину се за оне који не могу сами да једу. На тај начин је, заиста, настао присан однос, који радује срце.А шта је са Геријем? Он служи данас као слуга помоћник у скупштини, која је пружила такав доказ љубави (Дела апостолска 20:35).