Показивати хришћанску љубав према старијима

САМУЕЛ ЏОНСОН (Samuel Johnson), писац из 18. века, испричао је причу о младом човеку који је, када је био у посети пријатељима, заборавио где је ставио свој шешир. Његов немар није изазвао коментар. „Али да је исту такву непажљивост показао старији човек“, наставља Џонсон „људи би слегли раменима и рекли ’Губи памћење.‘“

Џонсонова прича показује да су старији, можда слично другим мањим групама, подложни неправедном одбацивању. Иако је брига за потребе старијих изазов, то је корисно за све који су укључени. Који су изазови и награде, и зашто ова тема утиче на све више и више људи?

Према статистикама, 6 процената светског становништва је 65 година старо или старије, а у развијеним земљама проценат је дупло већи. У Европској Заједници, која је 1993. годину означила „европском годином старијих људи и солидарности међу генерацијама“ свака трећа особа има преко 50 година. Тамо, као и у већини индустријализованих земаља, пад наталитета и повећање животног века чине да је велики део становништва прошао средње године живота. Водити рачуна о онима у поодмаклим годинама под таквим околностима разумљиво представља огроман задатак. Како су ствари некада биле другачије у прошлости Оријента!

„Ризнице знања“

Handwörterbuch des Biblischen Altertums für gebildete Bibelleser (Приручник библијске антике за образоване читаоце Библије) указује да се на древном Оријенту на „старије гледало као на заштитнике традиционалних вредности мудрости и високог знања, због чега су млађи били саветовани да траже њихово друштво и да уче од њих“. Smith’s Bible Dictionary објашњава: „У приватном животу [на старије] се гледало као на ризнице знања... [Млади] су дозвољавали да прво они изразе њихово мишљење.“

Поштовање према старијима било је показано и у Мојсијевом закону у Левитику 19:32: „Пред седом главом устани и поштуј лице стараца.“ Тако су старији заузимали повлашћен положај у друштву и сматрани су драгоценим ослонцем. То је очигледно из начина на који је Рута Моабка гледала на своју израелску свекрву, Наоми.

Рут је чврсто одлучила да прати Наоми из Моаба у Израел, након чега је пажљиво слушала Наомин савет. Кад су стигле у Бетлехем, Наоми је била та која је приметила да је Јеховина рука управљала стварима и која је онда поучила Руту како да поступа (Рут 2:20; 3:3, 4, 18). Рутин живот је био обликован на теократски начин као што је научила од искусне Наоми. Њена свекрва је доказала да је ризница знања.

На исти начин, млађе хришћанске жене данас могу извући корист из дружења са старијим женама у скупштини. Можда нека сестра размишља о удаји или се бори с неким упорним личним проблемом. Како би мудро било тражити савет и подршку од зреле старије сестре која има искуство у тој ствари!

Осим тога, старешинство може извући корист за себе из искуства старијих у њиховој средини. Можемо учити из Лотовог пропуста да то учини. Свађа која је укључивала пастире Аврамовог и Лотовог стада захтевала је одлуку која ће утицати на све. Лот је начинио немудар избор. Колико би било боље да је прво од Аврама потражио савет! Лот би добио здраво упутство и могао би да поштеди своју породицу патње која је била резултат његовог брзог избора (Постање 13:7-13; 14:12; 19:4, 5, 9, 26, 29). Да ли пажљиво слушаш шта кажу зреле старешине пре него што донесеш свој властити суд о неком питању?

Безброј старијих има трајну ревност за Јеховино дело, као што су имали Симеон и Ана у првом веку (Лука 2:25, 36, 37). Укључивати их у скупштинске активности онолико колико њихова снага дозвољава, чак и када су у позним годинама, знак је поштовања и одражавања брижног става према таквим старијима. Можда је младима потребна помоћ да припреме неки задатак у Школи теократске службе. Мудар старешина може закључити да би идеалан саветодавац био неки старији члан скупштине, пун мудрости, благонаклоног понашања, и који има време на располагању.

Међутим, бринути за посебне потребе старијих укључује више. Многе мучи усамљеност, страх од криминала и финансијске тешкоће. Осим тога, кад старији постану немоћни, таквим проблемима су додати лоше здравље и разочарање због слабљења њихове снаге. Њима је тада потребно много више пажње. Како треба појединци и скупштина као целина да реагују?

„Практиковати оданост Богу“

Током првог века, Павле је под надахнућем писао у 1. Тимотеју 5:4, 16: „Ако која удовица има деце или унучади, нека се ови науче најпре свој дом поштовати [„практиковати оданост Богу у свом домаћинству“, NW] и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно. Ако који верни или верна има удовице, нека се стара за њих, да не падну на терет Цркви [„скупштини“, NW], да би ова могла да помогне онима које су праве удовице.“ Бринути за старије била је одговорност породице. Ако је неком старијем члану скупштине била потребна помоћ, након што је породица учинила све што је могла, одговорност је лежала на скупштини. Ова начела се нису променила.

Шта хришћанима помаже да показују хришћанску љубав према старијима практикујући оданост Богу у њиховом властитом домаћинству? Осмотримо следеће коментаре неколико Сведока који су имали неко искуство у бризи за оне у поодмаклим годинама.

Редовно обраћати пажњу духовним потребама

„Заједничко разматрање дневног цитата било је од непроцењиве помоћи“, присећа се Феликс, који је помагао својој жени у бризи око њених родитеља. „Лична искуства и тежње биле су испреплетане Јеховиним начелима.“ Заиста, главни чинилац у испуњавању задатка бриге за остареле рођаке јесте пружити правовремену пажњу њиховој духовној поуци. То је логично с обзиром на Исусове речи у Матеју 5:3: „Срећни су они који су свесни своје духовне потребе“ (NW). Дневни цитат може бити допуњен програмом читања Библије, разговором о публикацијама темељеним на Библији и молитвом. „Изгледа да старији воле извесну меру редовности“, примећује Петар.

Да, редовност је неопходна у духовним стварима. Не само у духовним стварима већ и у свакодневном животу старији цене редовност. Чак и они с незнатним слабостима могу бити срдачно охрабрени да „устану из кревета и да се прикладно обуку сваког дана“, примећује Урсула. Наравно, ми желимо избећи утисак да заповедамо старијима. Дорис признаје да су њена добронамерна настојања често озбиљно промашила. „Направила сам све врсте грешака. Једног дана сам замолила мог оца да свакодневно мења своје кошуље. Онда ме је мајка подсетила: ’Он је још увек мој муж!‘“

Стари су једном били млади, али за младе је огроман задатак да се ставе у њихов положај. Ипак, то је кључ за разумевање њихових посебних потреба. Поодмакле године доносе фрустрацију. Герхарт објашњава: „Мој таст се узрујавао зато што више није могао да ради све на шта је навикао. Ухватити се у коштац са ситуацијом било је за њега изузетно болно. Његова личност се променила.“

Под измењеним околностима, није необично да старија особа да одушка својој фрустрацији критикујући друге, посебно оне који се брину за њу. Разлог је једноставан. Њихова љубазна пажња их подсећа на недостатак сопствене енергије. Како треба да реагујеш на такву неправедну критику или жалбу?

Задржи на уму да, таква негативна осећања не одражавају Јеховино гледиште о твојим напорима. Настави да чиниш добро, и одржавај чисту савест, чак и ако повремено пожњеш неправедне коментаре. (Упореди 1. Петрова 2:19.) Локална скупштина може пружити много подршке.

Шта скупштина може да учини

Многе скупштине имају разлога да буду дубоко захвалне за пређашње напоре наше драге старије браће и сестара. Они су можда били ти који су положили темељ скупштине, деценијама раније, изграђујући је од само неколико објавитеља. Где би била скупштина без њихове пређашње ревне активности и, можда, садашње новчане подршке?

Када повећана брига постане неопходна у случају неког остарелог објавитеља, није потребно да одговорност остане само на рођацима. Други могу помоћи тако што ће учинити нешто за њих, кувати, чистити, одвести старијег у шетњу, понудити да га повезу на хришћанске састанке, или једноставно разговарати с њим у Дворани Краљевства. Сви се могу укључити, мада се ефикасност и рутина најбоље постижу када се напори координирају.

Координација је нешто што старешине могу имати у мислима када организују пастирске посете. Неке скупштине су пример у том погледу, где старешине обезбеђују редовне пастирске посете код старијих и оних слабијих, чак и код оних за које се добро брину њихове породице. Међутим, изгледа да друге скупштине треба да буду свесније своје обавезе према старијима.

О једном верном брату, који је био у својим позним 80-им, бринули су његова кћерка и зет, који су напустили Бетел да би то учинили. Ипак, посете других чланова скупштине још увек су му пуно значиле. „Када сам обичавао да посећујем болесне“, жалио се брат, „молио сам се с њима. Али нико се није никада молио са мном.“ Љубазна пажња рођака не ослобађа старешине од њихове обавезе да ’пасу стадо Божје које им је предато’ (1. Петрова 5:2). Осим тога, оне који брину за старије треба изграђивати и храбрити да наставе са својим добрим делом.

’Стари и задовољни‘

Александар вон Хумболт (Alexander von Humboldt), један немачки научник из 19. века, био је у позним годинама када га је једна млада дама упитала не сматра ли да је прилично досадно остарити. „Сасвим сте у праву“, одговорио је тај учен човек. „Али то је једини начин да дуго живите.“ Слично томе, многа браћа и сестре данас пружају диван пример у прихватању невоља старијег доба у замену за предност дугог живота. Они одражавају став који су показали Аврахам, Исак, Давид и Јов, који су били ’стари и задовољни‘ (NW) (Постање 25:8; 35:29; 1. Летописа 23:1; Јоб 42:17).

Поодмакле године доносе изазов љубазног прихватања помоћи и искреног изражавања захвалности. Мудрост захтева да свако препозна границе својих снага. Међутим, то стару особу не осуђује на неактивност. Марија има доста преко 90 година, али она још увек посећује скупштинске састанке и на њима даје коментаре. Како јој то успева? „Више не могу да читам, али слушам Кулу стражару на касетама. Пуно тога заборавим, али обично се снађем да дам неки коментар.“ Као у случају Марије остајање запосленим у стварима које су изграђујуће помаже особи да остане активна и да сачува хришћанску личност.

Под Божјим Краљевством више неће бити старости. У то време они који су остарили у овом систему или су чак можда и умрли имаће нежне успомене на бригу и пажњу које су показане према њима. Кад такви старији поново добију живот и снагу, сигурно ће осећати жарку љубав према Јехови и дубоку захвалност према онима који су остајали уз њих током њихових искушења у овом старом систему. (Упореди Лука 22:28.)

Шта је са онима који се данас брину за остареле? Ускоро, када Краљевство преузме пуну контролу над земљом, с радошћу и олакшањем ће се осврнути уназад што нису избегавали своје обавезе већ су практиковали оданост Богу показујући хришћанску љубав према старијима (1. Тимотеју 5:4).

[Оквир на 30. страни]

Старији ће ценити твоје посете

Много добра може бити учињено планирањем посете, можда од 15 минута, неком старијем после проповедничке активности. Али најбоље је да такве посете не препустиш случају, као што показује следеће искуство.

Бригита и Ханелора су заједно проповедале и упустиле се у разговор с једним старијим човеком на његовим вратима. Сестре су разговарале с њим пет минута пре него што су откриле да је и он Сведок Јехове, члан исте скупштине. Каква непријатност! Али то искуство се завршило с позитивним призвуком. Ханелора је одмах направила план да посети брата и да му помогне да присуствује хришћанским састанцима.

Да ли знаш имена и адресе свих старијих објавитеља који живе на подручју где ти проповедаш? Да ли можеш средити ствари тако да учиниш кратку посету? То ће вероватно бити веома цењено.