Питања читалаца

Како се користи првосвештеничких служби Исуса Христа, споменутих у Јеврејима 4:15, 16, примењују на „друге овце“ сада?

Иако Исусова улога као Првосвештеника има примарно значење за оне који ће бити с њим на небу, хришћани са земаљском надом чак и сада имају користи од Исусових свештеничких служби.

Од Адама, људи су оптерећени грехом. Патимо због наслеђене несавршености, као што су патили Израелци. Они су се окренули дугој линији првосвештеника и помоћних свештеника, који су приносили жртве за њихове властите грехе као и за грехе народа. С временом, Исус је био помазан као свештеник „по реду Мелхиседекову“. Након што је био ускрснут, Исус се појавио пред Јеховом да би представио вредност своје савршене људске жртве (Псалам 110:1, 4).

Шта то значи за нас данас? У свом писму Јеврејима, Павле је дискутовао о Исусовој служби као Првосвештеника. У Јеврејима 5:1 читамо: „Сваки првосвештеник који се из људи узима, за људе се поставља на службу Богу, да приноси прилоге и жртве за грехе.“ Затим, у стиховима 5 и 6, Павле је показао да је Исус постао првосвештеник, што може водити до користи за нас.

Како то? Павле је писао: „Научи се — и ако је Син Божји био — послушању, по ономе што поднесе, и пошто би уздигнут у савршенство, постаде свима који га послушаше зачетником вечнога спасења“ (Јеврејима 5:8, 9). Испрва, овај стих нас може навести да помислимо како ћемо моћи да имамо користи у новом свету, када ће се онима који су лојални Богу и Исусу одстранити њихово грешно стање и када ће добити вечни живот. То је важећи изглед, темељен на откупној вредности Исусове жртве и његове службе као Првосвештеника.

У ствари, ми ипак можемо имати користи већ сада од његове улоге или службе као Првосвештеника. Запази Јеврејима 4:15, 16: „Јер немамо првосвештеника који нам наше слабости не може опростити, него који је у свачему искушан као и ми, а без греха. Приступајмо дакле с поуздањем [„са слободом говора“, NW] к престолу милости, да нађемо милосрђе и примимо милост, да бисмо добили помоћ [„у право време“, NW] у потребама својим.“ Када ће бити „право време“? Онда кад нам је потребно милосрђе и незаслужена доброхотност. Сви ми, због наше несавршености, треба да осећамо ову потребу сада.

Јеврејима 4:15, 16 истиче да је Исус — сада свештеник на небу — такође био човек, тако да може бити пун уживљавања. Према коме? Према нама. Када? Сада. Кад је био човек, Исус је доживљавао стресове и притиске уобичајене за људе. С времена на време, Исус је био гладан и жедан. И упркос томе што је био савршен, он се умарао. То треба да нас увери. Зашто? Зато што је Исус доживљавао природан премор, он је свестан колико се често ми осећамо тако. Присети се такође да је Исус морао да се бори с љубоморним препирањем међу својим апостолима (Марко 9:33-37; Лука 22:24). Да, он је имао разочарања. Зар то не треба да нам пружи поуздање да он разуме када смо разочарани, обесхрабрени? Сигурно да треба.

Када си обесхрабрен, шта можеш учинити? Да ли је Павле рекао да само треба да чекаш док ти твој Првосвештеник Исус, у новом свету, не помогне да постанеш савршен у уму и телу? Не. Павле је рекао: „Да нађемо милосрђе и примимо милост, да бисмо добили помоћ у потребама својим“, а то укључује садашњост. Осим тога, када је Исус био човек, он је доживљавао патњу и тешкоће, тиме што је био „у свачему искушан као и ми“. Зато када се суочавамо с таквим стварима, он је спреман да нам помогне, на темељу свог разумевања онога што доживљавамо. Зар те то не привлачи к њему?

Запази сада 16. стих. Павле каже да се ми — а то укључује и помазанике и оне који су друге овце — можемо приближити Богу са слободом говора (Јован 10:16). Апостол није мислио да у молитви можемо рећи баш било шта што желимо, чак и љутите ствари или ствари без поштовања. Уместо тога, на основу Исусове жртве и његове улоге као Првосвештеника, ми се можемо приближити Богу упркос томе што смо грешници.

Још један начин на који чак и сада можемо имати користи од служби нашег Првосвештеника, Исуса Христа, укључује наше грехе, или грешке. Сигурно не очекујемо да ће у садашњем систему Исус на нама применити потпуну вредност његове жртве. Чак и када би то учинио, још увек не бисмо имали вечни живот. Сети се случаја записаног у Луки 5:18-26, који укључује парализованог човека чији је кревет био спуштен кроз један отвор на крову? Исус му је рекао: „Човече, опроштени су ти греси твоји.“ То није значило неке посебне грехе који су проузроковали парализу. То је морало значити уобичајене човекове грехе, и донекле то је могло укључити његову наслеђену несавршеност, која проузрокује јаде.

На темељу жртве коју ће принети, Исус је могао однети човекове грехе, као што је јарац за Азазела однео грехе Израела на Дан помирења (Левитска 16:7-10). Ипак, парализован човек још увек је био човек. Он је поново грешио, и с временом је умро, као што морају умрети грешници (Римљанима 5:12; 6:23). Оно што је Исус рекао није значило да је тај човек одмах добио вечни живот. Али у то време човек је био благословљен једним степеном опроштења.

Размотримо сада нашу ситуацију. Пошто смо несавршени, ми свакодневно грешимо (Јаков 3:2). Шта можемо учинити у вези с тим? Па, на небу имамо милосрдног Првосвештеника кроз кога се можемо приближити Јехови у молитви. Да, као што је писао Павле, сви ми можемо ’приступити с поуздањем [„са слободом говора“, NW] к престолу милости, да нађемо милосрђе и примимо милост, да бисмо добили помоћ у потребама својим‘. Као последица тога, данас сви они који су од других оваца сигурно добијају дивне користи од Христових првосвештеничких служби, укључујући чисту савест.

Сви хришћани са земаљском надом могу се радовати величанственијим користима у новом свету који се приближава. Тада ће наш небески Првосвештеник у потпуности применити вредност своје жртве, што ће водити до потпуног опроштења греха. Он ће такође проширити веће користи тиме што ће бринути за физичко и духовно здравље народа. И Исус ће у великој мери проширити образовање Божјег народа на земљи, пошто је поучавање Закону била главна одговорност свештеника у Израелу (Левитска 10:8-11; Поновљени закони 24:8; 33:8, 10). Дакле, иако имамо користи од Исусових свештеничких служби сада, много више нас тек очекује!