’И даље ходите у Христу‘
„Зато, као што сте прихватили Христа Исуса, Господа, и даље ходите у њему“ (КОЛОШАНИМА 2:6, NW).
1, 2. (а) Како Библија описује Енохов живот у верној служби Јехови? (б) Како нам Јехова помаже да ходимо с њим, као што се показује у Колошанима 2:6, 7?
ДА ЛИ си икада гледао неког дечкића како иде са својим оцем? Малишан опонаша сваки покрет свог оца, док његово лице блиста од дивљења; отац му помаже у томе, док и његово лице зрачи љубављу и одобравањем. Јехова подесно користи управо једну такву слику да опише како изгледа живети у верној служби њему. На пример, Божја Реч каже да је верни Енох ’ходио с правим Богом‘ (Постање 5:24, NW; 6:9).
2 Баш као што обзиран отац помаже свом малом сину да иде с њим, Јехова је и нама пружио најбољу могућу помоћ. Послао је свог јединорођеног Сина на земљу. У сваком кораку свог животног пута овде на земљи, Исус Христ је савршено одражавао свог небеског Оца (Јован 14:9, 10; Јеврејима 1:3). И зато, да бисмо ходили с Богом, треба да ходимо с Исусом. Апостол Павле је написао: „Зато, као што сте прихватили Христа Исуса, Господа, и даље ходите у њему, укорењени и изграђени у њему и стабилни у вери, баш као што сте поучени, обилијући вером у захваљивању“ (Колошанима 2:6, 7, NW).
3. Према Колошанима 2:6, 7, зашто можемо рећи да ходити у Христу значи више него само крстити се?
3 Зато што желе да ходе у Христу, настојећи да иду његовим савршеним трагом, искрени студенти Библије се крсте (Лука 3:21; Јеврејима 10:7-9). Широм света, само у 1997, преко 375 000 особа предузело је тај битан корак — у просеку више од 1 000 њих сваког дана. Какав узбудљив пораст! Међутим, Павлове речи записане у Колошанима 2:6, 7 показују да ходити у Христу значи више него само крстити се. Грчки глагол преведен „ходити“ описује акцију која мора да траје, да стално буде у току. Надаље, Павле додаје да хођење с Христом укључује четири ствари: бити укорењен у Христу, бити изграђен у њему, бити стабилан у вери и изобиловати захвалношћу. Осмотримо сваку фразу и погледајмо како нам она помаже да и даље ходимо у Христу.
Да ли си ’укорењен у Христу‘?
4. Шта значи бити ’укорењен у Христу‘?
4 Павле пише да најпре треба да будемо ’укорењени у Христу‘. (Упореди с Матејем 13:20, 21.) Како особа може радити на томе да буде укорењена у Христу? Па, корење биљке је скривено од погледа, али оно је од животне важности за биљку — пружа јој стабилност и обезбеђује јој храну. Слично томе, Христов пример и његова наука најпре на нас делују невидљиво, усаде се у наше мисли и наше срце. Ту нас они хране и јачају. Кад им дозволимо да управљају нашим размишљањем, нашим поступцима и нашим одлукама, ми смо подстакнути да свој живот предамо Јехови (1. Петрова 2:21).
5. Како се можемо ’зажелети‘ духовне хране?
5 Исус је волео спознање од Бога. Чак га је упоредио с храном (Матеј 4:4). Стварно, у својој Беседи на гори, 21 пут је цитирао из осам различитих књига Хебрејских списа. Да бисмо следили његов пример, морамо радити оно на шта нас храбри апостол Петар — ’зажелети‘ се духовне хране „као новорођена деца“ (1. Петрова 2:2). Кад новорођено дете жели храну, оно не оставља места сумњи у погледу своје снажне жеље. Ако тренутно не осећамо то исто у вези с духовном храном, Петрове речи нас бодре да се ’зажелимо‘ такве хране. Како? Може нам помоћи начело из Псалма 34:8 (ДК): „Испитајте и видите како је добар Господ.“ Ако редовно ’испитујемо‘ Јеховину Реч, Библију, можда тиме да сваког дана читамо један део, видећемо да је она духовно храњива и добра. С временом ће наша жеља за њом порасти.
6. Зашто је важно да медитирамо о ономе што читамо?
6 Међутим, важно је да добро проваримо храну кад је унесемо у себе. Зато треба да медитирамо о ономе што читамо (Псалам 77:11, 12, NW). На пример, док читамо књигу Највећи човек који је икада живео, свако поглавље добија нови смисао ако застанемо и питамо се: ’Коју фасету Христове личности видим у овом извештају, и како је могу опонашати у свом животу?‘ Медитирање на тај начин омогућиће нам да применимо оно што учимо. Онда се, кад смо суочени с неком одлуком, можемо питати шта би Исус урадио. Ако у складу с тим донесемо нашу одлуку, пружамо доказ да смо стварно укорењени у Христу.
7. Какво гледиште треба да имамо о јакој духовној храни?
7 Павле нас такође подстиче да узимамо ’јаку храну‘, дубље истине из Божје Речи (Јеврејима 5:14). Читање целе Библије може бити наш први циљ у том правцу. Ту су затим специфичније теме за проучавање, као што су Христова откупна жртва, разни савези које је Јехова склопио са својим народом, или неке пророчанске поруке из Библије. Постоји јако пуно материјала који ће нам помоћи да узимамо и варимо такву јаку духовну храну. Који је циљ усвајања тог спознања? Не да нам пружи разлог да се хвалимо, већ да изграђујемо љубав према Јехови и да му се приближавамо (1. Коринћанима 8:1; Јаков 4:8). Ако гладујемо за усвајањем тог спознања, ако га примењујемо на себе и користимо га да помажемо другима, стварно ћемо опонашати Христа. То ће нам помоћи да будемо исправно укорењени у њему.
Да ли си ’изграђен у Христу‘?
8. Шта значи бити ’изграђен у Христу‘?
8 Што се тиче следећег аспекта хођења у Христу, Павле брзо прелази с једне живописне слике на другу — с биљке на грађевину. Кад размишљамо о некој грађевини која се гради, не мислимо само на темељ већ и на здање које се диже пред посматрачима, уз доста напорног рада. Слично томе, треба доста напорно радити да бисмо градили особине и навике сличне Христовим. Такав напоран рад не пролази незапажено, баш као што је Павле писао Тимотеју: ’Нека твој напредак буде свакоме јасан‘ (1. Тимотеју 4:15; Матеј 5:16). Које су неке хришћанске активности које нас изграђују?
9. (а) Да бисмо опонашали Христа у нашој служби, који су неки практични циљеви које можемо поставити? (б) Како знамо да Јехова жели да се радујемо у нашој служби?
9 Исус нам је доделио да проповедамо и да научавамо добру вест (Матеј 24:14; 28:19, 20). Он је пружио савршени пример, сведочећи одважно и ефикасно. Наравно, ми никада нећемо бити тако добри у томе као он. Међутим, апостол Петар нам поставља следећи циљ: „У срцима својим Христа, Господа, славите, свагда готови да крепошћу и благошћу одговорите свакоме који вас запита откуд вам ваше надање“ (1. Петрова 3:15). Ако осећаш да ниси ’увек готов на одговор‘, немој очајавати. Постављај разумне циљеве који ће ти помоћи да се полако приближаваш том стандарду. Ако се довољно унапред припремаш то ће ти омогућити да мењаш своју презентацију или да укључиш један или два стиха. Можеш поставити циљеве да уручиш више библијске литературе, да извршиш више накнадних посета, или да започнеш библијски студиј. Нагласак не треба да буде строго на квантитету — на броју сати, количини уручене литературе или на студијима — већ на квалитету. Постављање разумних циљева и напрезање да их постигнемо може нам помоћи да се радујемо дајући себе у служби. А Јехова жели управо то — да му служимо „радосно“ (Псалам 100:2; упореди с 2. Коринћанима 9:7).
10. Које су неке друге хришћанске активности које треба да обављамо, и како нам оне помажу?
10 Ту су и активности које обављамо у скупштини а које нас изграђују у Христу. Најважнија од њих је да показујемо љубав једни према другима, јер је то знак препознавања правих хришћана (Јован 13:34, 35). Док још проучавамо, многи од нас буду привучени свом учитељу, и то је сасвим нормално. Међутим, да ли бисмо сада могли да следимо Павлов савет да се ’ширимо‘ тако што ћемо упознавати и друге у скупштини? (2. Коринћанима 6:13). И старешинама је потребна наша љубав и наше цењење. Сарађујући с њима, тражећи и прихватајући њихов библијски савет, учинићемо да њихов напоран рад буде много лакши (Јеврејима 13:17). У исто време, то ће доприносити нашем изграђивању у Христу.
11. Које реално гледиште о крштењу треба да имамо?
11 Крштење је узбудљив догађај! Међутим, не треба да очекујемо да ће сваки тренутак у животу после тога бити исто толико узбудљив. Велики део нашег изграђивања у Христу укључује да ’напредујемо једнаким кораком‘ (Филипљанима 3:16). То се не односи на неки монотон, досадан начин живота. То једноставно значи ићи напред праволинијски — другим речима, градити добре духовне навике и држати их се из дана у дан, из године у годину. Упамти, „ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13, Ча).
Да ли се ’стабилизујеш у вери‘?
12. Шта значи бити ’стабилан у вери‘?
12 У својој трећој фрази која описује наше хођење у Христу, Павле нас подстиче да будемо ’стабилни у вери‘. Један превод гласи, „осведочени с обзиром на веру“, јер грчка реч коју је Павле употребио може значити „потврдити, гарантовати, и неопозиво озаконити“. Док растемо у спознању, ми добијамо даљње разлоге да видимо да је наша вера у Јехову Бога добро утемељена и, у ствари, законски утврђена. Резултат је наша све већа стабилност. Сотонином свету је све теже да нас пољуља. То нас подсећа на Павлову опомену да „навалимо ка зрелости“ (Јеврејима 6:1, NW). Зрелост и стабилност иду руку под руку.
13, 14. (а) С којим претњама за своју стабилност су се суочавали хришћани из првог века у Колосима? (б) Шта је забрињавало апостола Павла?
13 Хришћани из првог века у Колосима суочавали су се с претњама за своју стабилност. Павле је упозорио: „Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и таштом преваром, наслањајући се на предања људи, на основе света, а не на Христа“ (Колошанима 2:8). Павле није желео да Колошани, који су постали поданици у ’краљевству Сина Божје љубави‘, буду заробљени, одведени од свог благословљеног духовног стања (Колошанима 1:13). На који би начин могли бити заведени? Павле је указао на ’филозофију‘, једино место где се ова реч појављује у Библији. Да ли је он говорио о грчким филозофима, као што су Платон и Сократ? Премда су они представљали претњу за праве хришћане, у то време реч „филозофија“ имала је широко значење. Обично се односила на многе групе и школе мислилаца — чак и религиозне. На пример, Јевреји из првог века као што су Јосиф и Фило називали су своју религију филозофијом — можда да би била привлачнија.
14 Неке филозофије које су можда забрињавале Павла биле су религиозне природе. Касније у том истом поглављу своје посланице Колошанима, он се обратио онима који су поучавали: „Не дохвати се!, не окуси!, не опипај!“, алудирајући тиме на обележја Мојсијевог закона која су била окончана Христовом смрћу (Римљанима 10:4). Поред паганских филозофија, и други утицаји су претили духовности скупштине (Колошанима 2:20-22). Павле је упозорио на филозофију која је била део ’стихија света‘. Таква лажна поука била је људског порекла.
15. Како можемо избећи да нас пољуља небиблијско размишљање на које често наилазимо?
15 То унапређивање људских идеја и размишљања који се не темеље чврсто на Божјој Речи може представљати претњу хришћанској стабилности. И ми се данас морамо чувати тих претњи. Апостол Јован је подстакао: „Љубљени! Не верујте свакоме духу, него испитујте духове, да познате јесу ли од Бога“ (1. Јованова 4:1). И зато, ако школски друг покушава да те увери да је живот по библијским мерилима старомодан, или ако комшија настоји да утиче на тебе да усвојиш материјалистички став, или ако те сарадник на послу лукаво наговара да занемариш своју библијски школовану савест, или чак ако неки суверник даје критичке, негативне коментаре о другима у скупштини на темељу властитог мишљења, немој тек тако прихватити оно што они кажу. Строго испитуј и одбацуј све оно што није у складу с Божјом Речју. Ако то чинимо, сачуваћемо своју стабилност док ходимо у Христу.
„Обилујте вером у захваљивању“
16. Који је четврти аспект хођења у Христу, и које питање можемо поставити?
16 Четврти аспект хођења у Христу који Павле спомиње јесте да ’обилујемо вером у захваљивању‘ (Колошанима 2:7, NW). Реч „обиловати“ дозива у мисли реку која се прелива преко својих обала. То показује да што се тиче нас хришћана, наше захваљивање треба да буде једна стална или уобичајена ствар. Свако од нас може да се пита: ’Јесам ли захвалан?‘
17. (а) Зашто се може рећи да сви имамо доста тога за шта треба да будемо захвални, чак и у тешким временима? (б) Који су неки дарови од Јехове за које си посебно захвалан?
17 Стварно, сви ми имамо доста разлога да сваког дана обилујемо захвалама Јехови. Чак и у најгорим временима, постоје неке једноставне ствари које пружају тренутке олакшања. Пријатељ покаже уживљавање. Осетимо умирујућ додир онога кога волимо. Добар ноћни одмор нам донесе окрепу. Укусан оброк отклони осећај глади. Цвркут птице, дечји смех, блиставо плаво небо, освежавајућ поветарац — све ово и још доста тога можемо доживети у само једном дану. Тако је лако узети те дарове као нешто само по себи разумљиво. Зар нису заслужили једно ’хвала ти‘. Сви ти дарови долазе од Јехове, Извора ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ (Јаков 1:17). А он нам је дао и дарове који засењују горе поменуте — на пример, сам живот (Псалам 36:10). Надаље, дао нам је прилику да живимо вечно. Да би обезбедио тај дар, Јехова је дао највећу жртву тиме што је послао свог јединорођеног Сина, своју ’свакидашњу радост‘ (Пословице 8:30; Јован 3:16).
18. Како можемо показати да смо захвални Јехови?
18 Како су зато истините речи псалмисте: „Лепо је хвалити Господа“ (Псалам 92:2). Сличним тоном, Павле је подсетио хришћане у Солуну: „На свачему захваљујте“ (1. Солуњанима 5:18; Ефесцима 5:20; Колошанима 3:15). Свако од нас може решити да буде још захвалнији. Наше молитве не треба да се састоје искључиво од молби Богу у вези с нашим потребама. Молбе имају своје место у молитвама. Али замисли да имаш пријатеља који разговара с тобом само кад му нешто треба од тебе! Зашто се онда не би молио Јехови чисто да му захвалиш и да га хвалиш? Како му се само такве молитве свиђају кад погледа на овај незахвални свет! Друга корист јесте што нам такве молитве могу помоћи да се концентришемо на позитивне аспекте живота, подсећајући нас колико смо у ствари благословљени.
19. Како Павлово изражавање у Колошанима 2:6, 7 показује да сви ми можемо и даље да се побољшавамо у хођењу с Христом?
19 Зар није фантастично колико се мудрог вођства може извући из само једног одломка из Божје Речи? Павлов савет да и даље ходимо с Христом нешто је што свако од нас жели да узме к срцу. Зато будимо одлучни да будемо ’укорењени у Христу‘, „изграђени у њему“, ’стабилни у вери‘ и да ’обилујемо захвалношћу‘. Такав савет је посебно важан за новокрштене. Али односи се и на све нас. Размишљај о томе како главни корен иде све дубље и дубље и како грађевина која се гради постаје све већа и већа. Тако и наше хођење с Христом никада не престаје. Постоји доста места за раст. Јехова ће нам помагати и благосиљаће нас, јер жели да и даље ходимо с њим и с његовим вољеним Сином у сву вечност.
Како би одговорио?
◻ Шта укључује хођење у Христу?
◻ Шта значи бити ’укорењен у Христу‘?
◻ Како можемо бити ’изграђени у Христу‘?
◻ Зашто је тако важно бити ’стабилан у вери‘?
◻ Које разлоге имамо да ’обилујемо захваљивањем‘?
[Слика на 10. страни]
Корење дрвета можда не може да се види, али оно дрвету пружа храну и учвршћује га