14. библијска књига — 2. Летописа

Писац: Јездра

Место писања: Јерусалим (?)

Писање завршено: отприлике 460. пре н. е.

Обухваћено раздобље: 1037-537. пре н. е.

 1. Када је Јездра завршио Летописе и шта му је био циљ?

ПОШТО су Прва и Друга летописа по свему судећи првобитно биле једна књига, докази изнесени у претходном поглављу о настанку књиге, писцу, времену писања, канонству и веродостојности односе се на обе књиге. Према изнесеним доказима може се закључити да је писање Друге летописа Јездра вероватно завршио у Јерусалиму отприлике 460. пре н. е. Јездра је желео да сачува историјску грађу којој је претила опасност да нестане. Као добар познавалац историје знао је да дође до података и разврста их, а то му је уз вођство светог духа помогло да напише тачан и трајан историјски извештај. Сачувао је за будуће нараштаје оно што је сматрао историјским чињеницама. Јездра је своје дело написао у право време јер је требало сакупити и све свете хебрејске рукописе који су настали током векова.

 2. Зашто не треба да сумњамо у тачност Летописа?

² Јудејци Јездриног времена имали су велику корист од Јездриних надахнутих летописа. Летописи су били написани како би их поучили и подстакли да буду истрајни. Утешне мисли из Писма могле су им пружити наду. Јудејци су прихватили Летописе као део библијског канона. Знали су да су то поуздани списи. Могли су да их провере на темељу других надахнутих записа и бројних световних историјских извора које је навео Јездра. И док су допустили да ненадахнути извештаји световне историје нестану, Летописе су пажљиво чували. Преводиоци Септуагинте уврстили су Летописе у хебрејски део библијског канона.

 3. Како други делови Библије показују да су Летописи веродостојни?

³ Исус Христ и писци грчког дела Библије сматрали су их веродостојним и надахнутим. Исус је несумњиво мислио на догађаје попут оног записаног у 2. Летописа 24:21 када је оптужио Јерусалим за убијање и каменовање Јеховиних пророка и слугу (Мат. 23:35; 5:12; 2. Лет. 36:16). Када је Јаков назвао Аврахама „Јеховиним пријатељем“, можда је имао на уму Јездрине речи из 2. Летописа 20:7 (Јак. 2:23). Осим тога, Летописи садрже пророчанства која су се непогрешиво испунила (2. Лет. 20:17, 24; 21:14-19; 34:23-28; 36:17-20).

 4. Које археолошко откриће сведочи о веродостојности Друге летописа?

⁴ И археологија потврђује веродостојност Друге летописа. Међу ископинама на подручју древног Вавилона пронађене су глинене плочице из периода Навуходоносоровог владања, а на једној од њих се налази натпис „Јаукин, краљ земље Јахуд“, то јест „Јоахин, краљ земље Јуде“.a То откриће се добро уклапа у библијски извештај који каже да је седме године Навуходоносоровог владања Јоахин био одведен у заробљеништво у Вавилон.

 5. Које раздобље обухвата Друга летописа и зашто се бави историјом Јуде, а не десетоплеменског краљевства?

⁵ Друга летописа прати догађаје у Јуди од времена Соломоновог владања, које је започело 1037. пре н. е., па до тренутка када је 537. пре н. е. Кир издао проглас да се обнови Јеховин дом у Јерусалиму. Током тог 500 година дугог историјског раздобља десетоплеменско краљевство се спомиње само када је било укључено у догађаје у Јуди, а уништење тог северног краљевства, које се догодило 740. пре н. е., уопште се не спомиње. Зашто? Зато што је свештеник Јездра првенствено био заинтересован за службу Јехови која се вршила на месту које је за то било одређено — у Јеховином храму у Јерусалиму — и за краљевску лозу Давида, с којим је Јехова склопио савез. Подупирући праву религију и очекујући владара из Јудиног племена, Јездра се усредсредио на јужно краљевство (Пост. 49:10).

 6. У ком смислу је Друга летописа подстицајна и охрабрујућа књига?

⁶ Јездра је књигу написао у врло позитивном тону. Друга летописа има 36 поглавља. Од првих 9 поглавља посвећених Соломоновој владавини, 6 поглавља у потпуности описује градњу Јеховиног дома и његово посвећење. У извештају се не спомиње да је Соломон одступио од праве религије. Од преосталих 27 поглавља, 14 говори о петорици краљева који су углавном следили Давидов пример и одано служили Јехови. То су били Аса, Јосафат, Јотам, Језекија и Јосија. Чак и у преосталих 13 поглавља која говоре о лошим краљевима, Јездра је настојао да се усредсреди на њихове добре стране. Стално је истицао догађаје повезане са обновом и очувањем правог обожавања. Било је то заиста охрабрујуће!

САДРЖАЈ ДРУГЕ КЊИГЕ ЛЕТОПИСА

 7. Како је Јехова ’веома узвисио‘ Соломона?

⁷ Слава Соломоновог краљевства (1:1–9:31). На почетку Друге летописа сазнајемо да се Давидов син Соломон учврстио у свом краљевству. Јехова је био с њим и „веома га је узвисио“. Када је Соломон једном приликом приносио жртве у Гаваону, ноћу му се појавио Јехова и рекао му: „Тражи шта хоћеш да ти дам.“ Соломон је тражио знање и мудрост како би могао исправно водити Јеховин народ. Због тог несебичног захтева Бог је обећао Соломону не само мудрост и знање него и изобиље и богатство и част ’какву није имао ниједан краљ пре њега и какву неће имати ниједан после њега‘. У град се стицало толико богатства да је с временом Соломон „учинио да у Јерусалиму буде сребра и злата толико много као камења“ (1:1, 7, 12, 15).

 8. Како је текла градња храма? Наведи неке појединости о самој грађевини.

⁸ Соломон је одредио раднике за градњу Јеховиног дома, а тирски краљ Хирам је сарађивао с њим шаљући му дрвну грађу и веште градитеље. Градња је почела „четврте године [Соломоновог] владања“, а завршила се седам и по година касније, 1027. пре н. е. (3:2). Велико предворје храма било је високо 120 лаката (53,4 метра). Испред предворја су стајала два огромна бакарна стуба. Један се звао Јахин, што значи „он [Јехова] ће утемељити“, а други се звао Воас, што вероватно значи „у снази“ (3:17). Сам дом био је релативно мали — 60 лаката (26,7 метара) дуг, 30 лаката (13,4 метра) висок и 20 лаката (9 метара) широк — али зидови и кровне греде били су му обложени златом. Унутрашња просторија, Светиња над светињама, била је богато украшена златом. У њој су се налазила и два златна херувима, сваки с једне стране просторије, с раширеним крилима која су се додиривала у средини.

 9. Опиши опрему и прибор који су се налазили у дворишту и храму.

⁹ У унутрашњем дворишту налазио се велики бакарни олтар дугачак и широк 20 лаката (9 метара) и висок 10 лаката (4,5 метара). У дворишту се налазило и импресивно ливено море — огромна округла посуда од бакра, која је стајала на леђима дванаест бакарних бикова окренутих ка спољашњости, по три на сваку страну света. У то ливено море могло је да стане „три хиљаде бати“ воде (66 000 литара), коју су свештеници користили за прање (4:5). У дворишту се налазило и десет малих бакарних посуда за воду које су стајале на украшеним бакарним колицима, а водом из њих прало се све што је требало за жртве паљенице. Пуниле су се водом из ливеног мора и затим гурале до места где је била потребна вода. Осим тога, Соломон је за службу у храму направио десет златних свећњака и много другог прибора, нешто од злата, а нешто од бакра.b

10. Шта се догодило када је ковчег био унет у Светињу над светињама?

¹⁰ Након седам и по година градње, био је завршен Јеховин дом (1. Краљ. 6:1, 38). На дан посвећења тог величанственог здања дошао је тренутак да се у његову унутрашњу просторију унесе оно што је предочавало Јеховину присутност. Свештеници су унели „ковчег Јеховиног савеза на његово место, у унутрашњу просторију дома, у Светињу над светињама, под крила херувима“. Шта се затим догодило? Док су левитски певачи и свирачи у један глас хвалили Јехову и захваљивали му, дом се испунио облаком, тако да свештеници нису могли тамо да стоје и врше службу, јер је дом истинитог Бога био пун „Јеховине славе“ (2. Лет. 5:7, 13, 14). Јехова је тиме предочио своју присутност и показао да је задовољан храмом.

11. Какву молитву је изговорио Соломон и за шта се молио?

¹¹ За ту прилику било је направљено бакарно постоље високо 3 лакта (1,3 метра) које је постављено у унутрашње двориште поред великог бакарног олтара. Соломона је на том узвишеном положају могло видети мноштво народа које се окупило ради посвећења храма. Након што је Јехова путем облака приказао своју величанствену присутност, Соломон је клекнуо пред народом и изговорио дирљиву молитву у којој се захваљивао Јехови и хвалио га, те је понизно замолио за опроштење греха и благослов. На крају је рекао: „Сада те молим, Боже мој, нека твоје очи буду отворене и нека твоје уши чују молитву упућену с овог места. Јехова Боже, не одвраћај своје лице од свог помазаника. Сети се милости своје коју си обећао свом слузи Давиду“ (6:40, 42).

12. Како је Јехова одговорио на Соломонову молитву и како се завршила 15-дневна прослава?

¹² Да ли је Јехова услишио Соломонову молитву? Чим је Соломон завршио молитву, ватра је сишла с небеса и спалила жртву паљеницу и друге жртве, а „Јеховина слава је испунила дом“. Када је народ то видео, поклонио се и захвалио Јехови говорећи: „Он је добар, вечна је љубав његова“ (7:1, 3). Тада су принели Јехови на жртву много стоке. Након седмодневне свечаности поводом посвећења уследио је седмодневни Празник бербе и сабат када нису радили никакав посао. Након те радосне 15-дневне прославе која их је духовно ојачала, Соломон је отпустио народ кућама. Људи су отишли радосни и веселог срца (7:10). И Јехова је био задовољан. Потврдио је Соломону савез за Краљевство, али га је истовремено упозорио на страшне последице непослушности.

13. (а) Шта је Соломон градио након храма? (б) Шта је краљица Саве рекла када је видела Соломоново краљевство?

¹³ Соломон је наставио са обимним грађевинским пословима по целом краљевству. Осим што је себи изградио двор, утврдио је многе градове, саградио градове који су служили као складишта, градове за бојна кола, градове за коњанике и све што је пожелео да изгради. Било је то раздобље великог благостања и мира јер су и краљ и народ ревно служили Јехови. Чак је и краљица Саве, која је живела готово 2 000 километара далеко, чула о Соломоновом благостању и мудрости, па је кренула на далек и тежак пут како би се сама уверила у оно што је чула. Да ли се разочарала? Нипошто! Признала је: „Нисам поверовала у оно што се говори док нисам дошла и видела својим очима. И гле, ни пола ми није било речено о твојој великој мудрости! Ти надмашујеш оно што сам чула о теби. Срећни су твоји људи и срећне су твоје слуге“ (9:6, 7). Ниједан земаљски краљ није могао да надмаши Соломона у богатству и мудрости. Владао је у Јерусалиму 40 година.

14. Зашто је Израел тако брзо изгубио сав свој сјај?

¹⁴ Ровоамово и Авијино краљевање (10:1– 13:22). Пошто је Соломонов син Ровоам био груб и окрутан владар, десет северних племена побунило се под Јеровоамовим вођством 997. пре н. е. Међутим, свештеници и Левити из оба краљевства остали су уз Ровоама, стављајући тако верност савезу за Краљевство испред националних осећања. Ровоам је убрзо одступио од Јеховиног закона, па је египатски краљ Сисак напао Јуду, провалио у Јерусалим и опљачкао благо из Јеховиног дома. Како је жалосно што је само тридесетак година након завршетка градње то величанствено здање изгубило сав свој сјај! Зашто се то догодило? Зато што је народ био „неверан Јехови“. Ипак, Ровоам се на време покајао, па Јехова није потпуно уништио народ (12:2).

15. Који се рат водио након Ровоамове смрти и зашто је Јуда био надмоћнији од Израела?

¹⁵ Након смрти краља Ровоама, наследио га је Авија, један од његових 28 синова. Авијина трогодишња владавина била је обележена крвавим ратом са северним краљевством, Израелом. Јудин краљ је имао двоструко мање војника — 400 000 против 800 000 Јеровоамових војника. Уследила је велика битка у којој је израелска војска била десеткована — погинуло је 500 000 обожавалаца телета. „Јудини синови су однели победу јер су се ослонили на Јехову, Бога својих праочева“ (13:18).

16. Како је Јехова услишио Асину усрдну молитву?

¹⁶ Богобојазни краљ Аса (14:1–16:14). Авију је наследио његов син Аса. Аса се борио за праву религију. Ревно је радио на томе да се земља очисти од идолопоклонства. Али након неког времена Јуди је запретила огромна војна сила од милион Етиопљана. Аса се помолио: „Помози нам, Јехова, Боже наш, јер се на тебе ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво.“ Јехова је услишио његову молитву и дао му велику победу (14:11).

17. Шта је Асу подстакло да обнови праву религију у Јуди и због чега га је Јехова укорио?

¹⁷ Божји дух је дошао на Азарију, који је рекао Аси: „Јехова ће бити с вама све док ви будете с њим. Ако га будете тражили, даће вам да га нађете“ (15:2). То је много охрабрило Асу, па је у Јуди обновио обожавање истинитог Бога. Народ је склопио савез рекавши да ће свако ко не буде тражио Јехову бити погубљен. Међутим, када је израелски краљ Васа почео спречавати Израелце да беже у Јуду, Аса је начинио велику грешку унајмивши сиријског краља Вен-Адада да се бори против Израелаца, уместо да је тражио помоћ од Јехове. Јехова га је укорио због тога. Упркос томе, Аса је „читавог свог живота целим срцем био одан Богу“ (15:17). Умро је четрдесет и прве године свог владања.

18. (а) Како се Јосафат залагао за право обожавање и с каквим резултатима? (б) Како је умало доживео пропаст зато што се женидбом повезао са Ахавом?

¹⁸ Добри краљ Јосафат (17:1–20:37). Асин син Јосафат наставио је да се бори против обожавања идола и покренуо је посебно образовно дело пославши учитеље који су путовали по Јудиним градовима и поучавали народ из књиге Јеховиног закона. Уследило је раздобље великог благостања и мира, а „Јосафат је све више напредовао док није постао веома велик“ (17:12). Али тада се женидбом повезао са злим израелским краљем Ахавом и отишао је да му помогне у рату против све моћније сиријске војне силе. Није се обазирао на упозорења Јеховиног пророка Михеје и једва је избегао смрт у бици код Рамота у Галаду, у којој је Ахав погинуо. Јеховин пророк Јуј прекорио је Јосафата што је помогао злом Ахаву. Јосафат је затим поставио судије по целој земљи и поучио их да се боје Бога док суде народу.

19. Како се на врхунцу Јосафатове владавине показало да је рат који се водио био Божји рат?

¹⁹ Јосафатова владавина достигла је свој врхунац. Удружене снаге Моаваца, Амонаца и народа из брдовитог подручја Сира кренуле су свом снагом против Јуде. Велико мноштво пролазило је пустињом Ен-Гад. Народ се много уплашио. Јосафат и сав Јудин народ, „с малом децом, са својим женама и синовима“, стајали су пред Јеховом и молили му се. Јеховин дух је сишао на Левита Јазила, који је рекао окупљеном мноштву: „Послушајте сви Јудини синови и становници Јерусалима и ти, краљу Јосафате! Овако вам каже Јехова: ’Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји. Сутра изађите на њих... Јехова ће бити с вама.‘“ Јудејци су устали рано ујутру и кренули предвођени левитским певачима. Јосафат их је храбрио: „Уздајте се у Јехову... Уздајте се у његове пророке и победићете.“ Певачи су радосно величали Јехову „јер вечна је љубав његова“ (20:13, 15-17, 20, 21). Јехова је том приликом на упечатљив начин показао љубав према свом народу. Поставио је заседу непријатељским војскама, тако да су једни друге побили. Када су пресрећни Јудејци дошли до стражарске куле у пустињи, видели су само мртва тела. Заиста се може рећи да је то био Божји рат! Јосафат је остао веран Јехови све до краја свог 25-годишњег владања.

20. Које су несреће обележиле Јорамово владање?

²⁰ Зли краљеви Јорам и Охозија и зла краљица Готолија (21:1–23:21). Јосафатов син Јорам лоше је започео своју владавину — побио је сву своју браћу. Међутим, Јехова му је поштедео живот због свог савеза с Давидом. У његово време побунио се Едом. Илија је однекуд послао писмо Јораму у којем га је упозорио да ће Јехова задати тежак ударац његовом дому и да ће он умрети страшном смрћу (21:12-15). У складу с пророчанством, Филистеји и Арапи су продрли у земљу и опљачкали Јерусалим, а краљ је умро од тешке цревне болести након осам година владања.

21. Које су се лоше ствари догађале током Готолијиног владања у Јуди и како је Јодај успео да врати краљевску власт Давидовом потомству?

²¹ Јорама је наследио његов једини преживели син Охозија (Јоахаз), али је на њега лоше утицала његова мајка Готолија, ћерка Ахава и Језавеље. Његово владање је након само годину дана прекинуо Јуј док је извршавао пресуду над Ахавовим домом. Тада је Готолија побила своје унуке и присвојила краљевску власт. Међутим један Охозијин син је преживео. Био је то једногодишњи Јоас, којег је његова тетка Јосавета потајно одвела у Јеховин дом. Готолија је владала шест година, а онда је Јосаветин муж, првосвештеник Јодај, храбро узео младог Јоаса и прогласио га за краља, као једног од ’Давидових синова‘. Када је Готолија ушла у Јеховин дом, раздерала је своје хаљине и повикала: „Завера! Завера!“ Али, све је било узалуд. Јодај је наредио да је изведу из храма и погубе (23:3, 13-15).

22. Како је започело Јоасово владање и како се завршило?

²² Краљеви Јоас, Амасија и Озија су добро почели, али су лоше завршили своје краљевање (24:1–26:23). Јоас је владао 40 година и чинио је добро све док је био жив Јодај, који је добро утицао на њега. Чак се занимао за Јеховин дом и обновио га. Међутим, када је Јодај умро, на Јоаса су почели да утичу Јудини кнезови, па се он одвратио од обожавања Јехове и почео да служи обредним деблима и идолима. Када је Божји дух подстакао пророка Захарију, Јодајевог сина, да прекори краља, Јоас је наредио да се погуби каменовањем. Убрзо након тога малобројна сиријска војска напала је Јуду, а далеко бројнија Јудина војска није могла да је савлада јер су „оставили Јехову, Бога својих праочева“ (24:24). Затим су Јоасове слуге сковале заверу против њега и убиле га.

23. Како је Амасија постао неверан?

²³ Амасија је наследио свог оца Јоаса. Добро је започео своју 29-годишњу владавину, али је касније изгубио Јеховину милост јер је донео идоле из Едома и почео да им служи. Јеховин пророк га је упозорио да је ’Бог одлучио да га уништи‘ (25:16). Међутим, Амасија се узохолио и изазвао краља северног израелског краљевства. У складу с Божјом речју доживео је понижавајућ пораз од Израелаца. Након тог пораза појавили су се завереници и убили га.

24. Како је Озији његова снага постала слабост и које су биле последице тога?

²⁴ Амасијин син Озија ишао је стопама свог оца. Већи део своје 52-годишње владавине био је добар краљ, који је стекао славу као изузетан војни стратег, градитељ кула и као човек који је „волео земљорадњу“ (26:10). Опремио је своју војску оружјем и разним ратним справама. Међутим, његова снага је постала његова слабост. Узохолио се, па је себи допустио да приноси ка̂д у Јеховином храму, што је смео да ради само свештеник. Јехова га је због тога казнио губом. Зато је морао да живи одвојено, изван Јеховиног дома и краљевог двора у коме је његов син Јотам судио народу уместо њега.

25. Зашто је Јотам био успешан краљ?

²⁵ Јотам служи Јехови (27:1-9). За разлику од свог оца, Јотам „није ушао у Јеховин храм“. Напротив, „чинио је оно што је исправно у Јеховиним очима“ (27:2). Током своје 16-годишње владавине много је градио, а уз то је и угушио побуну Амонаца.

26. Које је нечувено зло чинио Ахаз?

²⁶ Зли краљ Ахаз (28:1-27). У Јуди је владао укупно 21 краљ, а Јотамов син Ахаз био је један од најпокваренијих. Починио је страшно зло када је принео своје синове као жртве паљенице паганским боговима. Због тога га је Јехова предао у руке војскама Сирије, Израела, Едома и Филистеје. Тако је Јехова понизио Јуду зато што је Ахаз „допустио да се разузданост шири Јудом и зато што је био неверан Јехови“ (28:19). Ахаз је постајао све гори, па је почео да приноси жртве сиријским боговима јер су га Сиријци поразили у бици. Затворио је врата Јеховиног дома и обожавање Јехове заменио обожавањем паганских богова. Ахаз је умро након 16 година владања.

27. Како је Језекија ревновао за Јехову?

²⁷ Верни краљ Језекија (29:1–32:33). Ахазов син Језекија владао је 29 година у Јерусалиму. Чим је постао краљ, отворио је врата Јеховиног дома и почео је да их поправља. Потом је окупио свештенике и Левите и заповедио им да очисте храм и посвете га за службу Јехови. Рекао је да жели да склопи савез с Јеховом како би се Јеховин жестоки гнев одвратио од Јуде. Обожавање Јехове било је обновљено на диван начин.

28. Који је величанствени празник Језекија одржао у Јерусалиму и како је народ изразио своју радост?

²⁸ Било је планирано да се одржи величанствена прослава Пасхе, али пошто није било времена да се прослава припреми у првом месецу, одлучено је да се искористи могућност коју је нудио Закон и да се она одржи у другом месецу прве године Језекијиног владања (2. Лет. 30:2, 3; Бр. 9:10, 11). Краљ није позвао само Јуду него и цео Израел. И док су се неки из Јефремовог, Манасијиног и Завулоновог племена ругали том позиву, други су се понизили и дошли у Јерусалим заједно с целим Јудиним народом. Након Пасхе одржан је Празник бесквасних хлебова. Био је то радостан седмодневни празник. Народ је био толико охрабрен да је одлучио да слави још седам дана. „У Јерусалиму је владало велико весеље, јер још од времена Соломона, Давидовог сина, краља Израела, није било тако у Јерусалиму“ (2. Лет. 30:26). Обновљени у духовном погледу, људи су почели да уништавају сваки траг идолопоклонства и у Јуди и у Израелу, а Језекија је поново увео давање прилога за Левите и храмску службу.

29. Како је Јехова наградио Језекијино безусловно поуздање у њега?

²⁹ Затим је асирски краљ Сенахирим напао Јуду и запретио Јерусалиму. Језекија се охрабрио па је ојачао одбрану града и није попустио пред ругањем непријатеља. Потпуно се поуздао у Јехову и молио се за помоћ. Јехова је на упечатљив начин одговорио на молитву која је одражавала Језекијину веру. „Послао [је] анђела који је побио све храбре јунаке, заповеднике и кнезове у логору краља Асирије“ (32:21). Сенахирим се посрамљен вратио кући. Његови богови нису могли да му помогну да избегне срамоту, јер су га након неког времена убили рођени синови поред олтара тих богова (2. Краљ. 19:7). Јехова је чудом продужио Језекији живот. Језекија је постао врло богат и славан и сав Јудин народ му је одао почаст након смрти.

30. (а) Какво је зло чинио Манасија и шта је уследило након његовог покајања? (б) Чиме је било обележено Амоново кратко владање?

³⁰ Зли краљеви Манасија и Амон (33:1-25). Језекијин син Манасија је чинио зло као и његов деда Ахаз и упропастио је све добро што је Језекија постигао током своје владавине. Поново је направио обредне узвишице и обредна дебла и чак је своје синове жртвовао лажним боговима. На крају је Јехова довео асирског краља на Јуду, па је Манасија био одведен у заробљеништво у Вавилон. Тамо се покајао за своја зла дела. Када му је Јехова исказао милост и вратио га на краљевски положај, Манасија се трудио да искорени демонску религију и да обнови праву религију. Међутим, када је Манасија умро након 55 година владања, на престо је дошао његов зли син Амон, који је опет почео да се заузима за криву религију. Након две године, убиле су га његове слуге.

31. Која су била главна обележја Јосијиног краљевања?

³¹ Храбри краљ Јосија (34:1–35:27). Млади Јосија, Амонов син, храбро је почео да обнавља исправан начин обожавања Јехове. Порушио је Валове олтаре и резбарене ликове и поправио је Јеховин дом, у ком су пронашли „књигу Јеховиног закона, добијеног преко Мојсија“ — несумњиво оригинални примерак (34:14). Праведном Јосији је било речено да ће земљу задесити невоља јер је народ био неверан у прошлости, али да се то неће догодити током његовог живота. Осамнаесте године свог владања припремио је величанствену прославу Пасхе. Јосија је владао 31 годину, а затим је погинуо у бесмисленом покушају да заустави напредовање египатске војске која је преко његове земље ишла према Еуфрату.

32. Како су последња четири краља одвела Јуду у пропаст?

³² Јоахаз, Јоаким, Јоахин, Седекија и опустошење Јерусалима (36:1-23). Злоћа последње четворице Јудиних краљева убрзо је одвела читав народ у пропаст. Јосијин син Јоахаз владао је само три месеца, а онда га је свргнуо египатски фараон Нехаон. Заменио га је његов брат Елијаким, коме су променили име у Јоаким. Током његовог владања, Јуду је подјармила нова светска сила, Вавилон (2. Краљ. 24:1). Јоаким се побунио, па је Навуходоносор 618. пре н. е. дошао у Јерусалим како би га казнио. Јоаким је умро те исте године, након 11 година владања. Наследио га је његов 18-годишњи син Јоахин. Јоахин је владао само три месеца, а онда се предао Навуходоносору и био одведен у заробљеништво у Вавилон. Тада је Навуходоносор поставио на престо трећег Јосијиног сина, Јоахиновог стрица Седекију. Седекија је био зао краљ, владао је 11 година и „није се понизио пред пророком Јеремијом, који му је преносио Јеховине наредбе“ (2. Лет. 36:12). У земљи је мало ко био веран Јехови — и свештеници и народ скрнавили су Јеховин дом.

33. (а) Како је започело 70-годишње опустошење, „да би се испунила Јеховина реч“? (б) Који се историјски проглас спомиње у последња два стиха Друге летописа?

³³ На крају се Седекија побунио против вавилонског јарма, али Навуходоносор овог пута није имао милости. Јехова је био веома гневан и Јудин народ више није могао да избегне казну. Јерусалим је био освојен, његов храм опљачкан и спаљен, а преживели су након 18-месечне опсаде били одведени у заробљеништво у Вавилон. Јудина земља била је опустошена. Управо те године, 607. пре н. е., земља је почела да почива „да би се испунила Јеховина реч коју је објавио преко Јеремијиних уста... док се није навршило седамдесет година“ (36:21). Писац летописа затим прескаче готово 70 година како би у последња два стиха забележио Киров историјски проглас који је био издат 537. пре н. е. Јудејски заробљеници биће ослобођени! Јерусалим ће бити обновљен!

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

34. Шта је наглашено Јездриним избором историјске грађе и како је то помогло народу?

³⁴ Снажно сведочанство Друге летописа придружује се другим извештајима о том важном раздобљу које је трајало од 1037. до 537. пре н. е. Осим тога, она даје вредне додатне информације које се не могу наћи у другим канонским књигама, као што су на пример мисли у 19, 20. и 29-31. поглављу Друге летописа. Јездрин избор историјске грађе нагласио је основне и трајне елементе у историји израелског народа, као што су свештенство, свештеничка служба, храм и савез за Краљевство. То је помогло народу да сачува заједништво и гаји наду у долазак Месије и његовог Краљевства.

35. Које важне ствари су доказане у завршним стиховима Друге летописа?

³⁵ Завршни стихови Друге летописа (36:17-23) уверљиво доказују да се испунило пророчанство из Јеремије 25:12 и уз то показују да је требало да прође пуних 70 година од потпуног опустошења земље до обнављања обожавања Јехове у Јерусалиму 537. пре н. е. Из тога се може закључити да је то опустошење започело 607. пре н. е.c (Јер. 29:10; 2. Краљ. 25:1-26; Језд. 3:1-6).

36. (а) Које снажне опомене садржи Друга летописа? (б) Како она јача нашу наду у Краљевство?

³⁶ Друга летописа садржи снажне опомене за хришћане. Многи Јудини краљеви су добро започели своју владавину, али су после почели да чине оно што је зло. Овај историјски извештај јасно показује да успех у животу зависи од верности Богу. То треба да нам послужи као упозорење да не будемо „од оних који се повлаче и одлазе у уништење, него од оних који верују и спасавају свој живот“ (Јевр. 10:39). Чак се и верни краљ Језекија узохолио након што се опоравио од болести. Избегао је Јеховин гнев само зато што се брзо понизио. Друга летописа велича Јеховине дивне особине и хвали његово име и његову врховну власт. Целокупна историја приказана је с нагласком на оданости Јехови. Будући да истиче важност Јудине краљевске лозе, Друга летописа јача нашу наду да ћемо у вечном Краљевству Исуса Христа, верног „сина Давидовог“, видети како се велича чисто обожавање Јехове Бога (Мат. 1:1; Дела 15:16, 17).

[Фусноте]