Не одустај у трци за живот!
„Устрајно трчимо трку која је постављена пред нас“ (ЈЕВРЕЈИМА 12:1, NW).
1, 2. Који узбудљиви догађаји одушевљавају Јеховине слуге током ових последњих дана?
ЖИВИМО у узбудљивим и изазовним временима. Пре више од 80 година, 1914, Исус је устоличен као Краљ Божјег небеског Краљевства. Почео је „дан Господњи“ а с њим и ’време краја‘ овог система ствари (Откривење 1:10; Данило 12:9, NW). Отада хришћанска трка за живот поприма све већу хитност. Божје слуге се снажно напрежу да држе корак с Јеховином небеском кочијом, његовом небеском организацијом, која се незадрживо креће ка испуњењу Јеховине намере (Језекиљ 1:4-28; 1. Коринћанима 9:24).
2 Да ли Божји народ налази радост док ’трчи трку‘ према вечном животу? Да, стварно налази! Он је усхићен што посматра сакупљање преосталих од Исусове браће, и радује се што схвата да је завршно печаћење преосталих од 144 000 при крају (Откривење 7:3, 4). Сем тога, одушевљен је сазнањем да је Јеховин наименовани Краљ замахнуо српом да пожње „жито земаљско“ (Откривење 14:15, 16). Каква ли је то само жетва! (Матеј 9:37). До сада је сакупљено више од пет милиона душа — ’велико мноштво које нико не може избројати, од свакога рода и племена, народа и језика‘ (Откривење 7:9). Нико не може рећи колико ће то мноштво на крају бити, јер га ни један човек не може избројати.
3. Упркос чему морамо увек настојати да развијамо радостан дух?
3 Истина, Сотона покушава да нам подметне ногу или да нас успори док пуном паром идемо напред у трци (Откривење 12:17). И стварно није лако трчати кроз ратове, глади, пошасти и све друге тешкоће које обележавају време краја (Матеј 24:3-9; Лука 21:11; 2. Тимотеју 3:1-5). Па ипак, наша срца играју од радости док се крај трке приближава. Трудимо се да одражавамо дух на који је Павле подстакао сухришћане свог времена: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!“ (Филипљанима 4:4).
4. Какав су дух показивали филипљански хришћани?
4 Нема сумње да су хришћани којима је Павле упутио ове речи налазили радост у својој вери, јер им је Павле рекао: „Радујте се [„наставите да се радујете“, NW] у Господу“ (Филипљанима 3:1, курзив наш). Филипљани су били великодушна скупштина пуна љубави, која је служила с ревношћу и одушевљењем (Филипљанима 1:3-5; 4:10, 14-20). Али нису сви хришћани у првом веку имали такав дух. Примера ради, неки јеврејски хришћани којима је Павле написао књигу Јеврејима, представљали су разлог за забринутост.
’Обрати више него обичну пажњу‘
5. (а) Какав су дух имали јеврејски хришћани када је основана прва хришћанска скупштина? (б) Опиши дух неких јеврејских хришћана отприлике 60. н. е.
5 Прва хришћанска скупштина у историји света била је сачињена од природних Јевреја и прозелита, и била је успостављена 33. н. е. у Јерусалиму. Какав је дух имала? Човек само треба да прочита прва поглавља књиге Дела апостолских да би сазнао о њеном одушевљењу и радости, чак и приликом суочавања с прогонством (Дела апостолска 2:44-47; 4:32-34; 5:41; 6:7). Међутим, како су деценије пролазиле, ствари су се мењале и многи јеврејски хришћани очигледно су успорили у трци за живот. О ситуацији која је владала међу њима отприлике 60 н. е., једно реферално дело каже следеће: „Стање клонулости и умора, неиспуњених очекивања, одложених нада, намерних пропуста и практично неверовања. Били су хришћани али су имали слабо цењење према слави свог позива.“ Како су помазани хришћани могли доспети у такво стање? Разматрање делова Павловог писма Јеврејима (написаног око 61. н. е.) помаже нам да одговоримо на то питање. Такво разматрање помоћи ће свима нама данас да не потонемо у слично слабо духовно стање.
6. Које су неке разлике између обожавања под Мојсијевим законом и обожавања које се заснива на вери у Исуса Христа?
6 Јеврејски хришћани су потицали из јудаизма, једног система који је тврдио да поштује Закон који је Јехова дао преко Мојсија. Изгледа да је тај Закон и даље привлачио многе јеврејске хришћане, можда зато што је то вековима био једини начин приближавања Јехови, и био је то импресиван систем обожавања, са свештенством, редовним приношењем жртава и светски познатим храмом у Јерусалиму. Хришћанство је другачије. Оно захтева духовну визију, попут оне коју је имао Мојсије, који је ’гледао на [још увек будућу] награду‘ и ’држао се онога који се не види као да га види‘ (Јеврејима 11:26, 27). Многим јеврејским хришћанима очигледно је фалила таква духовна визија. Они су храмали уместо да су трчали на један сврсисходан начин.
7. Како систем из кога смо изашли може утицати на начин на који трчимо у трци за живот?
7 Да ли и данас постоји слична ситуација? Па, стање није баш исто. Али ипак, хришћани су изашли из једног система ствари који се много размеће. Свет нуди узбудљиве прилике, али у исто време пред људе поставља и тешке захтеве. Сем тога, многи од нас живе у земљама у којима је скептичан став уобичајен и у којима људи имају себичан приступ стварима, по систему најпре ја. Ако дозволимо да на нас утиче такав систем, ’очи срца нашега‘ лако се могу замутити (Ефесцима 1:18). Како ћемо добро трчати у трци за живот ако више не можемо јасно разазнати куда то идемо?
8. Који су неки аспекти у којима је хришћанство супериорније од обожавања под Законом?
8 Да би стимулисао јеврејске хришћане, Павле их је подсетио на супериорност хришћанског система над Мојсијевим законом. Истина, када је нација телесног Израела била Јеховин народ под Законом, Јехова јој је говорио преко надахнутих пророка. Али, каже Павле, данас он говори „преко Сина, кога постави за наследника свих ствари, преко кога је и векове створио“ (Јеврејима 1:2). Надаље, Исус је већи од свих краљева из Давидове лозе, од својих „другова“. Чак је већи и од анђела (Јеврејима 1:5, 6, 9).
9. Зашто и ми, попут јеврејских хришћана из Павловог времена, треба да обратимо „више него обичну пажњу“ на оно што Јехова каже?
9 Стога је Павле саветовао јеврејске хришћане: „Треба да обратимо више него обичну пажњу на ствари које смо чули, да никада не будемо одвучени“ (Јеврејима 2:1, NW). Иако је учење о Христу био диван благослов, било је потребно још и више. Требало је да обрате помну пажњу на Божју Реч да би неутралисали утицај јеврејског света који их је окруживао. И ми треба да обратимо „више него обичну пажњу“ на оно што Јехова каже с обзиром на сталну пропаганду којој нас овај свет излаже. То значи развијање добрих навика проучавања и одржавање доброг распореда за читање Библије. Као што је Павле касније и рекао у свом писму Јеврејима, то такође значи бити редован на састанцима и у објављивању своје вере другима (Јеврејима 10:23-25). Таква активност ће нам помоћи да останемо духовно будни како не бисмо изгубили визију наше славне наде. Ако своје мисли пунимо Јеховиним мислима, неће нас савладати нити избацити из равнотеже ништа што би нам овај свет могао урадити (Псалам 1:1-3; Пословице 3:1-6).
„Бодрите један другога“
10. (а) Шта се може десити ономе ко не обраћа више него обичну пажњу Јеховиној Речи? (б) Како можемо ’бодрити један другога‘?
10 Ако не обратимо помну пажњу на духовне ствари, Божја обећања могу почети да изгледају сасвим нереално. То се чак десило у првом веку када су скупштине у потпуности сачињавали помазани хришћани, а и неки апостоли су још увек били живи. Павле је упозорио Јевреје: „Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно, да одступи од Бога живога, него се подржавајте [„бодрите један другога“, Ча] сваки дан, док се год може рећи: „данас“ —, да се који од вас не укрути од преваре греха“ (Јеврејима 3:12, 13). Павлов израз „пазите“ истиче потребу да се буде будан. Прети опасност! Недостатак вере — ’грех‘ — могао би се развити у нашем срцу, и могли бисмо се удаљити од Бога уместо да му се приближимо (Јаков 4:8). Павле нас подсећа да ’бодримо један другога‘. Потребна нам је топлина братског друштва. „Самовољан [„онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1). Потреба за таквим друштвом подстиче хришћане данас да буду редовни у посећивању скупштинских састанака, већих скупова и конгреса.
11, 12. Зашто не треба да будемо задовољни спознањем само основних хришћанских доктрина?
11 Касније у свом писму, Павле даје следећи непроцењив савет: „Јер ви који бисте одавна требали да сте учитељи опет треба да научите прва слова речи Божје, и постадосте да требате млека а не јаке хране... Али је јака храна за људе зреле, код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла“ (Јеврејима 5:12-14). Очигледно, неки јеврејски хришћани су пропустили да напредују у разумевању. Споро су прихватали растуће светло у вези са Законом и обрезањем (Дела апостолска 15:27-29; Галатима 2:11-14; 6:12, 13). Неки су можда још увек ценили такве традиционалне обичаје као што су недељни Сабат и свечани годишњи Дан помирења (Колошанима 2:16, 17; Јеврејима 9:1-14).
12 Зато Павле каже: „Остављајући основе Христове речи, обратимо се на оно што је већ довршено“ (Јеврејима 6:1). Један маратонац који обраћа помну пажњу на своју исхрану лакше ће издржати дугу, исцрпљујућу трку. Слично томе, један хришћанин који обраћа помну пажњу на духовну исхрану — не ограничавајући себе на темељне ’основе‘ — лакше ће остати у трци и завршиће је. (Упореди с 2. Тимотеју 4:7.) То значи развијати занимање за ’ширину и дужину, дубину и висину‘ истине, и тако напредовати ка зрелости (Ефесцима 3:18).
’Потребна вам је устрајност‘
13. Како су јеврејски хришћани у прошлости показивали веру?
13 У раздобљу које је уследило одмах после Педесетнице 33. н. е., јеврејски хришћани су чврсто стајали упркос жестоком противљењу (Дела апостолска 8:1). Можда је Павле на то мислио када је написао: „Опомињите се пак првих дана својих, кад, пошто се просветлисте, многу борбу усред мука поднесосте“ (Јеврејима 10:32). Таква верна устрајност показивала је њихову љубав према Богу и давала им је слободу говора пред њим (1. Јованова 4:17). Павле их подстиче да не одбаце ту слободу говора због недостатка вере. Подстиче их: „Јер вам је потребно устрајање да бисте, пошто Божју вољу извршите, примили оно што вам је обећано. Јер још мало, мало времена, па ће доћи онај који треба да дође, и он неће одоцнити“ (Јеврејима 10:35-37).
14. Које чињенице треба да нам помогну да устрајемо чак и после много година служења Јехови?
14 А како је с нама данас? Већина од нас је била ревна када смо први пут сазнали хришћанску истину. Да ли још увек имамо ту ревност? Или смо ’напустили прву љубав‘? (Откривење 2:4). Да ли смо се охладили, можда постали мало разочарани или уморни од ишчекивања Армагедона? Међутим, застани и размисли. Истина није мање дивна него што је била раније. Исус је још увек наш небески Краљ. Још увек се надамо вечном животу на рајској земљи, и још увек имамо наш однос с Јеховом. И никада не заборавимо: „Доћи [ће] онај који треба да дође, и он неће одоцнити.“
15. Како су попут Исуса неки хришћани издржали жестоко прогонство?
15 Отуда су Павлове речи записане у Јеврејима 12:1, 2 сасвим одговарајуће: „Одбацујмо свако бреме и грех [недостатак вере] који је за нас прионуо, и одважно трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на зачетника и извршитеља вере, Исуса, који, у очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега.“ Има много тога што Божје слуге подносе у овим последњим данима. Попут Исуса, који је био веран све до мученичке смрти, нека наша браћа и сестре верно су издржали најсвирепије прогонство — затворе, мучење, силовање, па чак и смрт (1. Петрова 2:21). Зар се наше срце не прелива љубављу према њима кад размишљамо о њиховом интегритету?
16, 17. (а) С којим се изазовима своје вере бори већина хришћана? (б) Шта треба да запамтимо што ће нам помоћи да и даље трчимо у трци за живот?
16 Међутим, на већину се примењују Павлове даљње речи: „Јер још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јеврејима 12:4). Па ипак, у овом систему пут истине није лак ни за кога од нас. Неки су обесхрабрени ’противљењем од грешника‘ на световном послу или у школи, јер подносе изругивање или се одупиру притиску да греше (Јеврејима 12:3). Снажна искушења нагризају одлучност неких да се држе Божјих високих мерила (Јеврејима 13:4, 5). Отпадници су уздрмали духовну равнотежу неких који су слушали њихову отровну пропаганду (Јеврејима 13:9). Друге су проблеми међу личностима лишили радости. Претерано наглашавање забаве и активности у слободно време, ослабило је неке хришћане. А већина је под притиском проблема живљења у овом систему ствари.
17 Истина, ниједна од ових ситуација не значи да смо ’дошли до крви‘. А у неким ситуацијама се можемо наћи због погрешних одлука које смо сами донели. Али све оне представљају изазов нашој вери. Зато треба да задржимо очи на Исусовом величанственом примеру устрајности. Никада не заборавимо какву дивну наду имамо. Никада не изгубимо веру да Јехова „награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6). Тада ћемо имати духовну снагу да и даље трчимо у трци за живот.
Ми можемо устрајати
18, 19. Који историјски догађаји указују на то да су јеврејски хришћани у Јерусалиму следили Павлов надахнути савет?
18 Како су јеврејски хришћани реаговали на Павлово писмо? Отприлике шест година након што је писмо Јеврејима било написано, Јуду је задесио рат. Године 66. н. е., римске војске су опколиле Јерусалим, испунивши Исусове речи: „Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова“ (Лука 21:20). Међутим, за добробит хришћана који ће у то време бити у Јерусалиму, Исус је рекао: „Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град“ (Лука 21:21). Дакле, рат с Римом представљао је један испит: да ли ће ти јеврејски хришћани напустити Јерусалим, центар јеврејског обожавања и место славног храма?
19 Изненада, и из непознатих разлога, Римљани су се повукли. Вероватно су религиозни Јевреји гледали на то као на доказ да Бог штити њихов свети град. Шта је било са хришћанима? Историја нам каже да су побегли. Затим, 70. године н. е., Римљани су се вратили и потпуно уништили Јерусалим уз ужасан број погинулих. „Дан Господњи“ који је Јоил прорекао, стигао је на Јерусалим. Али верни хришћани више нису били тамо. Били су ’спасени‘ (Јоил 2:30-32; Дела апостолска 2:16-21).
20. У ком правцу треба да нас покрене сазнање да је велики „дан Господњи“ близу?
20 Ми данас знамо да ће један други велики „дан Господњи“ ускоро погодити цео овај систем ствари (Јоил 3:12-14). Ми не знамо када ће тај дан доћи. Али Божја Реч нам засигурава да ће сигурно доћи! Јехова каже да неће каснити (Авакум 2:3; 2. Петрова 3:9, 10). Стога, „обратимо више него обичну пажњу на ствари које смо чули“. Избегавај недостатак вере, ’грех који лако приања уз нас‘. Буди одлучан да устрајеш све док то буде потребно. Упамти, Јеховина велика небеска организација слична кочијама је у покрету. Она ће испунити своју намеру. Зато сви наставимо да трчимо и не одустајмо у трци за живот!
Сећаш ли се?
◻ Слеђење ког подстицаја ће нам помоћи да устрајемо у трци за живот, а Павле га је упутио Филипљанима?
◻ Шта ће нам помоћи да неутралишемо тенденцију овог света да нас омета?
◻ Како можемо помоћи једни другима да устрајемо у трци?
◻ Које су неке ствари које би могле успорити једног хришћанина?
◻ Како нам Исусов пример може помоћи да устрајемо?
[Слика на странама 8, 9]
Хришћани, попут тркача, не смеју дозволити да их ишта омета
[Слика на 10. страни]
Ништа не може спречити Јеховине величанствене небеске кочије да изврше Божју намеру