Да ли вршиш Божју вољу?

У СВОЈОЈ служби од куће до куће, два Јеховина сведока срела су свештеника епископалне цркве. Изгледао је као пријатан човек, брадат, стар око 60 година, носећи мајицу украшену називом своје цркве. У једном једином даху, он је рекао: „Желео бих да су чланови наше цркве тако ревни као ви у ширењу Речи, али ћу морати да вас замолим да више не долазите код мене.“

Да, има много људи који се диве делу Јеховиних сведока и хвале их за њихову ревност и одушевљење. Ипак, они уопште нису заинтересовани за оно што Сведоци чине, нити би узели у обзир да и они сами обављају то дело. Међутим, то наизглед противречно стање ствари није ништа ново. То је приметио Исус у своје време, и ту мисао је снажно нагласио помоћу једне илустрације која наводи на размишљање.

„Шта вам се чини: Један је човек имао два сина, и дошавши к првоме рече му: Сине, иди и ради данас у мом винограду. Он одговори: Нећу, па се после покаја и пође. Приступивши к другоме рече исто тако. А тај син одговори: Идем, господару, али не пође. Који је од те двојице испунио вољу очеву?“ (Матеј 21:28-31).

Одговор је очигледан. Попут мноштва које је чуло Исуса, ми бисмо одговорили: „Први.“ Али иза очигледног, помоћу те илустрације, Исус је скренуо нашу пажњу на то да је вршење онога што је тај отац желео било оно што се узело у обзир. Иако је први син рекао да не жели да пође, он је то ипак учинио и био је похваљен за то. Једнако је важно и чинити исправну врсту посла. Први син је поступао тако што је радио у очевом винограду; он није отишао и радио у свом винограду.

Какву импликацију све то има за нас? Шта Бог захтева од данашњих обожавалаца? Шта можемо научити из Исусовог живота што ће нам помоћи да вршимо вољу његовог Оца? То су важна питања, а ако пронађемо исправне одговоре, то ће значити наше вечно добро, пошто „онај који вољу Божју чини остаје до века“ (1. Јованова 2:17; Ефесцима 5:17).

Шта је „воља Божја“?

Именица „воља“ наведена је више од 80 пута у Comprehensive Concordance of the New World Translation of the Holy Scriptures. У око 60 од тих случајева (или око 75 посто од тог броја) указује се на Божју вољу. Изрази као што су „воља Божја“, „воља мог Оца“ и „Божја воља“ појављују се преко 20 пута. Из тога можемо видети да божанска воља за нас треба да буде од првенствене важности. Вршење Божје воље треба да буде главна ствар у нашем животу.

Именица „воља“ значи ’жеља, хтење, одлучност, нешто што се жели, посебно избор или одлучност онога ко има власт или моћ‘. Дакле, Јехова, Врховна Власт, има вољу, жељу или одлучност. Шта је то? Писмо нам говори да делимично „[Бог] хоће да се сви људи спасу, и да дођу до познања [„тачног спознања“ NW] истине“ (1. Тимотеју 2:4). Исус Христ и рани хришћани радили су целом душом да другима донесу то тачно спознање (Матеј 9:35; Дела апостола 5:42; Филипљанима 2:19, 22).

Ко данас врши Божју вољу? Између скоро две милијарде људи који тврде да су следбеници Исуса Христа, колико их је попут млађег сина из Исусове илустрације, који је отишао и вршио вољу свог оца? Одговор није тешко пронаћи. Прави следбеници Исуса Христа који иду његовим стопама обављаће дело за које је он рекао да ће га обављати: „Свим народима треба да се најпре проповеда еванђеље“ (Марко 13:10). Јеховини сведоци, који броје преко четири и по милиона широм света, активно проповедају добру вест о Божјем Краљевству и поучавају друге, указујући на Краљевство као једину наду човечанства за мир и сигурност. Да ли ти имаш пуни удео у вршењу Божје воље? Да ли проповедаш добру вест о Краљевству као што је то чинио Исус? (Дела апостола 10:42; Јеврејима 10:7).

Пронаћи радост у вршењу Божје воље

Иако је радост сазнати шта је Очева воља, још је већа радост у поучавању других Божјој вољи. Исус је налазио радост у поучавању људи о свом Оцу. То је за њега било попут хране (Јован 4:34). И ми ћемо се радовати правој срећи ако чинимо оно што је Исус чинио, наиме, проповедамо и научавамо ствари које је он научавао, ствари које је примио од свог Оца (Матеј 28:19, 20). Као што је Исус обећао, „кад то знате, благо вама, само ако то и вршите“ (Јован 13:17).

Да то прикажемо: Једна мајка која је недавно поново ступила у пуновремену пионирску службу рекла је: „Тако је узбудљиво видети како лице студента Библије блиста док различите библијске истине дирају срце! Тако сам радосна што видим једног посебног студента како пише обичним писмом све библијске стихове пре студија и води белешке током студија тако да касније може одговорити на сва питања за понављање.“ Њен други студент Библије имао је извесни контакт с истином у својим раним тинејџерским годинама. Пошто је сада била удата и забринута за неке личне проблеме, чезнула је да пронађе Сведоке. Како је била срећна кад ју је пронашла та сестра пионирка! Та млада жена је одушевљено поново почела са својим библијским студијем.

Одржати радост вршења Божје воље

Краљ Давид древног Израела био је онај ко је желео да врши Божју вољу целог свог живота. Упркос многим тешкоћама и притисцима којима је био изложен, он је био надахнут да каже: „Извршићу, Боже мој, ја вољу твоју, закон твој је у мом срцу“ (Псалам 40:9 [40:8, ДК]). Вршење Јеховине воље било је у самој Давидовој души, у самом његовом бићу. То је била тајна његове непролазне радости у служењу Јехови. Вршење Божје воље није било тешкоћа за Давида. Уместо тога, то је била радост, нешто што је долазило из његовог срца. Кроз цели свој живот, он се напрезао да чини све што може да служи свом Богу, Јехови, иако је понекад чинио грех и подбацивао.

Понекад наша радост може ослабити. Можемо постати преморени или обесхрабрени. Можда нас прогони наша прошлост, наша савест нас узнемирава због неког неисправног дела почињеног доста давно. Таква осећања често можемо савладати ако темељитије проучавамо Божју реч. Можемо настојати да упишемо Божји закон на своје ’срце‘, као што је то чинио Давид. Ако настојимо да вршимо Божју вољу целом душом, то јест, најбоље што можемо, он ће нас наградити у складу с тим зато што је он веран (Ефесцима 6:6, NW; Јеврејима 6:10-12; 1. Петрова 4:19).

Занимљиво је да је апостол Павле, у Јеврејима 10:5-7, цитирао Давидове речи из Псалма 40:7-9 [40:6-8, ДК] и применио их на Исуса Христа. Чинећи то, Павле је истакао како је Исус био близак свом Оцу. Хебрејска реч за „вољу“ носи мисли ’радост, жеља, наклоност, или задовољство‘. Према томе, Псалам 40:9 с обзиром на Христа може гласити: „Чинити твоје задовољство, о мој Боже, мени је радост.“a Исус је желео да чини оно што је угодно његовом Оцу. Исус је ишао изнад онога што се тражило од њега. Он је чинио оно што је било блиско срцу његовог Оца, и радовао се чинећи то.

Исусов цели живот окретао се око поучавања других шта је Божја воља и шта они морају да раде да добију Божји благослов. Он је био пуновремени проповедник и учитељ и налазио је велику радост у вршењу тог дела. Зато је логично да што више вршимо Јеховино дело, добићемо више радости. Да ли и ти можеш да служиш пуновремено у делу проповедања тако да и твоја радост може да обилује?

Даљња помоћ у одржавању радости у вршењу Божје воље јесте да будемо оштро усредсређени на будућност. То је било оно што је Исус чинио. „У очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту.“ За њега је радост била доказивање верности Богу до краја и затим добијање награде краљевања с десне стране свог Оца (Јеврејима 12:2).

Замисли будућу радост коју ће доживети они који наставе да врше Божју вољу. Они ће видети уништење оних који инсистирају на вршењу своје себичне воље чак и ако то проузрокује патњу онима који настоје да врше Божју вољу (2. Солуњанима 1:7, 8). Помисли на радост драгих васкрснулих који ће добити прилику да уче и врше Божју вољу. Или узми у обзир Божју намеру да обнови земљу у Рај. И коначно, замисли слободу која ће резултирати из потпуног уништења Сатане, противника Јеховине воље.

Да, вршење Божје воље данас може донети много радости сада и бескрајну срећу у будућности. Без обзира на одговор који добијамо у делу проповедања, опонашајмо Исусов пример у проналажењу задовољства у вршењу воље његовог Оца.

[Фуснота]