Сведочи за Јехову и не умарај се
”Добро промотрите тога, који је поднео такво противљење од грешника... да се не уморите и да вам душе не малаксају“ (Јеврејима 12:3, НС).
1, 2. Како је Исус уверио своје ученике да је ускрснуо?
”ВИДЕЛА сам Господа!“ Овим узбудљивим речима Марија Магдалена је донела вест о Исусовом ускрсењу (Јован 20:18, НС). Био је то почетак временског периода од 40 дана, пуног узбудљивих догађаја за Христове ученике, који су претходно били тужни због његове смрти.
2 Исус није хтео своје ученике да остави у сумњи да ли је стварно жив или не. Зато Лука извештава: ”По трпљењу своме појави се он пред њима жив и даде им многе истинске доказе о томе, показујући им се... четрдесет дана“ (Дела апостолска 1:3, Ба). И заиста он ”се појави једанпут пред више од пет стотина браће“ (1. Коринћанима 15:6, Ба). Више није било сумње. Исус је био жив!
3. Које су питање у вези Краљевства поставили Исусови ученици, и зашто их је одговор изненадио?
3 Тада су Исусови ученици мислили само на земаљско ”царство Божје“, на царство које би било успостављено за Израел (Лука 19:11; 24:21). Зато су питали Исуса: ”Господе, хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?“ Његов одговор их је изненадио, јер је рекао: ”Није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти; Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље“ (Дела апостолска 1:6-8). Каквог ли изазовног задатка за ученике! И каква одговорност! Како су могли да савладају тај задатак? Одговор су ускоро добили на запањујући начин.
Прихватити изазов
4. Опиши шта се догодило Педесети дан.
4 Лука извештава: ”И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно. И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кући гдје сјеђаху. И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих. И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.“ Та хука је била толико јака да је побудила пажњу многим Јеврејима, који су се задржали поводом празника у Јерусалиму. Били су зачуђени, што ’на свом језику слушају о величанствима Божјим‘ (Дела апостолска 2:1-11).
5. У којој мери се ускоро испунило Исусово пророчанство из Дела апостолских 1:8?
5 Петар није губио време, већ је одржао снажан говор, у ком је ван сваке сумње на узвишен начин доказао да је ”Исус, Назарећанин“, кога су приковали на стуб, био ”Господ“, кога је Давид предсказао речима: ”Рече Господ [Јехова] Господу мојему: ’сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.‘“ То је у срце дирнуло Петрове слушаоце, па су упитали: ”Шта ћемо чинити, људи браћо?“ Одговарајући Петар их је позвао: ”Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха.“ Какав је био резултат? Око три хиљаде се крстило! (Дела апостолска 2:14-41). Према томе, у Јерусалиму је почето са давањем сведочанства. После тога делатност се проширила на сву Јудеју, затим на Самарију и коначно ’до најудаљенијег дела Земље.‘ То се проширило толико брзо да је апостол Павле око 60. године н. е. могао да каже да је добра вест ’проповедана сваком створењу под небом‘ (Колошанима 1:23, Ба).
Ширење и прогонство
6, 7. (а) Како је у првом веку ширење добре вести о краљевству ишло руку под руку с прогањањем хришћана? (б) Која се битна потреба појавила међу хришћанима у Јерусалиму, и како им је било помогнуто?
6 Недуго после Пентакоста 33. н. е., ученици су имали довољно разлога да се сете Исусових речи: ”Није слуга већи од господара свога. Ако мене гонише и вас ће гонити“ (Јован 15:20, Ба). Јудејске вође су се разбеснеле, кад је ’реч Божја и даље расла, а број ученика у Јерусалиму непрестано врло умножавао.‘ Тада је ученик Стефан по лажним оптужбама био каменован. Изгледа да је то био сигнал, на који су многи чекали, јер ”у тај дан постаде велико гоњење на цркву Јерусалимску, и сви се расијаше по крајевима Јудејским и Самаријскијем осим апостола“ (Дела апостолска 6:7; 7:58-60; 8:1).
7 Талас прогонства је привремено јењавао. Али мало после тога Ирод Агрипа I је погубио апостола Јакова. Петар је бачен у затвор, међутим, од једног анђела је поново ослобођен. Касније су браћа у Јерусалиму осиромашила, па су им браћа из других места притекла у помоћ (Дела апостолска 9:31; 12:1-11; 1. Коринћанима 16:1-3). Кад је апостол Павле дошао у Јерусалим, владао је верски фанатизам, а мноштво је викало: ”Узми са земље таквога; јер не треба да живи“ (Дела апостолска 22:22). Наравно, хришћанима из Јерусалима и Јудеје требало је много охрабрења, да би и даље верно објављивали Краљевство. Исус је својим ученицима обећао ’свети дух‘, ’кога би Отац послао у његово име‘ и који би деловао као ’помоћник‘ (Јован 14:26, НС). Међутим, како би се Отац побринуо за ту потребну помоћ и утеху? Одговор је делимично, кроз апостола Павла као свог слугу.
Павлово писмо Јеврејима
8. (а) Шта је потакло Павла да напише писмо Јеврејима? (б) На који аспект његовог писма ћемо се сада усредсредити, и зашто?
8 Око 61. године н. е. Павле је ухапшен у Риму, међутим било му је познато шта су његова браћа у Јерусалиму трпела. Зато је под вођством Јеховиног духа у право време написао писмо Јеврејима. Оно је прожето бригом пуном љубави за његову јеврејску браћу и сестре. Павле је знао шта им је било потребно да би ојачали своју веру и поверење у Јехову, свог помоћника. Тада су могли ’са истрајношћу да трче у битку која им је одређена‘ и да с поуздањем кажу: ’Јехова је мој помоћник и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек?‘ (Јеврејима 12:1; 13:6). Сада би хтели да се концентришемо на то гледиште Посланице Јеврејима (поглавље 11 до 13). Зашто? Зато што се Јеховини сведоци данас налазе у истом положају као и рани хришћани некад.
9. С којим су питањем, попут хришћана првог века, суочени данас хришћани, и само како га је могуће решити?
9 У нашој генерацији велика мноштва људи повољно су реаговала на вест Краљевства, предала су се Јехови и крстила као његови сведоци. Међутим, ширење правог обожавања донело је са собом жестоко прогонство. Многи хришћани су као некад Стефан, Јаков и други верни Сведоци првог века изгубили чак и живот. Према томе, данас се ради о истом питању као и некад: Ко ће да положи испит беспрекорности с обзиром на све већи отпор против вести Краљевства? Ко ће изаћи на крај са страхопоштовања уливајућим догађајима, кад неупоредива ”велика невоља“ ускоро задеси садашњу генерацију? (Матеј 24:21). Одговор гласи: Сви који су се припремили да воде ’изврсну борбу вере‘, сви који су ’чврсти у вери‘. То су они који могу коначно да кажу: ”А победа која победи свет то је вера наша“ (1. Тимотеју 6:12; 1. Петрова 5:9; 1. Јованова 5:4, Ба).
Извлачити корист из верних примера
10. (а) Шта је вера? (б) Шта је мислио Бог о верним мужевима и женама старог доба?
10 Шта је вера? Павле одговара: ”Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо. Јер у њој стари добише свједочанство“ (Јеврејима 11:1, 2). Павле онда подупире своју дефиницију вере, тим што издваја делотворну веру. Он износи врхунце из живота ‘мужева старог времена‘ као и врхунце из живота жена које су биле као Сара и Рава. Како је само охрабрујуће да се ”Бог не стиди њих називати се Бог њихов“! (Јеврејима 11:16). Може ли Бог на основу наше вере то исто да каже о нама? Не дајмо му никакав разлог да би једног дана морао да се стиди због нас.
11. Од које је предности за нас што ”око себе имамо толики облак сведока“?
11 У наставку извештаја о тим верним мужевима и женама Павле пише: ”Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена“ (Јеврејима 12:1). Да ли су примерни верни. Сведоци за нас живи у мислима, мада сад спавају у гробу? Познајемо ли њих и њихова искуства толико добро, да можемо да одговоримо ”да“? То је једна од многих награда које произлазе из редовног библијског студија, ако при томе употребљавамо све наша чула, да би поново проживели одушевљавајућа искуства те ’гомиле сведока‘. Ако њихов пример узмемо к срцу то ће у многоме допринети да савладамо било какав недостатак вере. То ће опет да проузрокује да под свим околностима храбро и неустрашиво, сведочимо за истину (Римљанима 15:4).
Не умарати се
12. (а) Како нам Исусов пример може помоћи ’да се не уморимо и да нам душе не малаксају‘? (б) Који су неки од данашњих примера оних који се не умарају?
12 У наш највећи пример вере је Исус. Павле нас позива: ”С трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса... Помислите дакле на онога који је таково противење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи“ (Јеврејима 12:1-3). Колико смо ”тачно“ разматрали Исусов пример? Колико смо ”концентрисали“ наш поглед у њега? (1. Петрова 2:21). Сатана жели ’да се уморимо и да нам душе малаксају‘. Њему је стало до тога да престанемо са проповедањем. Како то покушава да постигне? Понекад, као у првом веку, директним отпором од стране верских и световних власти. Прошле године је објављивање Краљевства било ограничено у око 40 земаља. Али, да ли су се наша браћа уморила због тога? Нису! Својим верним радом су довела до тога да је 1988. године у тим земљама било крштено преко 17 000 особа. Какав би то подстрек требао да буде за све нас који живимо у земљама где влада релативно велика слобода! Да, немојмо никада да се уморимо у објављивању добре вести о Краљевству.
13. (а) Које подмукле ствари би могле проузроковати да се уморимо у служби проповедања? (б) Шта је била за Исуса ’предстојећа му радост‘, и како можемо постићи исто радосно становиште?
13 Али, постоје и неке друге подмуклије ствари које би могле да нас уморе. У то убрајамо противљење у раздељеном дому, психички стрес, болест, групни притисак, обесхрабрење због неуспеха у служби проповедања или можда нестрпљење зато што још није дошао крај садашњег система ствари. Али, шта је Исусу помогло да подноси психичке и телесне патње? Била је то ’предстојећа му радост‘ (Јеврејима 12:2, НС). Исус је био ојачан радошћу што је и сам могао да обрадује срце свог Оца, тиме што га је оправдавао. Такође га је јачао изглед на срећу коју ће једном осећати делећи другима дивне благослове месијанског Краљевства (Псалам 2:6-8; 40:9, 10; Приче Соломунове 27:11). Да ли би могли још више да се угледамо на то Исусово радосно становиште? Сетимо се и онога што је рекао Петар, према 1. Петровој 5:9, НС: ”Иста [се] страдања догађају читавој заједници браће по свету.“ Знати да нас Јехова разуме, осећати топлину заједнице браће по свету и управити поглед на предстојеће радости под владавином Краљевства - све нам то помаже да се не уморимо, док служимо Јехови у вери и док непосредно пред сам крај објављујемо добру вест.
Зашто нас Јехова кара?
14. Које предности могу произаћи из кушњи и патњи које можда подносимо?
14 Павле сада објашњава разлог зашто морамо да подносимо кушње и патње, саветујући нас да то сматрамо обликом укоравања. Он каже: ”Сине мој, не презири карања Господњега [Јеховиног, НС], нити клони кад те кара, јер Господин [Јехова, НС] кара онога кога љуби“ (Јеврејима 12:5, 6, Ст). чак се Исус ’научио послушности од онога што је претрпео‘ (Јеврејима 5:8, Ст). Сигурно је да и ми морамо да се учимо послушности. Запазимо каква је предност ако допустмо да будемо обликовани кроз карање. Према Павловим речима, ”доноси онима који су њиме поучени плод пун мира, наиме праведност“. Како охрабрујуће! (Јеврејима 12:11, НС)
15. Како можемо следити Павлов савет да ’право ходимо својим ногама‘?
15 Ако у том смислу прихватимо ’карање Јеховино‘, узећемо к срцу Павлов подстичући савет: ”Зато ’усправите млитаве руке и клецава колена‘ и ’право ходите својим ногама‘“ (Јеврејима 12:12, 13, Ст). Понекад је врло лако скренути с ’тесног пута који води у живот‘ (Матеј 7:14, НС). Једном се то догодило апостолу Петру и још некима у Антиохији. Зашто? Јер ’нису ишли право према истини еванђеља‘ (Галатима 2:14, Ст). И данас морамо наставити да слушамо Јехову Бога, нашег Великог Учитеља. Морамо у потпуности да користимо помоћне припреме за које брине ”верни и разборити роб“, и тако ћемо ”право ходити“ својим ногама (Матеј 24:45-47, НС; Исаија 30:20, 21).
16. (а) Како може у некој скупштини проклијати ”горки коријен“? (б) Зашто је Павле спојио неморал с недостатком цењења светих ствари, и како се можемо заштити од таквих опасности?
16 Као следеће Павле саветује да ’будно пазимо да ко не остане без милости Божје, да ”не проклија који горки коријен“ и да не унесе забуну и не зарази цело мноштво‘ (Јеврејима 12:15, Ст). Бити љут или незадовољан, приговарати - начину на који се одвијају неке ствари у скупштини - све то може изненада да проклија као ”горки коријен“ и отрује здраве мисли других у скупштини. Ми можемо да се супротставимо тим негативним мислима тако да размишљамо о безбројним благословима које нам је истина донела (Псалам 40:5). Даљњу опасност представља склоност ка неморалу, или да попут Исава ’не ценимо свете ствари‘ (Јеврејима 12:16, НС). Павле је спојио те две опасности, јер једна лако проузрокује другу. Хришћанин не треба да подлегне таквим себичним жељама ако се држи следећих Петрових речи: ”Станите против њега [Ђавола] чврсти у вери1 (1. Петрова 5:9, НС).
”Стварности иако их не видимо“
17. Упореди застрашујуће догађаје који су се одиграли на гори Синај с догађајима пред којима данас стоје хришћани?
17 Наша вера је јако зависна од ’стварности, иако их не видимо‘ (Јеврејима 11:1, НС). О неким од тих невидљивих стварности Павле говори У Јеврејима12:18-27, Ст. Он описује застрашујуће догађаје на гори Синај кад је Бог говорио директно Израелу и кад је Мојсије рекао: ”Престрашен сам и дршћем.“ Апостол наставља: ”Приступили сте к Сионској гори, граду Бога живога, небеском Јерузалему; к безбројним анђелима, свечаном збору.“ Павле наводи како је, код старих Израелаца на гори Синај Божји глас потресао земљу, но сада Он обећава и каже: ”Ја ћу још једном потрести не само земљу него и небо.“ Ове су речи, додуше, првенствено упућене помазаним хришћанима, али их и ”велико мноштво“ других оваца може такође узети к срцу (Откривење 7:9). Схватамо ли у потпуности шта је Павле рекао? Ми стојимо пред скупштином десетина хиљада анђела. Наравно, стојимо и пред Јеховом. Њему здесна налази се Исус Христ. Да, наш положај улива још веће страхопоштовање, ми носимо још већу одговорност од оних Јевреја на гори Синај! И не заборавимо: Потрес у предстојећој бици од Армагедона проузроковаће да нестану садашња зла небеса и земља. Данас сигурно није време да одбијемо послушати Реч Божју и следити је!
18. Само како можемо, а не уморајучи се, да наставимо сведочити за Јехову?
18 Ми заиста живимо у најстрашнијем времену људске историје. И као Јеховини сведоци, послани смо до најудаљенијег дела Земље да објавимо добру вест о Божјем успостављеном Краљевству. За то нам је потребна вера, неуздрмана вера која ће спречити да се уморимо, вера која проузрокује да прихватимо укор од Јехове. Ако поседујемо јаку веру, ми ћемо ”и даље задржати незаслужену доброту, кроз коју можемо на прихватљив начин да приносимо Богу свету службу с богобојазношћу и страхопоштовањем“ (Јеврејима 12:28, НС). Да, ми ћемо наставити сведочити за Јехову и нећемо да се уморимо.
Како би одговорио?
◻ Зашто је и за нас корисно Павлово писмо Јеврејима?
◻ Пред којим питањем стоје данас хришћани?
◻ Како имамо корист од верних сведока старог доба?
◻ Зашто Јехова кара оне које љуби?
◻ Шта је најважније да се не би уморили у давању сведочанства?