Савладати гнев — свој и туђ

ЖИВИМО у друштву које је склоно гневу. Прометна гужва, супротне и променљиве вредности, неспоразуми, неправде или друге фрустрације свакодневног живота изазивају много стреса. Стрес се нагомилава и скоро свакоме у одређеном тренутку прекипи. Зато требамо научити да се опуштамо. Сваки дан можемо започети с позитивним ставом — показујући стрпљење, сношљивост и добар смисао за хумор. Већина нас има своју породицу која нас воли. Хришћани такође имају одане сухришћане у скупштини, а изнад свега, имају Пастира пуног љубави, Јехову Бога. Стога немају разлога да се боје једног општег узрока гнева: осећања усамљености, напуштености (Псалам 23:1—6; Јеврејима 13:5, 6).

Ако, међутим, осећамо гнев или морамо да се суочимо с гневом друге особе, требамо га на одговарајући начин савладати тако да очувамо своју срећу и добробит. Како? Библија нам каже: „Ко је спор на гнев бољи је од силника, а ко влада својим духом бољи је од онога ко осваја град“ (Приче Соломунове 16:32, НС). Уместо пренагљеног испољавања гнева, требамо да размислимо о томе какве су могуће последице тога. Бројање до десет може нас спречити да не учинимо нешто што би касније пожалили (Приче Соломунове 14:17).

Ако смо љути, а не знамо зашто, требамо понизно и искрено замолити за помоћ. Признати другима, нарочито онима који нас воле, наше страхове и потребу да нам се помогне, то није слабост; то је мудро и храбро поступање. На тај начин можемо доћи до корена проблема. Библија каже: „Намере пропадају где нема поверљивих разговора, а остварују се где је много саветника“ (Приче Соломунове 15:22, НС).

Ако покушамо да разумемо зашто се други тако понашају, то ће нам помоћи да овладамо својом емоционалном реакцијом. Надаље, ако некој љутитој особи одговоримо: „Схватам зашто си љут“, таква особа ће се можда брзо смирити. Библија саветује: „Човечје разумевање успорава гнев и лепо је да превиди преступ“ (Приче Соломунове 19:11, НС).

Ако ненамерно повредимо некога, дугујемо му извињење. На пример, кад ти неко нагази на ногу, можда ће то у теби изазвати гнев. Но, кад се он извине, гнев спласне. Нога те можда још увек боли, но твоје достојанство није повређено. Слично томе, добро понашање с наше стране, заједно с уобичајеном уљудношћу и здравим хумором, може распршити љутњу и допринети томе да се сачува поштовање према нама у нашим односима с брачним другом, децом, пријатељима и члановима хришћанске скупштине (Приче Соломунове 16:24; Колошанима 4:6; 1. Петрова 3:8).

Кад смо у ситуацији која проузрокује да се осећамо љутито, помаже нам да знамо како говорити о свом гневу а да не нападамо другу особу. Постоји знатна разлика између вербалног напада („Ти идиоте!“ или, „Разбићу ти нос!“) и тога да се да до знања да си љут („Врло сам узрујан“ или, „То ме повредило“). Вербалан напад обично не успева јер изазива другу особу која узвраћа; али, ако кажеш шта осећаш, то је мање од напада, а друга особа може бити потакнута да се исправи. Како каже Библија: „Одговор, кад је благ, отклања љутњу, а реч која изазива бол подиже гнев. Разјарен човек изазива свађу, а ко је спор на гнев утишава препирку“ (Приче Соломунове 15:1, 18, НС).

Праведан гнев

За већину нас је природно да се с времена на време осећамо љутито. Библија извештава да чак и Јехова осећа гнев (Софонија 2:2, 3; 3:8). Зато не изненађује што човек, који је створен по његовој слици, исто тако осећа (1. Мојсијева 1:26). Зато осећање гнева само по себи није грех.

Међутим, кад је Јехова љут, он увек има одговарајући разлог за то — повреда праведних начела. А његова реакција је увек сасвим праведна и савршено контролисана. С несавршеним људима је другачије. Често се гневно осећамо зато што је повређен наш понос или због неке друге људске слабости. Стога је потребно придати пажњу начину на који савладавамо свој гнев. Апостол Павле је упозорио: „Будите јаросни, али не грешите; сунце нека не зађе док сте у срдитом стању, нити дајте места ђаволу“ (Ефежанима 4:26, 27, НС). Да, сотона може искористити наш неконтролисани гнев. „Изливи гнева“ су заправо и сврстани под „дела тела“ која спречавају некога да наследи Божје Царство (Галатима 5:19—21).

Зато ученик Јаков саветује: „Знајте ово, моја љубљена браћо, сваки човек мора бити . . . спор на бес; јер човечји бес не твори Божју праведност“ (Јаков 1:19, 20, НС). Чак и ако се гневимо због оправданих разлога, несавршеност нас може довести до тога да реагујемо на неконтролисан, погрешан начин. Стога се увек морамо руководити начелом: „Не освећујте се, љубљени, него дајте места бесу; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу платити, каже Јехова’“ (Римљанима 12:19, НС). Исто тако, не заборавимо да, као несавршени људи, можемо погрешити. Зато је опасно брзо осуђивати друге у име праведног огорчења (Јаков 2:13; 4:11,12; 5:9).

Према Библији, ми живимо у време свршетка. У овим последњим данима су се „народи разбеснели“ против Божјег Царства, а ђаво је „веома гневан, знајући да има кратак временски рок“ (Откривење 11:17,18, НС; 12:10—12, НС). Зато је живот према Божјој речи за нас једина стварна заштита (Псалам 119:105). Ускоро ће Бог провести суд у свим народима, а Земља ће бити очишћена од сваке неправде (Исаија 35:10; 65:23; Михеј 4:3,4). До тада, ми не смемо да опонашамо путеве овог гневљивог света. Ако исправно контролишемо свој гнев, то ће сачувати нашу брачну љубав, хришћанско јединство, те лични мир и срећу. А што је најважније, то ће нам помоћи да и даље уживамо наклоност и благослов Јехове Бога (Псалам 119:165).