Вера нас покреће на акцију!

„Видиш ли да је [Аврамова] вера деловала у делима његовим, и кроз дела усаврши се вера“ (ЈАКОВ 2:22).

 1, 2. Како ћемо поступати ако имамо веру?

МНОГИ кажу да имају веру у Бога. Па ипак, вера која се само исповеда беживотна је као неки леш. „Вера ако нема дела, мртва је по себи“, написао је ученик Јаков. Он је такође рекао да је богобојазни Аврам имао веру која је „деловала у делима његовим“ (Јаков 2:17, 22). Какво значење те речи имају за нас?

² Ако имамо праву веру, нећемо само веровати у оно што чујемо на хришћанским састанцима. Ми ћемо пружати доказ вере јер смо активни Сведоци за Јехову. Да, вера ће нас подстицати да примењујемо Божју Реч у животу и покретаће нас на акцију.

Повлађивање не иде заједно с вером

 3, 4. Како вера треба да утиче на начин на који се опходимо према другима?

³ Ако имамо истинску веру у Бога и Христа, нећемо повлађивати (Јаков 2:1-4). Неки којима је Јаков писао нису испољавали непристраност која се захтева од правих хришћана (Римљанима 2:11). Зато Јаков каже: „У вери Господа нашега Исуса Христа, Господа славе немојте имати личних обзира [’повлађивања‘, NW].“ Ако би неки богати неверник са златним прстењем и у богатој одећи дошао на састанак исто као и неверни „сиромах у истрошеној хаљини“, требало је да обојица буду лепо примљена, али посебна пажња се поклањала богатима. Они су добијали ’почасна места‘, док је сиромашним неверницима било речено да стоје или да седну на под код нечијих ногу.

⁴ Јехова се побринуо за откупну жртву Исуса Христа како за богате тако и за сиромашне (2. Коринћанима 5:14). Према томе, ако бисмо повлађивали богатима, ми бисмо одступали од вере Христа, који је ’осиромашио, да се ми његовим сиромаштвом обогатимо‘ (2. Коринћанима 8:9). Никада немојмо процењивати људе на такав начин — с неисправним мотивом, да исказујемо част људима. Бог није пристран, а ако бисмо ми показивали пристраност, ми бисмо ’доносили зле одлуке‘ (NW) (Јов 34:19). Са жељом да угодимо Богу, сигурно нећемо подлећи искушењу да повлађујемо нити да се ’удварамо за корист‘ (Јуда 4, 16).

 5. Ко су они које је Бог изабрао да буду „богати у вери“, и како материјално богати често поступају?

⁵ Јаков идентификује праве богаташе и подстиче да се љубав показује свима без пристраности (Јаков 2:5-9). ’Бог је изабрао сиромахе да буду богати у вери и наследници краљевства.‘ То је зато што су сиромашни често пријемљивији за добру вест (1. Коринћанима 1:26-29). Као класа, материјално богати тлаче друге с обзиром на дугове, плате и законске поступке. Они говоре зло о Христу и прогоне нас зато што носимо његово име. Али будимо одлучни да слушамо „закон краљевски“, који захтева показивање љубави према ближњем — да имамо једнаку љубав и према богатима и према сиромашнима (Левитска 19:18; Матеј 22:37-40). Пошто то Бог захтева, повлађивање је ’чињење греха‘.

„Милосрђе има већу славу од суђења“

 6. Како бисмо били кршиоци закона ако се с другима не бисмо опходили милосрдно?

⁶ Ако немилосрдно повлађујемо, ми смо кршиоци закона (Јаков 2:10-13). Ако у том правцу направимо неки криви корак, постајемо преступници свих Божјих закона. Израелци који нису починили прељубу, али су били лопови постали су прекршиоци Мојсијевог закона. Као хришћане, нас суди ’закон слободног народа‘ (NW) — духовног Израела који је у новом савезу и који има његов закон у својим срцима (Јеремија 31:31-33).

 7. Зашто они који и даље повлађују не могу очекивати милосрђе од Бога?

⁷ Ако тврдимо да имамо веру али истрајавамо у повлађивању, ми смо у опасности. Онима који немају љубави и милосрђа биће суђено без милосрђа (Матеј 7:1, 2). Јаков каже: „Милосрђе има већу славу од суђења.“ Ако прихватимо вођство Јеховиног светог духа тако што показујемо милосрђе у свим нашим опхођењима, нећемо бити осуђени кад нам се буде судило. Уместо тога, доживећемо милосрђе и тиме ћемо победити строгу правду или неповољну пресуду.

Вера доноси добра дела

 8. Каква је ситуација особе која каже да има веру али нема дела?

⁸ Осим што нам помаже да имамо љубави и милосрђа, вера доноси и друга добра дела (Јаков 2:14-26). Наравно, вера која се исповеда а којој недостају дела неће нас спасти. Истина, ми не можемо зарадити праведан положај пред Богом делима Закона (Римљанима 4:2-5). Јаков говори о делима која нису мотивисана неким кодексом закона већ вером и љубављу. Ако нас покрећу такве особине, нећемо само изражавати љубазне жеље сиромашним суверницима. Пружићемо материјалну помоћ неком брату или сестри који немају одећу или су гладни. Јаков пита: ’Ако кажеш сиромашном брату: „Иди с миром, греј се и насити“ а не пружиш му оно што му је потребно, шта то помаже?‘ Ништа (Јов 31:16-22). Таква „вера“ је беживотна!

 9. Шта показује да имамо веру?

⁹ Можда смо у извесној мери повезани с Божјим народом, али само свесрдна дела могу подупрети нашу тврдњу да имамо веру. Лепо је кад одбацимо доктрину о Тројству и верујемо да постоји само један прави Бог. Па ипак, само веровати у нешто не сачињава веру. „Зли духови верују“ и „дрхћу“ у страху зато што их чека уништење. Ако заиста имамо веру, она ће нас покренути да чинимо дела као што су проповедање добре вести и обезбеђивање хране и одеће за сиромашне сувернике. Јаков пита: „Хоћеш ли разумети, човече ташти [без тачног спознања Бога], да је вера без дела мртва?“ Да, вера захтева акцију.

10. Зашто је Аврам назван ’оцем свих који верују‘?

¹⁰ Вера побожног патријарха Аврама покренула га је на акцију. Као ’отац свих који верују‘, он је био ’оправдан делима кад је принео свог сина Исака на жртвеник‘ (Римљанима 4:11, 12; Постање 22:1-14). Шта би било да Аврам није имао веру да Бог може ускрснути Исака и испунити своје обећање о семену преко њега? Онда Аврам никада не би ни покушао да принесе свог сина (Јеврејима 11:19). Помоћу Аврамових послушних дела ’његова вера се усавршила‘, или постала потпуна. На тај начин, ’извршило се писмо [Постање 15:6] које говори: „Аврам верова Богу, и то му се прими у правду.“‘ Аврамова дела, кад је покушао да принесе Исака, потврдила су Божју ранију објаву да је Аврам праведан. Делима вере, он је показао своју љубав према Богу и био је назван „пријатељ Божји“.

11. Које доказе вере имамо у случају Раве?

¹¹ Аврам је доказао „да се делима оправда човек, а не самом вером“. То је био случај и с Равом, јерихонском блудницом. Она се ’оправдала делима кад је примила израелске уходе и извела их другим путем‘ тако да су умакли хананским непријатељима. Пре него што је срела израелске уходе, она је признала Јехову за правог Бога, а њене речи после тога и остављање проституције пружили су доказ њене вере (Исус Навин 2:9-11; Јеврејима 11:31). После овог другог примера вере показане делима, Јаков каже: „Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва.“ Кад је особа мртва, нема животне снаге, то јест ’духа‘ у њој, и она ништа не постиже. Вера која се само исповеда исто је тако беживотна и бескорисна као и мртво тело. Међутим, ако имамо праву веру, она ће нас покретати на побожно поступање.

Контролиши тај језик!

12. Шта скупштинске старешине треба да раде?

¹² Говорење и поучавање такође могу да пруже доказ вере, али постоји потреба за одмереношћу (Јаков 3:1-4). Као учитељи у скупштини, старешине имају тешку и велику одговорност пред Богом. Према томе, они треба понизно да испитују своје мотиве и квалификације. Осим спознања и способности, ти мужеви морају имати дубоку љубав према Бога и суверницима (Римљанима 12:3, 16; 1. Коринћанима 13:3, 4). Старешине свој савет морају да темеље на Писму. Ако старешина погреши у свом поучавању и то доведе до проблема за друге, Бог ће га преко Христа неповољно просудити. Зато старешине морају бити понизне и темељите, верно се држећи Божје Речи.

13. Зашто грешимо у речи?

¹³ Чак и одлични учитељи ’у многоме греше‘ — у ствари, сви ми — због несавршености. Грешка у речи је један од најчешћих и потенцијално штетних пропуста. Јаков каже: „Ако ко у речи не погреши, тај је савршен човек и он може и цело тело зауздати.“ За разлику од Исуса Христа, ми немамо савршену контролу над језиком. Кад бисмо имали, могли бисмо да контролишемо и друге удове тела. Коначно, узде и жвале помажу да коњи иду тамо где их усмеримо, и помоћу малог кормила, чак и велик брод кога носе снажни ветрови може да се управи како то кормилар хоће.

14. Како Јаков наглашава потребу за напрезањем да бисмо контролисали језик?

¹⁴ Сви ми морамо поштено признати да је за контролисање језика потребно стварно напрезање (Јаков 3:5-12). У поређењу с коњем, узда је мала; тако и кормило у поређењу с бродом. А кад се упореди с људским телом, језик је мали „а за много се хвали“. Пошто Писмо јасно каже да се хвалисање не допада Богу, тражимо његову помоћ да се уздржавамо од тога (Псалам 12:4, 5; 1. Коринћанима 4:7). Такође устежимо језик кад смо испровоцирани, имајући на уму да је потребна само једна искра да запали шуму. Као што Јаков показује, „језик је ватра“ са способношћу да проузрокује велику штету (Пословице 18:21). Па, немиран језик је „свет неправде“! (Ча). Свака зла карактеристика овог безбожног света повезана је с неконтролисаним језиком. Он је одговоран за штетне ствари као што су клевета и лажно учење (Левитска 19:16; 2. Петрова 2:1). Шта ти мислиш? Зар наша вера не треба да нас покрене да се снажно напрежемо да бисмо контролисали језик?

15. Коју штету може да направи незауздани језик?

¹⁵ Незауздан језик потпуно нас ’погани‘. На пример, ако будемо ухваћени да стално лажемо, можемо постати познати као лажови. Ипак, како немиран језик ’пали точак живота‘? Тако што чини да живот изгледа као зачарани круг. Цела скупштина може да се узнемири због једног неконтролисаног језика. Јаков спомиње ’гехену‘, долину Хином. Некада коришћена за жртвовање деце, постала је ђубриште за одстрањивање отпада из Јерусалима ватром (Јеремија 7:31). Тако је гехена симбол уништења. У извесном смислу, гехена позајмљује своју разорну моћ немирном језику. Ако не зауздавамо свој језик, ми сами можемо постати жртве пламена који смо запалили (Матеј 5:22). Чак можемо бити избачени из скупштине због тога што смо псовали некога (1. Коринћанима 5:11-13).

16. С обзиром на штету коју може нанети немиран језик, шта треба да радимо?

¹⁶ Као што можда знаш из читања Божје Речи, Јехова је одредио да човек треба да влада над животињским створењима (Постање 1:28). И да се све врсте створења укроте. На пример, извежбани соколови се користе за лов. ’Гмизавци‘ које Јаков спомиње можда укључују и змије које контролишу кротитељи змија (Псалам 58:5, 6). Човек може контролисати чак и китове, али као грешни људи ми не можемо потпуно укротити језик. Међутим, треба да избегавамо да дајемо увредљиве, заједљиве или клеветничке примедбе. Немиран језик може бити опасно средство пуно смртоносног отрова (Римљанима 3:13). Нажалост, језици лажних учитеља одвратили су неке ране хришћане од Бога. Зато немојмо никада дозволити да нас савладају отровни отпаднички изрази, било у усменом или писменом облику (1. Тимотеју 1:18-20; 2. Петрова 2:1-3).

17, 18. На коју се недоследност указује у Јакову 3:9-12, и шта треба да урадимо у том погледу?

¹⁷ Вера у Бога и жеља да му угодимо може нас заштитити од отпада и спречити да језик користимо недоследно. Указујући на недоследност неких, Јаков каже да ’језиком благосиљамо Бога и Оца, и њим кунемо људе који су створени по Божјем обличју‘ (Постање 1:26). Јехова је наш Отац тако што „даје свима живот и дисање и све“ (Дела апостолска 17:24, 25). Он је такође Отац помазаних хришћана у духовном смислу. Сви смо ми „по обличју Божјему“ што се тиче менталних и моралних особина, укључујући и љубав, правду и мудрост, које нас разликују од животиња. Како онда треба да поступамо ако имамо веру у Јехову?

¹⁸ Ако бисмо клели људе, то би значило да бисмо на њих призивали зло. Пошто ми нисмо божански надахнути пророци овлашћени да призивамо зло на било кога, такав говор би био доказ мржње која би наше благосиљање Бога учинила узалудним. Није исправно да „благослов и клетва“ излазе из истих уста (Лука 6:27, 28; Римљанима 12:14, 17-21; Јуда 9). Како би било грешно певати хвале Богу на састанцима, а касније говорити зло о суверницима! И слатка и горка вода не могу да извиру из истог извора. Као што ’смоква не може родити маслине нити лоза смокве‘, слана вода не може произвести слатку воду. Нешто није духовно у реду ако ми, који треба да говоримо оно што је добро, стално говоримо горке речи. Ако нам је то постало навика, молимо се за Јеховину помоћ да престанемо говорити на такав начин (Псалам 39:2).

Поступај с мудрошћу одозго

19. Ако нас води божанска мудрост, како можемо утицати на друге?

¹⁹ Свима нама потребна је мудрост да говоримо и чинимо ствари које доликују онима који имају веру (Јаков 3:13-18). Ако имамо страх од Бога пун поштовања, Бог нам даје небеску мудрост, способност да исправно употребимо спознање (Пословице 9:10; Јеврејима 5:14). Његова Реч нас поучава како да испољавамо „благост која припада мудрости“ (NW). А зато што смо благи, ми унапређујемо скупштински мир (1. Коринћанима 8:1, 2). Свако ко се хвали да је велики учитељ суверника ’лаже на хришћанску истину‘, која осуђује његов еготизам (Галатима 5:26). Његова „мудрост“ је „земаљска“ — карактеристична за грешне људе отуђене од Бога. Она је „чулна“, пошто је производ телесних нагињања. Па, чак је и „демонска“ (Ча), јер су зли духови поносни! (1. Тимотеју 3:6). Зато поступајмо с мудрошћу и понизношћу како не бисмо учинили ништа што би створило атмосферу у којој могу да напредују ’зла дела‘ као што су клеветање и повлађивање.

20. Како би описао небеску мудрост?

²⁰ „Мудрост одозго је најпре чиста“, чинећи нас чистим морално и духовно (2. Коринћанима 7:11). Она је „мирна“, наводећи нас да тежимо за миром (Јеврејима 12:14). Небеска мудрост нас чини ’разумнима‘ (NW), а не догматичнима и тешким особама (Филипљанима 4:5). Мудрост одозго је „спремна да слуша“ (NW), унапређујући послушност божанској поуци и сарадњу с Јеховином организацијом (Римљанима 6:17). Мудрост одозго нас такође чини милосрднима, саосећајнима (Јуда 22, 23). Пошто је пуна „добрих плодова“, она подстиче на бригу за друге и на поступке који су у складу с добротом, правдом и истином (Ефесцима 5:9). Као миротворци, ми се радујемо ’плоду правде‘ који напредује под мирним условима.

21. Према Јакову 2:1–3:18, на које поступке треба да нас покрене наша вера у Бога?

²¹ Јасно је, дакле, да нас вера покреће на акцију. Она чини да будемо непристрани, милосрдни и активни у добрим делима. Вера нам помаже да контролишемо језик и да поступамо с небеском мудрошћу. Али то није све што можемо научити из овог писма. Јаков има и даљње савете који нам могу помоћи да се понашамо на начин који доликује онима који имају веру у Јехову.

Како би одговорио?

◻ Шта има лоше у повлађивању?

◻ Како су вера и дела повезани?

◻ Зашто је тако важно контролисати језик?

◻ Каква је небеска мудрост?