Разумност је ознака божанске мудрости

 6. Какво је дословно значење и какве су импликације грчке речи коју је Јаков употребио у описивању божанске мудрости?

⁶ Ученик Јаков је употребио занимљиву реч да опише мудрост тог надмоћно прилагодљивог Бога. Он је писао: „Мудрост одозго је... разумна“ (Јаков 3:17, NW). Грчка реч коју је он овде употребио (epieikes) тешка је за превођење. Преводиоци користе такве речи као што су „племенита“, „блага“, „стрпљива“ и „обзирна“. New World Translation је преводи „разумна“, с фуснотом која указује да је дословно значење „попустљива“.a Та реч такође преноси смисао да се не инсистира на писму закона, да се не буде неоправдано строг или крут. Изучавалац Вилијам Беркли (William Barclay) коментарише у New Testament Words (Речи Новог завета): „Темељна и основна ствар у вези с епиејкејом јесте да она потиче од Бога. Ако би Бог инсистирао на својим правима, ако би Бог на нас применио ништа друго до крута мерила закона, где бисмо ми били? Бог је узвишени пример онога ко је епиејкес и који се с другима опходи с епиејкејом.“

 7. Како је Јехова испољио разумност у Еденском врту?

⁷ Осмотримо време кад се човечанство побунило против Јеховиног суверенитета. Како би Богу било лако да погуби то троје незахвалних бунтовника — Адама, Еву и Сатану! Колико је много бола тиме могао да поштеди самог себе! И ко би могао да приговори да није имао право да захтева тако строгу правду? Међутим, Јехова никада није дозволио да његова небеска кочији слична организација буде затворена у неко круто, неприлагодљиво мерило правде. Зато се та кочија није неумољиво прекотрљала преко људске породице и свих изгледа за срећну будућност човечанства. Насупрот томе, Јехова је маневрисао својом кочијом брзином муње. Одмах након побуне, Јехова Бог је изложио једну дуготрајну намеру која је пружила милосрђе и наду свим Адамовим потомцима (Постање 3:15).

 8. (а) Како је погрешно гледиште хришћанског света о разумности у супротности с Јеховином истинском разумношћу? (б) Зашто можемо рећи да Јеховина разумност не подразумева да би он могао компромитовати божанска начела?

⁸ Међутим, Јеховина разумност не подразумева да он може компромитовати божанска начела. Данашње цркве хришћанског света можда мисле да су разумне кад игноришу неморал једноставно да би се увукли под кожу свом тврдоглавом стаду. (Упореди 2. Тимотеју 4:3.) Јехова никада не крши властите законе, нити компромитује своја начела. Уместо тога, он показује спремност да попусти, да се прилагоди околностима, тако да та начела могу да се примене како праведно тако и милосрдно. Он увек има на уму уравнотеживање свог исказивања правде и моћи са својом љубављу и разумном мудрошћу. Хајде да осмотримо три начина на које Јехова показује разумност.

’Спреман да опрости‘

 9, 10. (а) Како је бити ’спреман опростити‘ повезано с разумношћу? (б) Како је Давид извукао корист из Јеховине спремности да опрости, и зашто?

⁹ Давид је писао: „Јер си ти, о Јехова, добар и спреман да опростиш; и љубазна доброхотност према свима онима који те призивају обилна је“ (Псалам 86:5, NW). Кад су Хебрејски списи били превођени на грчки, реч за „спреман да опростиш“ била је преведена као епиејкес, или „разуман“. Заиста, бити спреман опростити и показати милосрђе можда је кључни начин да се покаже разумност.

¹⁰ Сам Давид је био добро свестан колико је Јехова разуман у том погледу. Кад је Давид починио прељубу с Бат-Шебом и уредио да њен муж буде убијен, и он и Бат-Шеба били су под смртном казном (Деутероном 22:22; 2. Самуилова 11:2-27). Да су тај случај водиле круте људске судије, сасвим би обоје могли изгубити своје животе. Али Јехова је показао разумност (epieikes), која, као што каже Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words, „изражава ту обзирност која гледа ’људски и разумно на чињенице случаја‘.“ Чињенице које су утицале на Јеховину милосрдну одлуку вероватно су укључивале искрено кајање преступника̂ и милосрђе које је сам Давид претходно показивао у корист других (1. Самуилова 24:4-6; 25:32-35; 26:7-11; Матеј 5:7; Јаков 2:13). Међутим, у складу с Јеховиним описом самог себе у Изласку 34:4-7, било је разумно да Јехова исправи Давида. Он је Давиду послао пророка Натана са снажном поруком, утискујући у Давида чињеницу да је презрео реч Јеховину. Давид се покајао и зато није умро због свог греха (2. Самуилова 12:1-14).