Исправно гледиште о кушњама

ГРЧКИ глагол hypomeno, који дословно значи „остати или стајати испод“, у Луки 2:43 и Делима апостолским 17:14 преведен је ’остати‘. Он је такође попримио смисао „остати при своме; истрајати; остати постојан“, стога је преведен ’устрајати‘ (Матеј 24:13). Именица hypomone обично означава храбру, постојану или стрпљиву „устрајност“ која не губи наду у суочавању с препрекама, прогонством, кушњама или искушењима.

Знајући да вечна будућност особе зависи од устрајности и да она може бити уверена у помоћ од вишњега, хришћани не треба да се плаше кушњи и невоља, да буду озлојеђени на њих или да се предају жаљењу, самосажаљењу или горчини. Апостол Павле је саветовао: ’Хвалимо се и невољама, знајући да невоља даје постојаност‘ (Римљанима 5:3). Кушње које се подносе стрпљиво и постојано уз божанску помоћ откривају да хришћанин поседује потребну особину устрајности — нешто што није било познато у стварности и кроз искуство пре него што је невоља почела.

Устрајности треба дозволити да „доврши своје дело“ допуштајући кушњи да тече својим потпуним током без икаквог покушаја да користимо небибилијска средства да је брзо приведемо крају. Затим, вера ће бити испитана и прочишћена, а њена снага која је подржава биће откривена. Могу се разоткрити подручја слабости, стављајући хришћанина у положај да види недостатке и да изврши потребна побољшања. Обликујући ефекат верно издржаних кушњи особу може учинити стрпљивијом, саосећајнијом, самилоснијом, срдачнијом и љубазнијом у опхођењу према другим људима. Дакле, дозвољавајући устрајности да „доврши своје дело“, особа ће бити без „икаквог недостатка“ у ономе што Јехова очекује од својих слугу које признаје (Јаков 1:2-4).