Тачно следи Исусов пример
„На на то сте и позвани, јер је и Крист трпео за вас и оставио вам пример да идете његовим стопама“ (1. ПЕТРОВА 2:21, СТ).
1, 2. Какав је ученик био Петар док је служио с Исусом?
СИМОН, познат још и као Кифа или Петар имао је предност да се током временског раздобља од три и по године блиско дружи с Исусом Христом (Јован 1:35—42). Некако годину дана након што
је постао ученик био је изабран за једног од 12 апостола (Марко 3:13—19). Читајући јеванђеља сазнајемо да је Петар био неустрашив, нагао и изражајан. Он је тај који је рекао да неће никада затајити Христа, ма шта да се догоди. Ипак, под притиском одрекао га се три пута, тачно како је то Исус прорекао (Матеј 26:31—35; Марко 14:66—72).
2 Петар је био апостол који је рекао Исусу: „Не, никада ми ти нећеш прати ноге!“ Кад га је Исус потом опоменуо, упао је у другу крајност рекавши: „Господе, не пери ми само ноге него и руке и главу“ (Јован 13:1—17). Када је Исус Христ био ухапшен, исти Симон Петар је неустрашиво реаговао, извадивши мач и одрезавши десно уво Малху, слуги врховног свештеника. Тада га је Исус укорио: „Стави мач у корице! Зар да можда не пијем калеж који ми пружи отац?“ (Јован 18:10, 11, СТ).
3. Шта учимо из Петровог примера?
3 На шта указују ови и сви остали догађаји у вези с Петром? Да врло често није мислио и просуђивао као Исус; такође да није увек имао Христов душевни став. И с нама је често тако. Ми пропуштамо гледати на ствари онако како би их видео Исус. Наша несавршена, човечја нарав утиче на наш начин реаговања (Лука 9:46—50; Римљанима 7:21—23).
4. Који су догађаји касније утицали на Петров начин размишљања? (Види Галатима 2:11—14).
4 Додуше, од дана Духова Петар се почео мењати. Потакнут светим духом проводио је дело проповедања међу Јеврејима у Јерусалиму (Дела апостолска поглавља 2 до 5). Пад расветљавајућом силом светога духа свој је начин размишљања о паганима ускладио с Христовим душевним ставом (Дела апостолска 10. поглавље). Петар је показао понизност, безусловно нам потребно својство, ако желимо бити сагласни с Христом (Матеј 13:3; 23:12).
Невидљив, ипак познат
5, 6. Да ли нас чињеница што нисмо видели Исуса спречава да следимо његов пример?
5 Када је између 62. до 64. н. ере Петар писао своје прво надахнуто писмо, већ је имао времена да размишља о својој служби с Исусом и да боље разуме Исусов став у вези различитих ствари. На почетку свог писма апостол спомиње једноставну чињеницу — да за разлику од њега већина браће у Малој Азији није никада лично познавала Исуса. Али, да ли их је то спречавало да имају Христов душевни став и да опонашају његов пример? Петар је рекао: „Кога љубите иако га нисте видели; у кога верујете иако га још не гледате; клицат ћете од весеља неизрецивом и прослављеном радости, јер ћете постићи циљ своје вјере; спасење душа“ (1. Петрова 1:8, 9, СТ).
6 Ове се Петрове речи исто тако односе и на данашњи Јеховин народ. Ми не познајемо Христа лично, али ако ’истражујемо и испитујемо’ како су то чинили пророци, моћи ћемо у још већој мери постићи Христов душевни став (1. Петрова 1:10, 11).
Исус, савршени пример
7, 8. а) Који општи савет даје Петар у свом првом писму? б) Које је основно значење израза ,,хипограмос“? Како примењује Петар ту реч?
7 На темељу свог јасног разумевања Исусовог начина размишљања и под вођством светог духа, Петар је могао саветовати својим друговима у вери како да одражавају Христов душевни став у различитим животним околностима (2. Тимотију 3:16). Тако је опоменуо све хришћане да се као туђинци и странци клоне телесних пожуда. Охрабрио их је да се у свакодневном животу примерно владају, иако морају трпети за вољу правде (1. Петрова 2:11, 12).
8 Неколико редака након тога Петар наводи следеће добро промишљено упоређење: „Ако ћете стрпљиво подносити трпећи што добро чините, то је угодно код Бога. Та на то сте и позвани јер је и Христ трпио за вас и оставио вам примјер да идете његових стопама“ (1. Петрова 2:20, 21, СТ). Грчка реч преведена с „пример“ или „узор“ гласи ипограмос. То дословно значи „писати испод“ или „узорак који учитељ даје ђацима“ (Гехард Кител, Гехард Фридрих, „Теологишес Вертербух цум Нојен Тестамент“). Понекад се ђацима даје таблица на коју учитељ уписује оловком абецеду као узорак. Тада ученик следећи тај узорак мора покушати учинити тачан препис. Петар је изричито нагласио ту ствар, јер је он једини писац грчких списа који употребљава реч ипограмос, истичући тиме чињеницу да је Исус оставио својим следбеницима савршени пример кога треба опонашати.
9. Које значење посредује реч преведена с ,,душевни став“? (Упореди Матеј 20:28).
9 Петар наставља с поуком о Христовом подношењу патњи. „Будући да је Крист трпио у телу и ви се наоружајте истим душевним ставом (грчки: еноиан)“ (1. Петрова 4:1). Овде он употребљава опет једну необичну реч, наиме еноиан која се појављује само два пута у Грчким списима (Види Јеврејима 4:12, „Кингдом Интерлајнер Транслејшн“). Према Тејерсовом „Грчко—енглеском лексикону Новог завета“ еноиа има следеће значење: „чуло, разумевање, воља, начин размишљања и осећања“. Дакле, ми се морамо прилагодити начину на који је Христ размишљао и осећао. Но, како предузети то прилагођавање? До које мере се морамо прилагодити?
10. Шта је мислио Петар изразом ,,наоружати се“?
10 Петар употребљава овде једини пут грчки глагол оплисасте, који значи „наоружати се као војник“. Војник који се наоружа с пола срца, вероватно неће дуго остати жив у бици. Зато Петрове речи не дају места неодлучном, млаком опонашању Исусовог начина размишљања. Ми требамо целим срцем желети имати Христов „душевни став“ или „начин размишљања“. То нас подсећа како је Павле нагласио да се хришћанин треба наоружати „потпуном бојном опремом Божјом“, како би се могао одупрети сотони и његовом свету (Ефесцима 6:11—18).
Супруге и Христов душевни став
11. Који савет даје Петар хришћанским супругама?
11 Некако на средини свог писма Петар обраћа пажњу супругама и супрузима. У оно старо паганско доба када су жене имале једва какво право, хришћанској супрузи је било крајње тешко да сачува чистоћу уз мужа који није био верник. Она је морала прихватити срамоћења, патње а можда и раставу, зато јер је напустила богове праотаца. И данас је ситуација једва другачија. Но, Петар је изнова нагласио колико је важно имати Христов душевни став, показујући спремност трпети за вољу правде. Он је писао: „Исто тако (на исти начин као Христ, који се спомиње у претходним ставцима) ви жене будите подложне својим мужевима, у намери, да ако и неће слушати речи могу бити придобијени без речи, понашањем својих жена, јер су очевици вашег чистог понашања, повезаност с дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:1, 2, НС).
12. а) Како се кроз подложан, благи дух супруге одражава Христов пример? (1. Коринћанима 11:3). б) Како на њен благи дух гледа Бог, а како можда и њен супруг?
12 Да, понекад може супруг који није у вери бити придобијен не безусловно упорним проповедањем, него „дубоким поштовањем“, те „верним и савесним“ примером подложне жене (1. Петрова 3:2, „Јерусалимска Библија“). Њен ,миран и благ дух, који је у Божјим очима врло вредан, може помоћи њеном мужу да у свакодневном животу види резултате поседовања Христовог душевног става (1. Петрова 3:4, НС). Зашто тај благи дух одржава Исусов душевни став? Сам Исус је рекао: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благе нарави и од срца понизан и наћи ћете окрепу својим душама (Матеј 11:29, НС).
Супрузи и Христов душевни став
13. Како су морали супрузи поступати са својим женама? (Ефесцима 5:28, 29, 33).
13 И мужеви требају одражавати Христов душевни став, тиме да исказују својим женама праву љубав. Петар опомиње: „Ви мужеви живите с њима одговарајуће спознаји, признајући им част као слабијем полу, женском“ (1. Петрова 3:7, НС). У оно старо паганско доба чудноват је био савет да се призна част некој жени. Али, хришћанска скупштина је требала бити другачија од света. У хришћанском браку је требало сачувати достојанство и међусобно поштовање (1. Петрова 4:3, 4).
14. Како може супруг бити обазрив према својој жени и исказати јој част?
14 Исус је увек био обазрив према својим ученицима и с мноштвом људи које га је следило (Марко 6:30—44). Сагласно томе Петар саветује мужевима да узму у обзир женску кондицију својих супруга. ,,Нови завет 1968“ преводи то на следећи начин: „А сада вама мужеви. Живећи заједно са својим женама мислите на то да су оне слабији пол. Поступајте с њима обазриво.“ Супруг који следи Христов пример узеће у обзир нежну, женску страну живота своје жене. То укључује критичне дане када јој је потребно више пријазности, стрпљења и обазривости. Сигурно ће љубазан супруг у таквим ситуацијама показати самосавладавање, не тражећи превише од ње. Права је љубав спремна жртвовати се (Упореди 3. Мојсијева 15:24; 20:18; 1. Коринћанима 7:3—6).
15. Какав је пример дао Исус као поглавар?
15 Признајемо „муж је поглавар своје жене“. Али, ко је њему пример поглавара? Павле то објашњава у наставку „као што је Христ поглавар скупштине“ (Ефесцима 5:23, НС). Ове објашњавајуће речи не дају простора деспотизму и ситној тиранији у хришћанском браку. У опхођењу са својим ученицима Христ није никада злоупотребљавао своју моћ (поглавара), него је своју моћ користио у складу с библијским темељним начелима (Упореди Матеј 16:13—17, 20; Лука 9:18—21).
Христов пример за мужеве
16. а) Зашто је Петар био дубоко свестан потребе показивања понизности? б) Ко би нарочито требао показивати то својство?
16 Исус је у својој служби стално истицао својство понизности. У поређењу о гостима једне свадбене свечаности, рекао је: „Јер сваки који се узвиси биће понижен, а сваки који се понизи, биће узвишен“ (Лука 14:11, СТ). Петар је у том погледу био дубоко свестан Исусовог душевног става. Сигурно се сетио Исусовог примера кад је опрао ноге својим ученицима (Јован 13:4—17). Стога је у свом првом писму упозорио, како старије тако и млађе мужеве да показују понизно становиште. Старешине ’не смеју господарити скупштином, него бити узор стаду’. Млађи мужеви морају бити подложни старешинама. Али, сви, били они млади или стари, морају се „опасати понизношћу, јер се Бог супроти охолима, а понизнима исказује незаслужену доброту“ (1. Петрова 5:1—5, НС).
17. Како грчки глагол „опашите се“ истиче понизну службу?
17 И овде употребљава Петар јединствену реч, како би учинио што разумљивијом своју поуку у вези понизности. Он каже: „Опашите се (грчки: егкомбосасте) понизношћу“. Овај глагол потиче од корена речи која значи правити услове или везати, а њено значење у вези је с белом марамом или белом прегачом роба, која се причврстила за појас прслука. . . што је разликовало роба од слободњака; стога. . . опашите се понизношћу као службеном одећом. . ., што значи показујте понизност један према другоме, одените се у понизност“ (Ј. Х. Тајар, „Грчко—енглески Лексикон Новог Завета“).
18. а) Шта морају Богу предани мужеви задржати на уму у вези својих потицаја? б) На који су нарочити начин многе сестре пример понизности?
18 Како могу данас следити тај савет Богу предани мужеви? Признавајући да је сваки одговорни положај у хришћанској скупштини додела за понизну службу. Неки би могли криво мислити да бити слуга помоћник, скупштински старешина, покрајински надгледник, обласни надгледник или старешина у бетелу значи заузимати положај моћи или престижа. Онај ко тако мисли нема у том погледу Христов душевни став, јер Христов душевни став не даје места себичном частољубљу. Богу и браћи требамо служити из чистог потицаја. На пример, многе наше хришћанске сестре предњаче суделујући у пионирској или мисионарској служби. Друге су ревне објавитељице добре вести упркос прогонству или противљењу у породици. Све то оне раде, а знају да никада не би могле бити слуге помоћници или надгледници.
Љубав — темељ Христовог примера
19. Шта је темељ Христовог примера? Како то знамо?
19 Шта је говорећи о Христовом душевном ставу, Петар истакао више од свега? Писао је: ,,А пре свега имајте срдачну љубав једни према другима; јер љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8, НС). Како је Исус одражавао ту љубав? Он је учио: „Ово је моја заповест, да љубите један другога као што сам ја вас љубио. Нико нема веће љубави од ове, да душу своју положи у корист својих пријатеља (Јован 15:12, 13, НС). Кратко потом Исус је жртвовао свој живот у корист човечанства, дакле његова је љубав засигурно покрила мноштво греха! Ако заиста имамо исти душевни став као Исус и ми ћемо имати „срдачну љубав једни према другима“, опраштајући један другоме (Колошанима 3:12—14; Приче Соломунове 10:12).
20. Шта морамо сви ми радити, ако желимо тачно следити Христов пример?
20 Христов пример се може сажети у једној речи — љубав. Ако заиста следимо Исусов пример у свему што мислимо, кажемо и радимо, показиваћемо љубав. Петар је додао: „На крају, сви будите једнодушни, пуни саосећања, братске љубави, милосрђа и понизности! Не враћајте зло за зло, нити увреду за увреду, већ напротив благосиљајте, јер сте на то позвани да баштините благослов“ (1. Петрова 3:8, 9).
Сећаш ли се?
◻ На који начин требамо следити пример који нам је оставио Исус?
◻ Како може хришћанска супруга следити Христов пример?
◻ На који начин требају хришћански супрузи поштовати своје жене?
◻ Како је Павле нагласио понизност?
◻ Шта је темељ Христовог примера?