17. (а) Шта је проречено у Исусовом поређењу о пшеници и кукољу? (б) Шта се догодило 1918. и ко је тада био одбачен, а ко је добио ново задужење?

¹⁷ У свом поређењу о пшеници и кукољу Исус је прорекао да ће доћи мрачно доба неограничене власти лажног хришћанства. Међутим, током свих тих векова у којима ће преовладавати отпадништво постојаће поједини пшеници слични хришћани, прави помазаници (Матеј 13:24-29, 36-43). Зато, кад је у октобру 1914. освануо Господов дан, на земљи је још увек било правих хришћана (Откривење 1:10). По свему судећи, три и по године касније, то јест 1918, Јехова је у пратњи Исуса, свог ’гласника савеза‘ дошао у свој духовни храм да суди (Малахија 3:1; Матеј 13:47-50). Дошло је време да Господар коначно одбаци лажне хришћане и да ’постави верног и разборитог роба над свим својим имањем‘ (Матеј 7:22, 23; 24:45-47).

18. Који ’час‘ је дошао 1914. и шта је било време да роб учини?

¹⁸ Такође је дошло време да тај роб обрати посебну пажњу на поруке које је Исус упутио у седам скупштина, што се може видети из њиховог садржаја. На пример, Исус говори о томе да долази да суди скупштинама, а то суђење је започело 1918. (Откривење 2:5, 16, 22, 23; 3:3). Такође каже да ће заштитити скупштину у Филаделфији „у часу кушње који ће доћи на цео свет“ (Откривење 3:10, 11). Тај ’час кушње‘ је дошао тек кад је 1914. освануо Господов дан након чега је била испитана верност хришћана Божјем успостављеном Краљевству. (Упореди с Матејем 24:3, 9-13.)

[Оквир на 32. страни]

Време кушњи и суђења

Исус се негде у октобру 29. н. е. крстио у Јордану и тада је помазан за будућег Краља. Три и по године касније, 33. н. е., дошао је у јерусалимски храм и истерао из њега све оне који су га претворили у разбојничку пећину. То је изгледа паралела троипогодишњем раздобљу од Исусовог устоличења на небу октобра 1914. па до његовог доласка да провери духовно стање оних који су се изјашњавали као хришћани, јер је суђење почело од Божјег дома (Матеј 21:12, 13; 1. Петрова 4:17). Почетком 1918. Јеховин народ се суочио с великим противљењем проповедању о Краљевству. Било је то време кушњи на светском нивоу и плашљиви су отпали. У мају 1918. свештенство хришћанских цркава нахушкало је власти да стрпају у затвор истакнуту браћу у Јеховиној организацији, али су они након девет месеци пуштени на слободу. Касније су биле одбачене лажне оптужбе изнесене против њих. Тако је од 1919. Божји народ, који је сада био прокушан и прочишћен, наставио с ревним објављивањем да је Јеховино Краљевство под управом Исуса Христа једина нада за човечанство (Малахија 3:1-3).

Када је Исус 1918. кренуо да проверава духовно стање оних који су се изјашњавали као хришћани, нема сумње да је свештенство хришћанских организација примило неповољну пресуду. Не само што су прогањали Божји народ већ су били криви и за крв тиме што су подупирали сукобљене народе у Првом светском рату (Откривење 18:21, 24). Поред тога, свештенство тог лажног хришћанства полагало је своје наде у организацију коју су основали људи — Друштво народа. Попут осталог дела светског царства криве религије, то лажно хришћанство је 1919. у потпуности изгубило Божју милост.