61. библијска књига — 2. Петрова

Писац: Петар

Место писања: Вавилон (?)

Писање завршено: отприлике 64. н. е.

 1. По чему се зна да је Петар написао посланицу која се зове Друга Петрова?

ДОК је писао своју другу посланицу, Петар је био свестан тога да ће се ускоро суочити са смрћу. Жарко је желео да подсети своју браћу у вери колико је важно да добро познају Божју вољу како би им помогао да постојано извршавају своју службу. Има ли разлога да сумњамо у то да је апостол Петар написао другу посланицу која носи његово име? Сама посланица отклања сваку сумњу у то да ју је он написао. У уводним речима писац се представља као „Симон Петар, роб и апостол Исуса Христа“ (2. Петр. 1:1). Касније он каже: „Ово је већ друго писмо које вам пишем“ (3:1). За себе каже да је био очевидац преображења Исуса Христа, што су осим Петра били само Јаков и Јован, и о том догађају пише са жаром с каквим може писати само неко ко је заиста био очевидац тога (1:16-21). Осим тога, писац спомиње да је Исус наговестио његову смрт (2. Петр. 1:14; Јов. 21:18, 19).

 2. Шта потврђује да се Друга Петрова с правом убраја у канонске књиге?

² Упркос томе, због различитог стила писања Прве и Друге посланице Петрове, неки критичари сматрају да је могуће да другу посланицу није написао Петар. Али то заправо не би требало да представља проблем, јер друга посланица говори о другачијој теми и написана је с другачијом сврхом. Осим тога, Петар је прву посланицу написао ’преко Силвана, верног брата‘, а ако је Силван имао одређену слободу у обликовању реченица, то би такође могао да буде разлог зашто се Петрове посланице разликују по стилу, јер Силван очигледно није сарађивао с Петром приликом писања друге посланице (1. Петр. 5:12). Неки су тврдили и да Другу Петрову не би требало убрајати у канонске књиге због тога што је „слабо потврђена у делима црквених Отаца“. Међутим, као што се може видети из табеле „Значајнији пописи грчких књига Библије настали између 2. и 4. века“, Друга Петрова се налази у многим пописима библијских књига који су настали пре Трећег картагинског сабора.a

 3. Када је вероватно написана Друга Петрова, где је написана и коме је упућена?

³ Када је Петар написао своју другу посланицу? Највероватније 64. н. е. у Вавилону или у његовој околини, убрзо након прве посланице, али за то нема директних потврда, нарочито не за место писања. У време писања те посланице већина Павлових посланица се већ читала у скупштинама, а и Петар је био упознат с њима и сматрао их је надахнутим од Бога, због чега их је и убрајао међу ’остале делове Писма‘. Петрова друга посланица је упућена ’онима који су стекли исту драгоцену веру као и ми‘, што укључује оне којима је била упућена прва посланица и остале којима је Петар проповедао. Прва посланица је била упућена хришћанима у многим крајевима, а и друга се сматрала „општом“ посланицом, посланицом која је намењена свим хришћанима (2. Петр. 3:15, 16; 1:1; 3:1; 1. Петр. 1:1).

САДРЖАЈ ДРУГЕ ПЕТРОВЕ

 4. (а) Шта је требало да браћа раде како не би била бесплодна пошто су добро упознала Христа и каква су им обећања дата? (б) Како је пророчанска реч постала још поузданија и зашто је требало да хришћани пазе на њу?

⁴ Потврдити позив за небеско Краљевство (1:1-21). Петар је одмах с љубављу показао занимање за ’оне који су стекли веру‘. Изразио је жељу да им се незаслужена доброта и мир умноже „добрим познавањем Бога и Исуса“. Затим је рекао да им је Бог великодушно дао „драгоцена и највеличанственија обећања“, по којима могу имати удела у божанској природи. Зато им је саветовао да се свесрдно потруде да допуне своју веру честитошћу, знањем, самосавладавањем, истрајношћу, оданошћу Богу, братском љубављу и љубављу према свима. Ако буду све то имали у себи и напредовали у томе, Петар им је рекао да никада неће бити беспослени ни бесплодни, пошто су добро упознали Христа. Требало је да браћа дају све од себе како би потврдила свој позив и избор, а и улазак у вечно Краљевство свог Господа. Петар је знао да ће „ускоро напустити своје тело“, па је сматрао да треба да подсети браћу на све то како би се они, након његовог одласка, увек сећали тога. Петар је био очевидац Христове величанствености на светој гори, „кад су од величанствене славе до њега дошле ове речи: ’Ово је мој син, мој вољени, који је по мојој вољи!‘“ Тако је пророчанска реч постала још поузданија. Зато је требало пазити на њу, јер пророчанство никада није било изречено људском вољом, „него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио“ (1:1, 2, 4, 14, 17, 21).

 5. Како је Петар упозорио хришћане на лажне учитеље и шта је навео како би показао да ће Бог сигурно уништити такве људе?

⁵ Чувати се лажних учитеља (2:1-22). Петар је упозорио хришћане да ће лажни пророци и учитељи увести разорне секте, чинити бесрамна дела и наводити друге да чине исто, па ће се због тога погрдно говорити о истини. Али њихова пропаст не дрема. Бог није поштедео анђеле који су сагрешили, него их је казнио. Исто тако, навео је потоп на зле људе у Нојевим данима и претворио је Содом и Гомору у пепео. Међутим, избавио је проповедника Ноја и праведног Лота, из чега се види да „Јехова зна како да људе који су му одани избави из кушње, а неправедне да сачува за дан суда да буду кажњени“. Петар је написао да су ти људи дрски и самовољни, да се понашају попут неразумних животиња, да погрдно говоре о ономе што не разумеју, уживају у преварним учењима и чине прељубу, да су лакоми и да се понашају попут Валама јер се радују плати за зла дела. Они обећавају другима слободу, а сами су робови покварености. Рекао је да би им било боље да нису ни упознали пут праведности, јер се на њима испуњава пословица: „Пас се враћа на бљувотину своју и окупана свиња опет се ваља у блату“ (2:9, 22).

 6. (а) С којом сврхом је Петар писао својој браћи и шта је рекао о Божјем обећању? (б) Шта хришћани треба да раде, за разлику од ругача?

⁶ Имати на уму Јеховин дан (3:1-18). Петар је рекао да својој браћи пише како би подстакао њихов здрав разум, да би се сетили речи које су биле изречене у прошлости. Упозорио их је да ће се у последњим данима појавити ругачи, који ће говорити: ’Где је та Христова обећана присутност?‘ Ти људи превиђају да је Бог водом уништио древни свет и да су ’садашња небеса и земља том истом речју сачувани за ватру и чувају се до дана суда и уништења безбожника‘. Код Јехове је хиљаду година као један дан, дакле „Јехова не касни с испуњењем свог обећања“, него је стрпљив јер не жели да ико пропадне. Зато је Петар саветовао хришћанима да пазе на своје поступке и да се по њима види да су одани Богу, док очекују и имају на уму Јеховин дан, када ће се небеса распасти у ватри, а елементи се ужарити и растопити. Ипак, Бог ће створити „нова небеса и нову земљу“, као што је и обећао (3:4, 7, 9, 13).

 7. Како је требало да се хришћани понашају, будући да су унапред знали одређене ствари?

⁷ Због тога је Петар саветовао хришћанима да дају све од себе ’да их Бог нађе чисте, беспрекорне и у миру‘. Такође је рекао да стрпљење свог Господа сматрају спасењем, као што им је написао и вољени брат Павле. Будући да су то унапред сазнали, било им је речено да се чувају да не изгубе своју постојаност. Закључни савет је гласио: „Растите у незаслуженој доброти и спознању о нашем Господу и Спаситељу Исусу Христу. Њему нека је слава сада и у сву вечност“ (3:14, 18).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

 8. (а) Како је Петар потврдио да су и хебрејске и грчке књиге Библије надахнуте од Бога? (б) Како ће нам користити добро познавање Јеховине воље?

⁸ Заиста је важно добро познавати Божју вољу! Петар се у својој аргументацији послужио великим знањем које је стекао из хебрејских књига Библије. Посведочио је да су оне надахнуте светим духом: „Јер пророчанство никада није било изречено људском вољом, него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио.“ Такође је истакао да је Павлу ’мудрост била дата‘ (1:21; 3:15). И за нас је важно да у свом животу узимамо у обзир оно што пише у свим тим надахнутим књигама, да добро упознамо Јеховину вољу и да је истрајно вршимо. У том случају никада нећемо безбрижно говорити: „Све стоји као што је било од почетка стварања“ (3:4). Нећемо упасти ни у замке лажних учитеља, попут оних које је Петар описао у 2. поглављу своје посланице. Уместо тога, увек треба да имамо на уму опомене које су дали Петар и други писци Библије. Оне ће нам помоћи да останемо ’утврђени у истини‘ и да стрпљиво и постојано ’растемо у незаслуженој доброти и спознању о нашем Господу и Спаситељу Исусу Христу‘ (1:12; 3:18).

 9. Шта треба истински да се трудимо да радимо и зашто?

⁹ Да бисмо могли све боље ’познавати Бога и Исуса, нашег Господа‘, Петар нам препоручује да се истински трудимо да изградимо хришћанске особине које је навео у 1. поглављу, у стиховима од 5 до 7. У 8. стиху је додао: „Јер ако све то имате у себи и у томе напредујете, нећете бити ни беспослени ни бесплодни, пошто сте добро упознали нашег Господа Исуса Христа.“ Те речи представљају изванредан подстрек да служимо Богу у овим тешким временима (1:2).

10. (а) Каква је обећања Петар истакао и на шта је подстицао хришћане? (б) У шта нас Петар уверава у вези са обећањима о Краљевству?

¹⁰ Заиста је важно да чинимо све што можемо како бисмо доживели испуњење ’драгоцених и највеличанственијих обећања‘ Јехове Бога. Зато је Петар подстицао помазане хришћане да се усредсреде на Краљевство, говорећи: „Дајте све од себе да бисте потврдили свој позив и избор, јер ако то чините, никада нећете посрнути. У ствари, тако ће вам се великодушно омогућити улазак у вечно краљевство нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа.“ Затим им је Петар скренуо пажњу на величанственост Исусове краљевске славе, које је био очевидац посредством визије преображења, те је додао: „Тако је пророчанска реч коју имамо још поузданија.“ Заиста, свако пророчанство у вези с Јеховиним величанственим Краљевством сигурно ће се испунити. Зато се уздајмо у испуњење Петрових речи које је написао цитирајући Исаијино пророчанство: „По његовом обећању очекујемо нова небеса и нову земљу у којима ће праведност пребивати“ (2. Петр. 1:4, 10, 11, 19; 3:13; Иса. 65:17, 18).

[Фуснота]