Божји дух сведочи с нашим духом

1-3. Због чега је Педесетница била посебан дан и како су се тада испунила пророчанства из светих списа? (Видети слику на почетку чланка.)

НЕДЕЉА је, око девет сати ујутро. Освануо је посебан дан за све у Јерусалиму — празник је, а самим тим и сабат. У храму су већ принесене јутарње жртве прописане Законом. Влада радосна и свечана атмосфера док се првосвештеник припрема да принесе обртани принос — два хлеба од брашна од новог жита замешеног с квасцем (Лев. 23:15-20). Тај принос означава почетак пшеничне жетве. Све ово се одвијало на Педесетницу 33. н. е.

² У исто време, предстојао је још важнији догађај који ће се одиграти на другом месту у граду, у горњој соби једне куће. У њој се окупила група од око 120 хришћана који су „једнодушно били устрајни у молитви“ (Дела 1:13-15). Оно што им се тог дана догодило било је у тесној вези с приносом који је сваке Педесетнице приношен у храму. На њима се такође испунило пророчанство које је пророк Јоило изрекао око осам векова раније (Јоило 2:28-32; Дела 2:16-21). Шта се догодило и зашто је тај догађај толико важан?

³ Прочитати Дела апостолска 2:2-4. На хришћане који су били окупљени у горњој соби изливен је свети дух (Дела 1:8). Они су тада почели да пророкују, то јест сведоче, о величанственим стварима које су видели и чули. Убрзо се око њих окупило мноштво људи, којима је апостол Петар објаснио значење онога што се управо дешавало. На крају свог говора је рекао: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар светог духа.“ Око 3 000 људи је свим срцем прихватило оно што је говорио, након чега су се крстили и примили обећани свети дух (Дела 2:37, 38, 41).

 4. (а) Зашто је Педесетница значајна за нас? (б) Који други важан догађај се можда догодио на исти дан годинама раније? (Видети напомену.)

⁴ Зашто је Педесетница 33. н. е. значајна за нас? Сигурно не због онога што се тог дана дешавало у храму у Јерусалиму. Значајна је због тога што је Исус Христ, кога је предочавао првосвештеник, испунио оно на шта је Закон пророчански указивао.^[1] Првосвештеник је тог дана приносио Јехови два хлеба с квасцем. Ти хлебови су предочавали помазане хришћане, који су узети из грешног човечанства да постану Божји усвојени синови. На тај начин је за њих, као „првине“ из човечанства, отворен пут да оду на небо и постану сувладари у Краљевству које ће донети неизмерне благослове послушним људима (Јак. 1:18; 1. Петр. 2:9). Без обзира на то да ли ћемо у будућности бити Христови сувладари на небу или живети на рајској земљи, оно што се тог дана десило дубоко утиче на наш живот.

 5. Како знамо да не добијају сви помазање светим духом на исти начин?

⁵ Да си на Педесетницу био један од ученика изнад чије се главе појавило нешто попут пламеног језика, сигурно никад не би заборавио тај дан. Не би нимало сумњао у то да си помазан светим духом, посебно ако си добио и чудесан дар да говориш другим језицима (Дела 2:6-12). Међутим, не добијају сви помазаници свети дух на тако упечатљив начин као та прва група од око 120 ученика. Остали који су тог дана били у Јерусалиму примили су „дар светог духа“ приликом крштења (Дела 2:38). Изнад њихове главе се нису појавили пламени језици. Осим тога, нису сви помазани хришћани примили помазање приликом крштења. Примера ради, Самарићани су добили свети дух извесно време након крштења (Дела 8:14-17). С друге стране, у једном изузетном случају, Корнелије и његови укућани су помазани светим духом иако још нису били крштени (Дела 10:44-48).

 6. Шта сви помазани хришћани добијају и како то утиче на њих?

⁶ Као што смо видели, нису сви помазаници примили небески позив на исти начин. Неки су одмах схватили да су помазани светим духом, док је другима било потребно неко време да то разумеју. Међутим, без обзира на то како је неко помазан, сви добијају исто, у складу с речима апостола Павла: „Кад сте поверовали, били [сте] запечаћени обећаним светим духом, који је залог нашег наследства“ (Еф. 1:13, 14). Путем свог светог духа, Јехова помазаним хришћанима пружа чврсто унутрашње уверење да су добили небески позив. На тај начин, свети дух постаје гаранција, „залог за оно што ће доћи“. (Прочитати 2. Коринћанима 1:21, 22; 5:5.)

 7. Шта је услов да би помазани хришћанин добио небеску награду?

⁷ Да ли је самим тим што је примио залог светог духа хришћанину обезбеђен живот на небу? Није. Он је уверен у свој позив. Али да ли ће на крају добити небеску награду или не зависи од тога да ли је остао веран до краја. Петар је писао помазаним хришћанима: „Зато, браћо, тим више дајте све од себе да бисте потврдили свој позив и избор, јер ако то чините, никада нећете посрнути. У ствари, тако ће вам се великодушно омогућити улазак у вечно краљевство нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа“ (2. Петр. 1:10, 11). Према томе, сваки помазаник се мора борити да остане веран до краја. У супротном, неће добити награду којој се нада (Јевр. 3:1; Откр. 2:10).

8, 9. (а) Зашто је већини људи тешко да разумеју шта се дешава приликом помазања? (б) Како особа зна да има небески позив?

⁸ Данас је великој већини Божјих слугу тешко да схвати шта се дешава приликом помазања. То је сасвим разумљиво, јер тако нешто нису доживели. Божја првобитна намера је била да људи живе на земљи (Пост. 1:28; Пс. 37:29). Одлука да неки служе на небу као краљеви и свештеници није била део те намере већ изузетак. Кад неко добије небески позив, долази до корените промене у његовом начину размишљања, ставовима и нади за будућност. (Прочитати Ефешанима 1:18.)

⁹ Али како особа зна да има небески позив, да је примила тај посебан залог? Јасан одговор налазимо у ономе што је Павле писао помазаној браћи у Риму, „позванима да буду свети“. Рекао им је: „Нисте примили дух ропства да се опет бојите, него сте примили дух посињења, који нас подстиче да вичемо: ’Ава, Оче!‘ Тај дух сведочи с нашим духом да смо Божја деца“ (Римљ. 1:7; 8:15, 16). Једноставно речено, путем свог светог духа, Бог открива помазаним хришћанима да су позвани да постану Христови сувладари у Божјем Краљевству (1. Сол. 2:12).

10. На шта је апостол Јован мислио кад је написао да помазане хришћане нико не треба да поучава?

¹⁰ Онима који су добили тај посебан позив од Бога није потребно још нечије сведочанство. Нису им потребни додатни докази. Јехова не оставља ни најмању сумњу у њиховом уму и срцу. У складу с тим, апостол Јован је написао помазаним хришћанима: „Ви имате помазање од Светога, сви знате истину.“ Затим је рекао: „Што се вас тиче, помазање које сте примили од њега остаје у вама, и нико не треба да вас поучава, него вас помазање од њега учи о свему — а оно је истинито и није лаж — и као што вас је оно поучило, останите у јединству с њим“ (1. Јов. 2:20, 27). Наравно, овим хришћанима је неопходна поука из Светог писма, као и свима осталима. Али није им потребан нико да потврди да су помазани светим духом. То уверење им пружа најмоћнија сила у свемиру!

11, 12. Шта би помазани хришћанин могао да се пита, али у шта не сумња?

¹¹ Кад хришћанин путем светог духа добије уверење да је помазан, у њему се дешава огромна промена. Исус је тај унутрашњи процес назвао поновним рођењем^[2] (Јов. 3:3, 5). Објаснио је: „Не чуди се што сам ти рекао: ’Морате поново да се родите.‘ Ветар дува где хоће и чујеш његов шум, али не знаш одакле долази и куда иде. Такав је свако ко је рођен од духа“ (Јов. 3:7, 8). Из ових речи је очигледно да је некоме ко то није доживео немогуће у потпуности објаснити како изгледа бити помазан светим духом.

¹² Кад неко добије сведочанство духа, можда му се у мислима јављају питања: „Зашто сам изабран? Зашто ја, а не неко други?“ Можда се чак пита да ли је вредан тога. Али он не доводи у питање чињеницу да је примио небески позив. Срце му је препуно захвалности и радости. Оно што осећа могло би се изразити речима које је Петар написао под надахнућем: „Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, јер нас је по свом великом милосрђу — ускрсењем Исуса Христа из мртвих — поново родио за живу наду, за наследство које је непропадљиво, неупрљано и које не вене. Оно се на небесима чува за вас“ (1. Петр. 1:3, 4). Кад помазаници читају ове речи, они без икакве сумње знају да се небески Отац обраћа њима лично.

13. У ком смислу се мења начин размишљања код особе која је помазана светим духом и шта је узрок те промене?

¹³ Пре него што су добили сведочанство Божјег духа, ти хришћани су се радовали нади у вечни живот на земљи. Жељно су ишчекивали време кад ће Јехова очистити нашу планету и желели су да живе у новом свету. Можда су чак замишљали како дочекују своје вољене који ће ускрснути. Радовали су се времену када ће живети у кући коју су изградили и уживати у плодовима дрвећа које су посадили (Ис. 65:21-23). Због чега је дошло до промене у њиховом размишљању? Не ради се о томе да су постали незадовољни таквим изгледима за будућност. Нису променили мишљење јер су били под стресом или су пролазили кроз тешке тренутке. Нису одустали од живота на земљи, као да су изненада помислили да би вечни живот на њој био заморан или досадан, нити су једноставно пожелели да виде како изгледа живот на небу. Узрок њихове промене је деловање Божјег духа. Путем њега, Бог им је упутио небески позив и такође променио њихов начин размишљања и наду за будућност.

14. Како помазаници гледају на свој живот док су на земљи?

¹⁴ Да ли треба да закључимо да помазани хришћани желе да њиховом животу дође крај? Апостол Павле је написао: „Наиме, ми који смо у овом шатору уздишемо оптерећени, јер не желимо да свучемо овај, него да обучемо други, да живот прогута оно што је смртно“ (2. Кор. 5:4). Они нису изгубили жељу за животом. Сасвим супротно, жарко желе да сваки дан посвете служењу Јехови с пријатељима и рођацима. Па ипак, без обзира на то шта раде, увек имају на уму предивну будућност која им предстоји (1. Кор. 15:53; 2. Петр. 1:4; 1. Јов. 3:2, 3; Откр. 20:6).

15. Који фактори нису доказ да је особа помазана светим духом?

¹⁵ Можда се питаш да ли си добио тај предиван позив. Ако имаш осећај да јеси, размисли о неким важним питањима. Да ли са све већом ревношћу учествујеш у служби? Да ли марљиво проучаваш Божју Реч и волиш да истражујеш „дубине Божје“? (1. Кор. 2:10). Да ли запажаш да имаш посебан Јеховин благослов у служби? Осећаш ли жарку жељу да вршиш Јеховину вољу? Имаш ли снажан осећај одговорности да помажеш другима у духовном погледу? Видиш ли доказе да Јехова чини конкретне ствари за тебе? Ако на сва ова питања без двоумљења одговараш потврдно, да ли то значи да имаш небески позив? Не значи. Због чега? Све што смо навели не доживљавају само помазани хришћани. Јеховин дух подједнако делује и на оне који се надају вечном животу на земљи. Заправо, то што се питаш да ли имаш небески позив већ је показатељ да га ниси примио. Они који су помазани Јеховиним духом не питају се да ли су добили тај позив или не. Потпуно су сигурни у то!

16. Како знамо да небески позив немају сви на које Божји дух делује?

¹⁶ На страницама Библије забележени су детаљи из живота верних људи на које је свети дух снажно деловао. Па ипак, они нису имали наду у живот на небу. Један од тих људи је Јован Крститељ. Исус га је изузетно ценио, али је рекао да Јован неће бити у небеском краљевству (Мат. 11:10, 11). Божји дух је деловао и на Давида (1. Сам. 16:13). Њему је тај дух помогао да развије снажан однос са Јеховом и чак га је надахнуо да запише неке делове Библије (Мар. 12:36). И поред тога, Петар је на Педесетницу рекао да Давид „није узашао на небо“ (Дела 2:34). Свети дух је снажно утицао на живот тих људи, али им није пружио посебно сведочанство да су изабрани за живот на небу. То не значи да су они били мање верни или недостојни тог позива већ да ће их Јехова ускрснути да живе на рајској земљи (Јов. 5:28, 29; Дела 24:15).

17, 18. (а) Чему се нада већина Божјих слугу? (б) Која питања ћемо осмотрити у следећем чланку?

¹⁷ Огромна већина данашњих Божјих слугу није помазана светим духом. Они имају исту наду као Давид, Јован Крститељ и други верни мушкарци и жене из древног доба. Попут Аврахама, радују се што ће живети на земљи као поданици Божјег Краљевства (Јевр. 11:10). У ово време краја, на земљи живи само мали број оних који имају небеску наду (Откр. 12:17). То значи да је већина од 144 000 изабраних завршила свој живот на земљи.

¹⁸ С обзиром на све претходно речено, какав став они који се надају животу на земљи треба да имају према онима који кажу да су помазани светим духом? Како треба да реагујеш ако неко из твоје скупштине почне да узима хлеб и вино на Спомен-свечаности? Треба ли да те брине ако приметиш да се повећао број оних који тврде да имају небески позив? Одговоре на ова питања добићемо у следећем чланку.