Поглавље 3

Лажни пријатељ Библије

У овом поглављу биће говора о главном разлогу због кога многи људи у нехришћанским земљама одбијају да прихвате Библију као Реч Божју. Као што произилази из историје, тзв. хришћанство тврди да верује у Библију и да је очувало Библију. Али, религиозне организације хришћанства доводе се у везу с неким од најстравичнијих окрутности у историји, почев од крсташких ратова и погрома средњег века све до холокауста нашег времена. Али, да ли је понашање тзв. хришћанства ваљан разлог за одбацивање Библије? Уствари, тзв. хришћанство се показало као лажни пријатељ Библије. С његовим наступањем у четвртом веку н. е. битка за преживљавање Библије ни у ком случају није још била завршена.

 1, 2. (Укључујући увод.) (а) Зашто многи одбијају да прихвате Библију као Реч Божју? (б) Које се вредно дело вршило током првог и другог века, али који је опасан развој догађаја био у току?

КРАЈЕМ првог века било је завршено писање свих библијских књига. Отада су хришћани неуморно састављали и ширили преписе комплетне Библије. Истовремено су се трудили да је преведу на тада уобичајене језике. Међутим, док је хришћанска скупштина била запослена тим дивљења вредним делом, почео је да се назире развој догађаја који ће се показати као велика опасност за преживљавање Библије.

² У самој Библији био је проречен овај развој догађаја. Исус је једном испричао поређење о човеку који је своје поље засејао добрим пшеничним семеном. Али, док је спавао, непријатељ је посејао семе из ког је требало да израсте коров. Обе врсте семена су никле, и коров је за једно време прекрио пшеницу. Овим поређењем Исус је показао да ће као плод његовог рада произаћи прави хришћани, али да ће се после његове смрти у скупштину увући лажни хришћани. Коначно ће бити тешко разликовати праве од лажних (Матеј 13:24-30, 36-43).

 3. Како ће, према речима апостола Петра, с коровом упоредиви ”хришћани“ утицати на веровање Библији?

³ Апостол Петар је упозоравајуће и без заобилажења говорио о томе да ће корову слични ”хришћани“ имати утицај на став људи према хришћанству и Библији. Упозорио је: ”И међу вама [ће] бити лажних учитеља. Управо они ће неприметно унети разорне секте и, одричући се чак господара који их је откупио, навући на себе брзу пропаст. Осим тога, многи ће поћи за њиховом разузданошћу и због њих ће се погрдно говорити о путу истине“ (2. Петрова 2:1, 2, NW).

 4. Како су се већ у првом веку испуниле пророчанске речи Исуса и Петра?

⁴ Пророчанске речи Исуса и Петра испуниле су се већ у првом веку. Частољубиви људи увукли су се у хришћанску скупштину и сејали нејединство (2. Тимотеју 2:16-18; 2. Петрова 2:21, 22; 3. Јованова 9, 10). У следећа два века чиста библијска истина била је искварена гледиштима грчких филозофа и многи су коначно учинили грешку да прихвате паганске науке као библијску истину.

 5. До каквог је преокрета довео Константин почетком четвртог века?

⁵ У четвртом веку римски цар Константин прихватио је ”хришћанство“ као службену религију Римског Царства. Али, ”хришћанство“ какво је он познавао било је нешто сасвим друго од религије коју је проповедао Исус. У међувремену је успевао ”коров“, баш као што је прорекао Исус. Упркос томе, можемо бити сигурни да је увек било неких који су заступали право хришћанство, трудећи се да поступају по Библији као надахнутој Речи Божјој (Матеј 28:19, 20).

Противљење превођењу Библије

 6. Када је настало тзв. хришћанство, и по чему се између осталог разликовала њихова религија од хришћанства Библије?

⁶ Хришћанство какво данас познајемо настало је у време Константина. Од тада искварено хришћанство, које је већ пустило корене, није више сачињавало чисто религиозну организацију, већ је било део државе, а његове вође играле су важну улогу у политици. Коначно је отпала црква употребила своју политичку моћ на начин потпуно супротан библијском хришћанству, изазвавши за Библију крајње опасну ситуацију. Како?

 7, 8. Када се папа изјаснио против превођења Библије, и због чега?

⁷ Изумирањем латинског као народног језика појавила се потреба за новим библијским преводима. Али, с тим Католичка црква није била сагласна. Вратислав, који је касније постао чешки краљ, замолио је 1079. папу Гргура VII за дозволу превођења Библије на језик његових поданика. Али, папин одговор био је негативан. Објаснио је: ”Ономе ко често о томе размишља, јасно је да се Богу, Свемогућем, није без разлога свидело да Свето писмо понегде остане тајна — да не би, ако би свим људима било лако доступно, било потцењено или чак постало предмет презира, или да га просечно образовани не би погрешно разумели, унапређујући заблуду.“⁠¹

⁸ Папи је било до тога да Библија остане на сада мртвом латинском језику. Њен садржај је требало да остане ”тајна“ и није требало да се преводи на језике обичног народа.a Вулгата, латински превод који је начинио Јероним у 5. веку да би учинио да Библија буде свима доступна, постао је сада предмет скривања.

 9, 10. (а) У чему се огледао даљњи отпор Римокатоличке цркве превођењу Библије? (б) Коју намеру је следила црква својим отпором Библији?

⁹ Током средњег века црква је постајала све окорелија у свом одбојном ставу према Библијама на народном језику. Године 1199. папа Иноћентије III написао је надбискупу од Меца толико строго писмо, да је овај дао да се запале све немачке Библије до којих је могао доћи.⁠³ Године 1229. синод у Тулузу (Француска) одлучио је да ”лаици“ не смеју да поседују никакве библијске књиге на народном језику.⁠⁴ Године 1233. провинцијални синод у Тарагони (Шпанија) наредио је да се све књиге ”Старог или Новог завета“ морају дати на спаљивање.⁠⁵ Године 1407. свештенички синод у Оксфорду сазван од надбискупа Thomasa Arundela изричито је забранио превођење Библије на енглески или на било који други савремени језик.⁠⁶ Године 1431, такође у Енглеској, бискуп Стафорд од Велса забранио је како превођење Библије на енглески, тако и поседовање таквих превода.⁠⁷

¹⁰ Циљ ових црквених достојанственика није било уништавање Библије, већ су покушали да је фосилизују, тј. оставе на језику који је могла да чита само неколицина. Надали су се да ће на тај начин да сузбију оно што су означавали као јерес, али што је уствари значило напад на њихов ауторитет. Да су имали успеха, Библија би постала само предмет интелектуалне радозналости, имајући мали или никакав утицај на живот обичног народа.

Браниоци Библије

11. До чега је довело кријумчарење шпанских Библија у Шпанију од стране Хулиана Хернандеза?

¹¹ Срећом, многи искрени људи одбијали су да се придржавају ових едиката. Али, такво одбијање било је крајње опасно. Неки су због ”злочина“, поседовања Библије, морали страховито да пате. Као пример нека послужи случај Шпанца Хулиана Хернандеза. Према делу History of Christian Martyrdom од Џона Фокса, Хулиан (или Хулиано) ”предузео је преношење овећег броја Библија, сакривених у бачвама и спремљених као рајнско вино, из Немачке у своју земљу“. Био је издан и ухваћен од римокатоличке Инквизиције. Они којима су Библије биле намењене ”били су без изузетка мучени, а већина њих била је осуђена на разне казне. Хулиано је био спаљен, двадесеторо других било је печено на ражњу, неки су осуђени на доживотну робију, неки јавно бичевани, многи послани на галије“.⁠⁸

12. Како знамо да црквени достојанственици средњег века нису заступали библијско хришћанство?

¹² Каква страшна злоупотреба моћи! Не може постојати ни најмања сумња да одговорни религиозни достојанственици нису заступали библијско хришћанство! Сама Библија открива коме припадају, када каже: ”По томе се познају деца Божја и деца Ђавоља: Ко год не врши праведност не потиче од Бога, а тако ни онај ко не љуби брата свога. Јер ово је порука коју сте чули од почетка: да треба да љубимо један другога. Не као Каин, који је потицао од злога, и убио брата свога“ (1. Јованова 3:10-12, NW).

13, 14. (а) Која зачуђујућа чињеница у вези Библије током средњег века показује њено божанско порекло? (б) Која је промена у вези с Библијом наступила у Европи?

¹³ Како је зачуђујуће што су људи и жене спремно преузимали ризик тако стравичног третмана само да би поседовали Библију! А ови случајеви понављали су се небројено пута све до нашег времена. Дубока оданост Богу коју је Библија улила људима, спремност да стрпљиво пате и без приговора на стравичан начин умру не узвраћајући својим мучитељима, сигуран је доказ тога да она јесте Реч Божја (1. Петрова 2:21).

¹⁴ Након побуне протестантизма против римокатоличке власти у 16. веку, била је сама Римокатоличка црква приморана да изда библијске преводе на свакодневним европским језицима. Али, чак и тада се Библија више доводила у везу с протестантизмом него с католичанством. Католички свештеник Edward J. Ciuba писао је: ”Треба поштено признати да се једна од трагичнијих последица протестантске реформације састојала у запостављању Библије међу католичким верницима. Истина, Библија никада није потпуно пала у заборав, али за већину католика била је затворена књига.“⁠⁹

Виша критика

15, 16. Зашто протестантизам није без кривице што се тиче противљења Библији?

¹⁵ Међутим, протестантске цркве нису без кривице што се тиче противљења Библији. Током времена извесни протестантски научници инсценирали су другачију врсту напада на ову књигу — интелектуални напад. У 18. и 19. веку развили су методу проучавања Библије познату као виши критицизам. Њени поборници су научавали да се највећи део Библије састоји од легенди и митова. Неки су чак тврдили да Исус никада није постојао. По схватању ових протестантских научника, Библија не треба да се означи као Реч Божја, него човечија, а уз то још и јако збркана.

¹⁶ Екстремније од ових идеја се, истина, више не заступају, али у семеништима се још увек научава виши критицизам, и није ништа необично чути неког протестантског свештеника како пред читавом јавношћу не признаје велике делове Библије. Као што су известиле једне аустралијске новине, један англикански свештеник је, на пример, тврдио да је много тога у Библији ”једноставно погрешно. Историјски нешто није тачно. Неки детаљи су очигледно били побркани.“ Ово схватање треба приписати вишем критицизму.

’Погрдно говорење‘

17, 18. Како је понашање тзв. хришћанства нанело срамоту Библији?

¹⁷ Ипак, највећа препрека, кад се ради о томе да се прихвати Библија као Реч Божја, изгледа да је понашање тзв. хришћанства. Оно тврди да поступа по Библији. Међутим, својим понашањем нанело је велику срамоту Библији као и хришћанском имену. Као што је апостол Петар прорекао, о путу истине ће се ”погрдно говорити“ (2. Петрова 2:2, NW).

¹⁸ На пример, док је црква забрањивала превођење Библије, папа је подупирао масовне милитаристичке напоре против муслимана на Блиском истоку. Ови подухвати су се, додуше, означавали ”светим“ крсташким ратовима, али с њима у вези није било ништа свето. Први — такозвани ”народни крсташки рат“ — дао је тон ономе што је требало да следи. Пре напуштања Европе, разуларена војска нахушкана од свештеника, напала је Јевреје у Немачкој и од једног града до другог вршила покољ међу њима. Због чега? Историчар Ханс Еберхард Мајер пише: ”Аргумент да Јевреји као Христови непријатељи заслужују казну био је слаб изговор, који је само недовољно прикрио стварни мотив: похлепу.“⁠¹⁰

19-21. Како се Тридесетогодишњим ратом, европским мисионарским тежњама и колонијализмом гомилала срамота на Библију?

¹⁹ Протестантском побуном у 16. веку католичанству у многим европским земљама одузета је власт. Последица тога био је тридесетогодишњи рат (1618-1648), ”један од најстрашнијих ратова европске историје“, како га назива једно историјско дело. Шта је био стварни узрок овог рата? ”Католици су мрзили протестанте, а протестанти католике.“⁠¹¹

²⁰ У то време хришћанство се почело ширити ван Европе, тако што је носило ”хришћанску“ културу у друге делове света. Ова милитаризмом подупрта експанзија била је у знаку окрутности и похлепе. Шпански конквистадори су у најкраћем времену уништили урођеничке културе на америчком континенту. У једној историјској књизи је с тим у вези забележено: ”Обично су шпански моћници уништавали урођеничку културу, а да нису уводили европску. Оно што их је у првом реду вукло у Нови Свет била је похлепна жудња за златом.“⁠¹²

²¹ Протестантски мисионари из Европе такође су се упутили на друге континенте. Њихово деловање је између осталог знатно допринело унапређивању колонијализма. Оно што се данас у широким круговима мисли о протестантском мисионарењу показује следећа тврдња: ”У многим случајевима мисија је служила као оправдање и параван за господарење народом. Узајамна веза између мисије, технологије и империјализма добро је позната.“⁠¹³

22. Како је тзв. хришћанство у 20. веку нанело срамоту хришћанском имену?

²² Још увек између цркви тзв. хришћанства и државе постоје блиске везе. У оба светска рата учествовале су у првом реду ”хришћанске“ нације. Свештеници на обе стране подстицали су младе људе да се боре и убијају непријатеља — који је често пута припадао истој религији као и они. Одговарајуће се у једном делу каже: ”Сигурно [црквама] не служи на част да је данашњи ратни систем дозрео и извршио највећа разарања у државама преданим ствари хришћанства.“⁠¹⁴

Реч Божја опстаје

23. Како историја тзв. хришћанства показује да је Библија Реч Божја?

²³ При овом осврту на дугачку, жалосну историју хришћанства, вреди издвојити две ствари. Прво: такви догађаји представљају испуњење библијског пророчанства. Било је проречено да ће многи тобожњи хришћани нанети срамоту Библији и хришћанству, а чињеница да се то догодило потврђује истинитост Библије. Ипак, не смемо изгубити из вида чињеницу да понашање тзв. хришћанства нема никакве везе с хришћанством Библије.

24. По чему се препознају прави хришћани, што истовремено јасно осуђује тзв. хришћанство као нехришћанско?

²⁴ Сам Исус је објаснио по чему могу да се препознају прави хришћани кад је рекао: ”По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35, Даничић-Караџић). Даље, Исус је рекао: ”Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:16, NW). У обе тачке тзв. хришћанство показује да не заступа хришћанство Библије. Оно, истина, тврди да је пријатељ Библије, али показало се као лажни пријатељ.

25. Зашто је Библија до данас преживела све нападе?

²⁵ Друго: Ако помислимо колико је тзв. хришћанство као целина деловало против интереса Библије, онда је заиста вредно пажње то што је та књига до данас преживела и што још увек врши добар утицај на животе многих људи. Библија је преживела жестоко противљење на које су наилазили њени преводиоци, нападе модернистичких научника и нехришћанско понашање свог лажног пријатеља, тзв. хришћанства. Зашто? Зато што Библија не може да се упореди ни са којим другим делом. Библија је непролазна. Она је Реч Божја, и она сама каже: ”Осуши се трава, и отпада цвет, али реч Бога нашега довека остаје“ (Исаија 40:8).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 34. страни]

Велике протестантске цркве учествовале су у значајном интелектуалном нападу на Библију

[Слика на 26. страни]

Историја тзв. хришћанства уствари је започела кад је Константин легализовао ”хришћанство“ својих дана

[Слике на 29. страни]

Папе Гргур VII и Иноћентије III предводили су у борби Католичке цркве да спречи превођење Библије на народни језик

[Слика на 33. страни]

Шокантно понашање тзв. хришћанства изазвало је у многима сумњу да је Библија заиста Реч Божја

[Слика на 35. страни]

У првом светском рату, ови руски војници клече пред једном иконом пре него што крену да убијају своју ”хришћанску“ браћу у вери