’Бог је нас толико љубио‘
„Кад је Бог толико нас љубио, дужни смо и ми љубити један другога“ (1. ЈОВАНОВА 4:11).
1. Зашто ће се 23. марта после заласка сунца, милиони људи окупити у Дворанама Краљевства и на другим местима састајања широм планете?
У НЕДЕЉУ, 23. марта 1997, после заласка сунца, без сумње ће се широм света преко 13 000 000 људи окупити у Дворанама Краљевства и на другим местима састајања која користе Јеховини сведоци. Зашто? Зато што је њихова срца дирнуо највећи израз Божје љубави према човечанству. Исус Христ је скренуо пажњу на тај величанствени доказ Божје љубави, рекавши: „Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Јован 3:16).
2. Која би питања било корисно да сви себи поставимо у погледу нашег одазивања на Божју љубав?
2 Док разматрамо љубав коју је Бог показао, добро чинимо ако се упитамо: ’Да ли истински ценим оно што је Бог учинио? Да ли начин на који користим свој живот пружа доказ о том цењењу?‘
’Бог је љубав‘
3. (а) Зашто испољавање љубави није неуобичајено за Бога? (б) Како се моћ и мудрост огледају у његовим делима стварања?
3 Показивање љубави само по себи није нешто неуобичајено за Бога, јер ’Бог је љубав‘ (1. Јованова 4:8). Љубав је његова доминантна карактеристика. Када је припремао земљу да људи на њој живе, његово подизање планина и скупљање вода у језера и океане било је испољавање моћи које одузима дах (Постање 1:9, 10). Кад је Бог покренуо кружни ток воде и кружни ток кисеоника, кад је осмислио да безбројни микроорганизми и разнолика вегетација претварају хемијске елементе земље у облик који би људи могли асимиловати како би подржавали свој живот, кад је подесио наше биолошке часовнике да одговарају дужини дана и месеци на планети Земљи, то је одражавало велику мудрост (Псалам 104:24; Јеремија 10:12). Па ипак, још истакнутији у физичком стваралаштву јесте доказ о Божјој љубави.
4. Који доказ Божје љубави у физичком стваралаштву сви ми треба да видимо и ценимо?
4 Наше непце говори нам о Божјој љубави док загризамо сочно, зрело воће које је очигледно створено не само да нас одржава на животу већ и да нам донесе задовољство. Наше очи виде непогрешив доказ те љубави у заласцима сунца од којих застаје дах, у небесима прекривеним звездама у ведрој ноћи, у различитим облицима и живим бојама цвећа, лудоријама младунаца и у срдачним осмесима пријатеља. Наш нос чини нас свесним ње док удишемо сладак мирис пролећног цвећа. Наше уши је опажају кад слушамо звук водопада, песму птица и гласове нама драгих особа. Осећамо је кад нас вољена особа срдачно загрли. Неким животињама су подарене способности да виде, чују или намиришу неке ствари које људи не могу. Али човечанство, створено по Божјем обличју, има способност да Божју љубав осети на такав начин како то ниједна животиња не може (Постање 1:27).
5. Како је Јехова показао обилну љубав према Адаму и Еви?
5 Кад је Јехова Бог створио прве људе, Адама и Еву, он их је окружио доказима своје љубави. Засадио је један врт, један рај, и учинио да у њему расте разноразно дрвеће. Обезбедио је једну реку која га је наводњавала и напунио га фасцинантним птицама и животињама. Све је то дао Адаму и Еви као њихов дом (Постање 2:8-10, 19). Јехова је с њима поступао као са својом децом, делом своје универзалне породице (Лука 3:38). Пруживши Еден као образац, небески Отац овог првог људског пара поставио је пред њих задовољавајући задатак проширивања Раја док не прекрије земаљску куглу. Требало је да цела земља буде настањена њиховим потомством (Постање 1:28).
6. (а) Шта ти мислиш о бунтовном поступању Адама и Еве? (б) Шта би могло указивати на то да смо нешто научили из онога што се одиграло у Едену и да смо извукли корист из тог спознања?
6 Међутим, убрзо су се Адам и Ева суочили с једним испитом послушности, испитом лојалности. Најпре је једна особа, а затим и друга пропустила да покаже цењење за љубав која им је била дарована. Оно што су урадили било је шокантно. Неопростиво! Последица тога била је да су изгубили свој однос с Богом, били избачени из његове породице, и истерани из Едена. Данас, ми још увек осећамо последице њиховог греха (Постање 2:16, 17; 3:1-6, 16-19, 24; Римљанима 5:12). Али, јесмо ли научили нешто из онога што се десило? Како се ми одазивамо на Божју љубав? Да ли одлуке које сваког дана доносимо показују да ценимо његову љубав? (1. Јованова 5:3).
7. Упркос ономе што су Адам и Ева урадили, како је Јехова показао љубав према њиховом потомству?
7 Чак ни велики недостатак цењења који су наши људски прародитељи показали за све оно што је Бог учинио за њих, није угушио Божју сопствену љубав. Из саосећања према људима који тада нису били рођени — укључујући и нас који данас живимо — Бог је дозволио Адаму и Еви да подигну породицу пре него што умру (Постање 5:1-5; Матеј 5:44, 45). Да то није урадио, нико од нас се не би родио. Путем прогресивног откривања своје воље, Јехова је такође пружио темељ за наду свим онима из Адамовог потомства који ће показати веру. (Постање 3:15; 22:18; Исаија 9:6, 7). Његова припрема је укључивала средство помоћу којег би људи из свих народа могли поново стећи оно што је Адам изгубио, наиме, савршен живот као признати чланови Божје универзалне породице. Он је то учинио постаравши се за откуп.
Зашто откуп?
8. Зашто Бог није једноставно могао досудити да, иако Адам и Ева морају умрети, нико од њиховог послушног потомства неће морати да умре?
8 Да ли је стварно било неопходно да се плати откупна цена у облику једног људског живота? Није ли Бог једноставно могао досудити да, иако Адам и Ева морају умрети због своје побуне, све њихово потомство које би слушало Бога може живети заувек? С људског кратковидог гледишта то би могло звучати разумно. Међутим, Јехова је ’љубитељ правде и честитости‘ (Псалам 33:5). Адам и Ева су имали децу тек након што су постали грешници; дакле ниједно од те деце није било рођено као савршено (Псалам 51:7). Сви они имали су као наслеђе грех, а казна за грех је смрт. Да је Јехова ово игнорисао, какав би пример дао члановима своје универзалне породице? Он није могао игнорисати своја сопствена праведна мерила. Поштовао је захтеве правде. Нико никада не може правоваљано изнаћи погрешку у начину на који се Бог позабавио спорним питањима која су у то била укључена (Римљанима 3:21-23).
9. Према божанском мерилу правде, каква је врста откупа била потребна?
9 Онда, како би се могао обезбедити прикладан темељ за избављење оних Адамових потомака који ће према Јехови показати послушност пуну љубави? Ако би неки савршени човек умро жртвеном смрћу, правда би дозволила да вредност тог савршеног живота пружи покриће за грехе оних који ће с вером прихватити тај откуп. Пошто је грех једног човека, Адама, био одговоран за то што су сви из људске породице постали грешници, проливена крв једног другог савршеног човека, будући да је одговарајуће вредности, могла би теразије правде довести у равнотежу (1. Тимотеју 2:5, 6). Али где би се могла пронаћи таква особа?
Колико је била висока ова цена?
10. Зашто Адамово потомство није било у стању да обезбеди потребан откуп?
10 Међу потомством грешника Адама, није било ниједнога ко би могао дати оно што је било потребно да би се поново искупили изгледи на живот које је Адам проиграо. „Не може човек искупити човека, нити Богу за њ откупа дати. Велика је цена откуп душе њихове, и никада неће достајати; неће они довека живети, неће они јаму да не виде“ (Псалам 49:8-10). Наместо да остави човечанство без излаза, Јехова је лично милостиво извршио једну припрему.
11. Помоћу којег средства је Јехова обезбедио савршен људски живот који је био потребан за прикладан откуп?
11 Јехова није послао неког анђела на земљу да одглуми да је умро, полажући инкарнирано тело док би у ствари и даље живео као дух. Уместо тога, извевши чудо које би једино Бог, Створитељ, могао смислити, он је пренео животну силу и образац личности једног небеског сина у материцу жене, Марије, Илијине кћерке, из Јудиног племена. Божја активна сила, његов свети дух, штитио је развој детета у материци његове мајке, и оно је било рођено као савршен човек (Лука 1:35; 1. Петрова 2:22). Ова особа је сада имала у својим рукама цену потребну да се обезбеди откуп који би потпуно удовољио захтевима божанске правде (Јеврејима 10:5).
12. (а) У ком смислу је Исус Божји ’Син јединорођени‘? (б) Како то што је Бог послао њега да да̂ откуп наглашава Његову љубав према нама?
12 Којем је од миријада својих небеских синова Јехова дао овај задатак? Оном који је у Писму описан као ’Син јединорођени‘ (1. Јованова 4:9). Овај израз је употребљен да би се описало, не оно што је постао када се родио као човек, већ шта је био пре тога на небесима. Он је једини кога је Јехова створио директно, без сарадње било ког другог. Он је Прворођени у читавом стварству. Он је тај кога је Бог употребио да доведе у постојање сва друга створења. Анђели су синови Божји, као што је Адам био син Божји. Али Исус је описан како има „славу као што је слава јединорођенога Сина који од Оца дође“. За њега се каже да борави „у наручју Очевом“ (Јован 1:14, 18). Његов однос с Оцем је присан, поверљив, нежан. Он дели Очеву љубав према човечанству. Пословице 8:30, 31 изражавају шта његов Отац мисли о овом Сину и шта Син осећа према човечанству: „Ја [Исус, Јеховин Мајстор, персонификација мудрости] му [Јехови] бејах радост свакидања, и свагда се весељах пред њиме... уживајући међу синовима људи.“ Бог је овог најдрагоценијег Сина послао на земљу да да̂ откуп. Како је зато пуна смисла Исусова изјава: „Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао“! (Јован 3:16).
13, 14. Шта треба да нам библијски извештај о Аврамовом покушају да Исака принесе на жртву помогне да схватимо о ономе што је Јехова учинио? (1. Јованова 4:10)
13 Да би нам помогао да у извесној мери схватимо шта то значи, давно пре него што је Исус дошао на земљу, пре отприлике 3 890 година, Бог је упутио Аврама: „Узми сад сина свога, јединца свога, оног ког ти волиш, Исака и иди у земљу Морију и принеси га тамо на жртву на брду које ћу ти казати“ (Постање 22:1, 2). С вером, Аврам је послушао. Стави се у његову кожу. Шта да је то био твој син, твој јединац, којег јако волиш? Какве би осећаје имао док би цепао дрва за жртву паљеницу, путовао неколико дана до земље Морије и док би стављао свог сина на олтар?
14 Зашто саосећајан родитељ има таква осећања? Постање 1:27 каже да је Бог створио човека по Свом обличју. Наша осећања љубави и саосећања на врло ограничен начин одражавају саму Јеховину љубав и саосећање. У Аврамовом случају, Бог је интервенисао, тако да Исак није стварно био жртвован (Постање 22:12, 13; Јеврејима 11:17-19). Међутим, у свом личном случају, Јехова није у задњем моменту пропустио да обезбеди откупнину, иако је то било учињено уз високу цену и за њега лично и за његовог Сина. Оно што је било учињено десило се, не због икакве обавезе с Божје стране, већ, уместо тога, као израз изузетне незаслужене доброхотности. Ценимо ли то у потпуности? (Јеврејима 2:9).
Шта она омогућава?
15. Како откуп утиче на живот чак и у овом садашњем систему ствари?
15 Ова припрема пуна љубави коју је Бог извршио има дубок утицај на живот оних који је с вером прихватају. Они су раније били отуђени од Бога, што је била последица греха. Били су, како каже његова Реч, ’непријатељи јер су њихове мисли биле на делима која су зла‘ (Колошанима 1:21-23, NW). Али су „помирени с Богом смрћу Сина његова“ (Римљанима 5:8-10). Зато што су променили правац свог живота и прихватили опроштење које Бог омогућује онима који показују веру у Христову жртву, они уживају предност чисте савести (Јеврејима 9:14; 1. Петрова 3:21).
16. Какви су благослови даровани малом стаду због његове вере у откуп?
16 Јехова је ограниченом броју таквих особа, малом стаду, дао незаслужену предност да буду сједињени с његовим Сином у небеском Краљевству, с изгледом да спроведу Божју првобитну намеру за земљу (Лука 12:32). Они су узети ’из сваког племена и језика и пука и народа, да буду краљевство и свештеници нашем Богу и они ће владати као краљеви над земљом.‘ (Откривење 5:9, 10, NW). Њима, апостол Павле је написао: „[Ви] примисте духа посињења, којим кличемо: Ава!, Оче! Овај исти Дух сам сведочи духу нашему да смо деца Божја, а ако смо деца и наследници смо; наследници дакле Божји, а сунаследници Христови“ (Римљанима 8:15-17). Тиме што их је Бог усвојио као своје синове, њима је дарован онај драгоцени однос који је Адам изгубио; али овим синовима ће бити дароване и додатне предности небеске службе — нешто што Адам никада није имао. Није чудо што је апостол Јован рекао: „Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божја назовемо“ (1. Јованова 3:1). Према таквим особама Бог изражава не само начелну љубав (агапе) већ и нежну наклоност (филију), која је карактеристична за везу која постоји међу правим пријатељима (Јован 16:27).
17. (а) Каква је прилика пружена свим онима који показују веру у откуп? (б) Шта ће за њих значити ’слобода славе деце Божје‘?
17 Исто тако и за друге — за све оне који показују веру у Божју великодушну припрему за живот преко Исуса Христа — Јехова отвара могућност да стекну тај драгоцени однос који је Адам изгубио. Апостол Павле је објаснио: „Створења [људи који су потекли од Адама] стално чезну за откривењем синова Божјих [то јест, они ишчекују време кад ће постати јасно и очигледно да синови Божји који су с Христом наследници небеског Краљевства предузимају позитивну акцију у корист човечанства]; јер су створења подложена таштини [рођени су у греху с изгледом на смрт, и није постојао никакав начин на који би се могли ослободити], (не по својој вољи него по вољи онога који их подложи) с надом [датом од Бога] да ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје“ (Римљанима 8:19-21). Шта ће та слобода значити? Да су ослобођени од окова греха и смрти. Поседоваће савршеност ума и тела, Рај као свој дом и вечни живот у којем могу уживати у својој савршености и изразити своје цењење Јехови, једином истинитом Богу. А како је све то омогућено? Кроз откупну жртву Божјег јединорођеног Сина.
18. Шта ћемо ми радити 23. марта после заласка сунца, и зашто?
18 Дана 14. нисана 33. н. е., у једној горњој соби у Јерусалиму, Исус је успоставио Меморијал своје смрти. Годишња прослава успомене на његову смрт постала је значајан догађај у животу свих правих хришћана. Сам Исус је заповедио: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19). У 1997, Меморијал ће се одржати после заласка сунца 23. марта (када почиње 14. нисан). Тога дана, ништа не може бити важније од тога да смо присутни на овој прослави Меморијала.
Како би одговорио?
◻ На које је начине Бог показао обилну љубав према човечанству?
◻ Зашто је био потребан савршен људски живот за откуп Адамовог потомства?
◻ Уз коју је високу цену Јехова прибавио откуп?
◻ Шта откуп омогућава?
[Слика на 10. страни]
Бог је дао свог јединорођеног Сина