„Водите тешку борбу за веру“!

„Водите тешку борбу за веру која је једном за сва времена предата светима“ (ЈУДА 3, NW).

 1. У ком смислу су прави хришћани данас ангажовани у ратовању?

ВОЈНИЦИМА у рату увек је било тешко. Замисли да под пуном ратном спремом маршираш безброј километара по свакаквом времену, да пролазиш кроз исцрпљујућу обуку у коришћењу оружја, или да мораш да се браниш од свакојаких ствари које насилно угрожавају живот или наносе повреде. Међутим, прави хришћани не учествују у ратовима нација (Исаија 2:2-4; Јован 17:14). Па ипак, никада не смемо заборавити да смо сви ми у одређеном смислу у рату. Сотона је пун мржње према Исусу Христу и његовим следбеницима на земљи (Откривење 12:17). Сви они који одлуче да служе Јехови Богу у ствари су регрутовани за војнике у духовном ратовању (2. Коринћанима 10:4).

 2. Како Јуда описује хришћанско ратовање, и како нам његова посланица може помоћи да истрајемо у њему?

² Исусов полубрат Јуда подесно пише: „Љубљени! Како сам живо желео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетио сам потребу да то чиним, да бих вас охрабрио у борби за веру [„да водите тешку борбу за веру“, NW] која је једанпут за увек предана светима“ (Јуда 3). Кад Јуда подстиче хришћане да ’воде тешку борбу‘, он користи израз повезан с речју „агонија“. Да, та борба може да буде тешка, као у агонији! Да ли ти је понекад тешко да издржиш у том ратовању? Јудина кратка али снажна посланица може нам помоћи. Она нас подстиче да се одупиремо неморалу, да поштујемо божански успостављен ауторитет, и да се одржимо у Божјој љубави. Погледајмо како да применимо те савете.

Одупири се неморалу

 3. С којом се хитном ситуацијом суочавала хришћанска скупштина у Јудино време?

³ Јуда је примећивао да нису сви сухришћани добијали рат против Сотоне. Стадо се суочавало с једном хитном ситуацијом. ’Увукли‘ су се покварени људи, пише Јуда. Ти људи су подмукло унапређивали неморал. А своја дела су вешто оправдавали, ’претварајући незаслужену доброхотност нашег Бога у изговор за распуштено понашање‘ (Јуда 4, NW). Можда су, попут неких древних гностика, резоновали да што више особа греши, то може добити више Божје милости — зато је, у ствари, било боље да се више греши! Или су можда рачунали да их милостиви Бог никада неће казнити. У сваком случају, нису били у праву (1. Коринћанима 3:19).

 4. Која три библијска примера Јеховиних пресуда у прошлости наводи Јуда?

⁴ Јуда побија њихово неморално резоновање тако што наводи три примера Јеховиних пресуда у прошлости: против Израелаца који „не вероваше“; против ’анђела који су оставили свој стан‘ да би грешили са женама; и против житеља Содома и Гомора, који су се ’подали блуду и противприродним пороцима‘ (Јуда 5-7; Постање 6:2-4; 19:4-25; Бројеви 14:35). Јехова је у сваком случају извршио недвосмислену пресуду против грешника.

 5. Ког древног пророка Јуда цитира, и како је у том пророчанству изражена апсолутна сигурност у његово испуњење?

⁵ Касније Јуда указује на једну још далекосежнију пресуду. Он цитира пророчанство Еноха — један одломак који се не налази више нигде у надахнутом Писмуa (Јуда 14, 15). Енох је прорекао време када ће Јехова судити свима безбожнима и њиховим безбожним делима. Занимљиво је да је Енох говорио у прошлом времену, јер су Божје пресуде биле тако сигурне као да су се већ збиле. Људи су можда исмејавали Еноха а касније и Ноја, али сви ти ругачи су се подавили у глобалном Потопу.

 6. (а) На шта је хришћане Јудиног времена требало подсетити? (б) Зашто треба да узмемо к срцу Јудине подсетнике?

⁶ Зашто је Јуда писао о тим божанским пресудама? Зато што је знао да су неки који су били повезани с хришћанским скупштинама у његово време чинили грехе који су били једнако одвратни и за осуду као и греси који су изазвали такве пресуде у прошлости. Зато Јуда пише да скупштине треба да се подсете неких основних библијских истина (Јуда 5). Они су очигледно заборавили да Јехова Бог види оно што они раде. Да, кад његове слуге намерно крше његове законе, прљајући и себе и друге, он то види (Пословице 15:3). Таква дела га јако боле (Постање 6:6; Псалам 78:40). Помисао да ми обични људи можемо утицати на осећања Сувереног Господара свемира улива страхопоштовање. Он нас гледа сваког дана, и кад чинимо све што можемо да идемо трагом његовог Сина, Исуса Христа, тада наше понашање радује његово срце. Зато се никада немојмо вређати због подсетника као што су они које пружа Јуда већ их узмимо к срцу (Пословице 27:11; 1. Петрова 2:21).

 7. (а) Зашто је за оне који су се упустили у озбиљно преступање пресудно да сместа потраже помоћ? (б) Како сви ми можемо избегавати неморал?

⁷ Јехова не само да види, он и делује. Пошто је Бог правде, он кажњава злочинце — пре или касније (1. Тимотеју 5:24). Они који резонују да су његове пресуде само далека прошлост и да он није заинтересован за зло које они чине, само се заваравају. Како је само пресудно да сви они који су се данас упустили у неморал сместа траже помоћ од хришћанских старешина! (Јаков 5:14, 15). Све нас треба да отрезни претња коју неморал представља у нашем духовном ратовању. Сваке године буде жртава — појединаца који су избачени из наше средине, већином због непокајничког вршења неморалних дела. Морамо бити чврсто одлучни да се одупиремо свим искушењима која тек почињу да нас воде у том правцу. (Упореди с Матејем 26:41.)

Поштуј божански успостављен ауторитет

 8. Ко су били ’славни‘ споменути у Јуди 8?

⁸ Још један проблем којим се Јуда бави јесте недостатак поштовања према божански успостављеном ауторитету. На пример, у 8. стиху, он те исте зле људе оптужује да „хуле на величанства [„погрдно говоре о славнима“, NW]“. Ко су били ти ’славни‘? Они су били несавршени људи, али су им помоћу Јеховиног светог духа биле додељене одговорности. На пример, скупштине су имале старешине, које су биле задужене да пасу Божје стадо (1. Петрова 5:2). Ту су били и путујући надгледници, као што је апостол Павле. А старешинство у Јерусалиму деловало је као водеће тело, доносећи одлуке које су утицале на хришћанску скупштину као целину (Дела апостолска 15:6). Јуда је био дубоко забринут што су неки у скупштинама говорили погрдно о таквим људима, то јест хулили на њих.

 9. Које примере непоштовања према ауторитету наводи Јуда?

⁹ Да би осудио такав говор без поштовања, Јуда у 11. стиху наводи још три примера као подсетнике: Каина, Валама и Кореја. Каин је игнорисао Јеховин љубазан савет и својевољно је терао по своме у убилачкој мржњи (Постање 4:4-8). Валам је више пута био упозорен несумњиво из натприродног извора — говорила му је чак и његова магарица! Али Валам је себично наставио да кује заверу против Божјег народа (Бројеви 22:28, 32-34; Поновљени закони 23:5). Кореј је и сам имао одговоран положај, али то му није било доста. Покренуо је побуну против најкроткијег човека на земљи, Мојсија (Бројеви 12:3; 16:1-3, 32).

10. Како неки данас могу упасти у замку да ’говоре погрдно о славнима‘, и зашто треба избегавати такав говор?

¹⁰ Како нас живо ти примери поучавају да слушамо савет и поштујемо оне које Јехова користи на одговорним положајима! (Јеврејима 13:17). Тако је лако пронаћи мане код наименованих старешина, јер су они несавршени, као што смо и сви ми несавршени. Али ако стално мислимо на њихове мане и поткопавамо поштовање према њима, зар тиме не ’говоримо погрдно о славнима‘? У 10. стиху, Јуда спомиње оне који „хуле на оно што не знају“. Неки понекад критикују одлуку коју је донело старешинство или правни одбор. Ипак, они нису упућени у све детаље које су старешине морале да узму у обзир да би донеле неку одлуку. Зашто онда погрдно говорити о нечему што се у ствари не зна? (Пословице 18:13). Они који су упорни у таквом негативном говору могу изазвати поделе у скупштини и можда се чак могу упоредити с опасним ’стенама скривеним испод воде‘ на окупљањима суверника (Јуда 12, 16, 19, NW). Никада не желимо да представљамо духовну опасност за друге. Уместо тога, нека свако од нас буде одлучан да цени одговорне мушкарце због њиховог напорног рада и оданости Божјем стаду (1. Тимотеју 5:17).

11. Зашто се Михаило уздржао од изрицања суда проклињања над Сотоном?

¹¹ Јуда наводи пример онога ко је поштовао исправно успостављен ауторитет. Он пише: „Михаило арханђел, кад се препираше с ђаволом за Мојсијево тело, не смедијаше да изговори суд проклињања, него рече: Господ нека те казни!“ (Јуда 9). Овај изванредни извештај, који у надахнутом Писму бележи само Јуда, пружа две посебне поуке. С једне стране, учи нас да суд препустимо Јехови. Сотона је очигледно желео да злоупотреби тело верног човека Мојсија како би унапредио лажно обожавање. Како је то злобно! Ипак, Михаило се понизно уздржао од изрицања суда, јер само Јехова има тај ауторитет. Колико више онда ми треба да се уздржавамо од суђења верним људима који настоје да служе Јехови.

12. Шта они који су на одговорним положајима у хришћанској скупштини могу научити из Михаиловог примера?

¹² С друге стране, они који у скупштини имају одређену меру ауторитета такође могу извући поуку од Михаила. Коначно, иако је Михаило био „арханђео“, поглавар свих анђела, он није злоупотребио свој положај власти, чак ни кад је био изазван. Верне старешине тесно следе тај пример, свесни да је злоупотреба њиховог ауторитета непоштовање према Јеховином суверенитету. Јудина посланица доста тога каже о људима који су у скупштини били на уваженим положајима али су злоупотребили своју моћ. На пример, у стиховима 12 до 14, Јуда пише оштру осуду пастира који се ’гоје без стида‘. (Упореди с Језекиљем 34:7-10.) Другим речима, главна брига им је била њихова корист, а не Јеховино стадо. Данашње старешине могу доста тога научити из тих негативних примера. Заиста, ове Јудине речи пружају живу слику онога што не желимо да будемо. Кад попустимо себичности, не можемо бити Христови војници; превише смо заузети борећи се за себе саме. Уместо тога, живимо сви по Исусовим речима: „Више има радости у давању него ли у примању“ (Дела апостолска 20:35).

’Одржите се у Божјој љубави‘

13. Зашто сви ми треба усрдно да желимо да се одржимо у Божјој љубави?

¹³ При крају своје посланице, Јуда пружа следећи срдачан савет: „Сами себе одржите у љубави Божјој“ (Јуда 21). Да бисмо водили хришћанску битку, ништа нам неће помоћи толико колико та једна ствар, да останемо предмет љубави Јехове Бога. Коначно, љубав је Јеховина доминантна особина (1. Јованова 4:8). Павле је написао хришћанима у Риму: „Сигурно знамо да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње ни будуће ствари, ни било што високо ни дубоко, ни друго какво створење, не може нас раздвојити од љубави Божје, која се појави у Исусу Христу, Господу нашему“ (Римљанима 8:38, 39). Међутим, како остајемо у тој љубави? Запази три мере које можемо предузети, које наводи Јуда.

14, 15. (а) Шта значи да се изграђујемо на нашој ’светој вери‘? (б) Како можемо испитати стање наше духовне бојне опреме?

¹⁴ Јуда нам најпре каже да се стално изграђујемо у нашој ’светој вери‘ (Јуда 20). Као што смо видели у претходном чланку, то је сталан процес. Ми смо као грађевине које је потребно све више и више утврђивати против све тежих налета природних сила. (Упореди с Матејем 7:24, 25.) Зато никада немојмо бити претерано самоуверени. Уместо тога, запажајмо где можемо да се изграђујемо на темељу наше вере, постајући све снажнији, све вернији Христови војници. На пример, можемо осмотрити делове духовне бојне опреме описане у Ефесцима 6:11-18.

¹⁵ Какво је стање наше духовне опреме? Да ли је наш „штит вере“ јак колико би требало да буде? Кад се осврнемо на недавне године, да ли видимо неке знаке попуштања, као што је мање посећивање састанака, губитак ревности за службу, или слабљење одушевљења за лични студиј? Такви знаци су озбиљни! Треба одмах нешто да урадимо да бисмо се изградили и ојачали у истини (1. Тимотеју 4:15; 2. Тимотеју 4:2; Јеврејима 10:24, 25).

16. Шта значи молити се светим духом, и за коју ствар треба редовно да молимо Јехову?

¹⁶ Други начин да се одржимо у Божјој љубави јесте да се и даље ’молимо светим духом‘ (Јуда 20). То значи да се молимо под утицајем Јеховиног духа и у складу с његовом духом надахнутом Речју. Молитва је битно средство да се лично приближимо Јехови и да изразимо нашу оданост њему. Никада не треба да занемаримо ту дивну предност! А кад се молимо, ми можемо молити — у ствари, непрестано молити — за свети дух (Лука 11:13). То је најјача сила која нам је доступна. Уз ту помоћ, ми увек можемо остати у Божјој љубави и истрајати као Христови војници.

17. (а) Зашто је Јудин пример што се тиче милосрђа тако изванредан? (б) Како свако од нас може наставити да показује милосрђе?

¹⁷ Као треће, Јуда нас подстиче да и даље показујемо милосрђе (Јуда 22, NW). Његов властити пример у том погледу је изванредан. Коначно, он је с правом био узнемирен због искварености, неморала и отпада који су се увлачили у хришћанску скупштину. Међутим, он није подлегао паници, мислећи да су времена била некако превише опасна да би показивао такву „благу“ особину као што је милосрђе. Не, он је подстакао своју браћу да наставе да показују милосрђе кад год је то могуће, љубазно резонујући с онима које су мучиле сумње и чак ’спасавајући од огња‘ оне који су застранили близу озбиљног греха (Јуда 23; Галатима 6:1). Каква дивна опомена за старешине у овим невољним временима! И они настоје да показују милосрђе где год има основе за то, док су и даље чврсти тамо где је потребно. Сви ми на сличан начин желимо да показујемо милосрђе једни према другима. На пример, уместо да гајимо ситничаву зловољу, можемо бити великодушни у опраштању (Колошанима 3:13).

18. Како можемо бити сигурни у победу у нашем духовном ратовању?

¹⁸ Рат који водимо није лак. Као што Јуда каже, то је ’тешка борба‘ (Јуда 3, NW). Наши непријатељи су снажни. Не само Сотона већ и његов зли свет и наше несавршености, сви су они постројени против нас. Па ипак, можемо бити апсолутно уверени у победу! Зашто? Зато што смо на Јеховиној страни. Јуда закључује своју посланицу подсетником да се Јехови с правом приписује „слава и величанство, моћ и власт пре свију векова и сад и на све векове“ (Јуда 25). Зар то није мисао која улива страхопоштовање? Може ли онда бити икакве сумње да тај исти Бог ’може нас сачувати од спотицања‘? (Јуда 24, Ча). Сигурно да у то нема никакве сумње! Нека свако од нас буде одлучан да се и даље одупире неморалу, да поштује божански успостављен ауторитет, и да се одржи у Божјој љубави. На тај начин, заједно ћемо се радовати славној победи.

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Како нас Јудина посланица поучава да се одупиремо неморалу?

◻ Зашто је тако важно да поштујемо божански успостављен ауторитет?

◻ Шта је тако озбиљно у вези са злоупотребом скупштинског ауторитета?

◻ Како можемо радити на томе да се одржимо у Божјој љубави?

[Слика на 15. страни]

За разлику од римских војника, хришћани воде духовни рат

[Слика на 18. страни]

Хришћански пастири не служе из себичности, већ из љубави