Вавилон велики — његово уништење

„На челу њезину беше написано једно име, једна тајна: ’Бабилонија велика, мати блудника и мрзости земаљских.’“ „Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и сажећи ће се огњем. Јер је силан Јехова, Бог који јој суди“ (Откривење 17:5; 18:8, Ба).

С ПРАВОМ се можемо чудити овим речима које је записао апостол Јован у првом веку наше ере. Ко је та „мати блудника“? Како је могла толико да згреши против Бога да је тако строго казни? Несумњиво ће Божји суд да се одрази разарајуће на Вавилон велики, мистериозну блудницу. Зато је неминовно потребно да знамо ко је та блудница и како ће њена судбина деловати на нас (Откривење 18:21).

Кога или шта симболизује Вавилон велики? Библија каже да владари овог света чине блуд са њом и да трговци с њом уговарају послове (Откривење 18:3). Према томе, она не може да представља ни политику ни крупан капитал. Тако као последњи кандидат за титулу „мати блудника“ преостаје само трећи утицајни елемент света — Сатанино светско царство криве религије.a

Сада остају да се разјасне још следећа питања: Зашто, како и када ће да буде уништен Вавилон велики? Или, да кажемо без увијања: Зашто, како и када ће крива религија нестати са Земље?

Нехришћанска прошлост тзв. хришћанства

Ако се посматра прошлост криве религије, можемо се нехотице сетити пророчанске изреке из древног времена: „И пошто су ветар посејали, олују ће жети“ (Осија 8:7, Ба). То се слаже са темељним начелом, које је навео хришћански апостол Павле: „Не варајте се: Бог се не да исмејавати. Јер, шта год човек сеје, оно ће и жњети“ (Галатима 6:7, НС). Па, шта је крива религија сејала у светском обиму? И шта ће она жњети?

Исус Христ је учио своје ученике да воле не само своје ближње него чак и своје непријатеље (Матеј 5:43, 44). Павле је једним наводом из Хебрејских списа показао како хришћани треба да поступају са својим непријатељима. Рекао је: „Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то углевље усијано скупљаш на главу његову. Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим“ (Римљанима 12:20, 21, Ба).

Супротно томе, историја цркава тзв. хришћанства је означена мржњом и проливањем крви. Крсташки ратови средњег века и савременог доба — укључујући пљачке, силовања и убиства — били су оправдавани па чак и благосиљани. Тако је, на пример, напад фашистичке Италије на Абисинију [Етиопију] (1935) и Франков „крсташки рат“ у шпанском грађанском рату (1936-1939) био благословен од достојанственика католичке цркве.

Теолошке несугласице су решаване спаљивањем људи на ломачи. Библијски преводилац Вилијам Тиндејл је угушен 1536, након појављивања његовог енглеског превода „Новог завета“, а његов леш је спаљен. Пре тога, црквени су заступници, по наређењу папе Мартина V а натерани духом освете, ископали кости библијског преводиоца Виклифа, 44 године после његове смрти, да би се наслађивали у њиховом спаљивању. За време католичке инквизиције било је хиљаде Јевреја и „херетика“ опљачкано, мучено и спаљено на ломачи — све наводно у име Христа! Шпански теолог Михаел Сервет, кога су како протестанти тако и католици прогонили, био је по наређењу протестанта Жана Калвина спаљен на ломачи. У оба светска рата овог века војске су биле благосиљане од „хришћанских“ свештеника и војници су од својих националистичких војних свештеника били позвани да убијају.

Каква супротност правом хришћанству! Апостол Павле је рекао: „Обуците се као Божји изабрани, свети и љубљени, у срдачну склоност самилости, љубазност, понизност, кротост, стрпљивост. Сносећи један другога и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога. Тако као што је Јехова вама спремно опростио, тако чините и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је савршена свеза јединства“ (Колошанима 3:12-14, НС).

Павле је писао хришћанима у Риму: „Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Не освећујте се за себе љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: ’Моја је освета, моја је одмазда, говори Јехова’“ (Римљанима 12:17-19, Ба). Према томе, у светлу хришћанских темељних начела тзв. хришћанство је изневерило. Оно је сејало мржњу и лицемерство и зато ће пожњети уништење.

Прошлост нехришћанских религија

Али Вавилон велики не сачињавају само цркве тзв. хришћанства. Све велике религије света имају учешћа у кривици за крв ове злогласне блуднице. Тако на пример јапански шинтоизам носи један део одговорности за фанатички и садистички став јапанске војске у другом светском рату. Према мишљењу историчара Пола Џонсона, Јапанци су сматрали да је потребно „да уведу државну религију и прописани морал, познат као Шинто и Бушидо [„Пут ратника“], да би се одбранили од непопустљивог, конкуренције жељног света“, који је био прожет европским нормама понашања. . . . „Пре свега је у војним снагама уведено формално обожавање цара, а од 20-их година је у свим школама предаван национални кодекс морала, кокумин дотоку“. Са каквим резултатом? Кад су Јапанци 1941. бомбардовали Перл Харбур и тако ступили у други светски рат, „шинто се . . . од примитивног старог култа мањине развио у подршку модерне, тоталитарне државе; била је то скоро несхватљива иронија, да је религија која је требала да се супротстави светским страхотама, послужила да се те исте посвете“.

О подели Индије 1947. године, код које су и религиозне несугласице одиграле своју улогу, историчар Џонсон пише: „У свим правцима се растрчало 5 до 6 милиона људи да сачува свој живот. . . . У то време је број жртава процењен на 1 до 2 милиона. Савременија процењивања спомињу 200 000 до 600 000 жртава.“ Све до данашњег дана, међу Хиндусима долази до убистава и понижавања из религиозних разлога. Хариђани или одбачени (раније звани парије) су све чешће жртве крвожедних банди иза којих се крију богати земљопоседници.

Хиндуизам је прожет спиритизмом (Откривење 18:23). Индијски писац Судхир Какар каже да је „просечни Хиндус фасциниран окултизмом и има велико поштовање према онима који га врше“. Он додаје: „Астролози, врачари, видиоци као и садуси [аскетски „свеци“], факири [верски просјаци који владају чаробним вештинама] и други божји људи су високо цењени, јер се верује да стоје у ближем контакту са вишом реалношћу“ (Индиа тудеј, 30. април 1988).

Између Хиндуса, Сика и припадника других источних религија стално долази до сукоба. Свака религија доприноси свој део у мржњи, свађи и убиству. То је само један од даљњих плодова које је Вавилон велики произвео.

Штавише, савремена историја рата, убијања и репресије је лоша препорука за јудаизам. Насиље, са којим припадници јеврејске секте хасида крећу против припадника других јеврејских секти и нејеврејских религија, у Божјим очима није никаква препорука.

Осматрањем историје светског царства религије лако сазнајемо зашто највиши судија има добар разлог да уништи Вавилон велики. „И код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на земљи“ (Откривење 18:24, Ба). Због учествовања на регионалним сукобима и у светским ратовима, крива религија је у Божјим очима крива за крв свих оних „који су побијени на земљи“.

Према библијској оптужби, Вавилон велики, заслужује уништење на основу историјских доказа за свој духовни блуд са светским владарима, за своју кривицу за крв у ратовима и за своје спиритистичке радње. Зато је Јехова Бог с правом одлучио да Сатанино светско царство криве религије мора да нестане (Откривење 18:3, 23, 24).

Нестанак криве религије

На веома симболичном језику библијска књига Откривење описује уништење Вавилона великог. У Откривењу 17:16 читамо: „Десет рогова што си видео и звер омрзнуће на блудницу, опљачкаће је и оголиће, и појешће месо њезино и сажећи ће је огњем.“ „Десет рогова“ представљају све политичке силе, које се сада налазе на светској позорници и подупиру осмог библијског цара, ону ’скерлетну дивљу звер’, која је и сама слика Сатаниног крвљу окаљаног политичког састава (Откривење 16:2; 17:3).b

Према библијском пророчанству, политичке силе повезане са Уједињеним нацијама, окренуће се против светског царства криве религије да га опустоше. То ће погодити све криве религије. Неки политички системи су већ изразили своје незадовољство о мешању религије у политичке и социјалне сфере. Извесне социјалистичке државе су се одлучиле за атеизам и религију практично свеле на стање непостојања — наведимо за пример Албанију — или су од ње направили покорну слушкињу, као у Совјетском Савезу и Кини. У разним сиромашнијим земљама политичари су веома озлојеђени због ослободилачке теологије неких католичких свештеника. У неким подручјима су и религиозне организације потлачене, јер се мешају у расне проблеме. Чак се и у тзв. слободним земљама неки политичари љуте што се свештенство меша у политику и у социјална питања.

Остаје нам да сачекамо и видимо који ће даљњи разлози изазвати политичке елементе широм света да крену против криве религије. Али једно је сигурно — уништење Вавилона великог од стране тих елемената неће бити само њихова воља, него и Божја воља. У Откривењу 17:17, (Ба) пише: „Јер је Бог дао у срца њихова да врше вољу његову, и да изврше једну исту вољу, и да даду краљевство своје [дивљој] звери, док се испуне речи Божје.“ (Упореди Јеремија 51:12, 13).

Не разумимо то погрешно. Уништење Вавилона великог неће једноставно бити израз политичког непријатељства према религиозној арогантности и уплитању. Бог ће употребити политичке владаре као нехотичне алатке да уништи криво обожавање на читавој Земљи. Да, „њени [Вавилонови] греси су се нагомилали до неба и Бог се сетио њених неправедних дела“ (Откривење 18:5, НС).

Јехова је одлучио да понизи поносну криву религију. Пророчанство гласи: „Колико се прослави и наслади, толико јој подајте мука и жалости. Јер она гвори у срцу своме: Седим као краљица и нисам удовица, и жалости нећу видети! Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и сажећи ће се огњем. Јер је силан Јехова, Бог који јој суди“ (Откривење 18:7, 8, Ба).

Када услеђује уништење?

Тај „један дан“ — кратко време изненадног уништења — је сада близу. Уништење Вавилона великог уствари најављује „дан освете Бога нашега“ (Исаија 61:2, Ба). Непосредно након тога следи Божји праведни рат од Армагедона. Сви светски догађаји од 1914. доказују да је за Сатанин систем ствари време истекло и да се владавина Божјег Царства приближила (Лука 21:32-36; Откривење 16:14-16).

Како ће прави обожаваоци Бога да реагују на уништење Вавилона великог? У Откривењу се каже: „Весели се над њом небо! И ви свети, апостоли и пророци, веселите се и ви! Јер Бог призна правду вашу осудом њезином“ (Откривење 18:20, Ба). У читавом универзуму ће владати радост, јер ће тада Јеховина намера бити остварена и његово име посвећено. Тако у пророчанству пише: „После ових ствари чух нешто што је било као громак глас великог мноштва на небу. Они говораху: ’Славите Јах, народи! Спасење и слава и сила припада нашем Богу, јер су истините и праведне његове судске одлуке. Јер је извршио пресуду над великом блудницом, која је покварила земљу својим блудом, и осветио је крв слугу својих са руке њене’“ (Откривење 19:1, 2, НС).

Уништење Вавилона великог, праћено од Бога проузрокованим уништењем преосталих елемената сатанског система, донеће са собом бескрајне благослове за праве обожаваоце Бога — укључујући многе од оних који ће бити ускрснути овде на Земљи. Исус је свима њима обећао: „Ако ви останете у мојој речи, онда сте заиста моји ученици, и упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32; Откривење 19:11-21).

Прави обожаваоци су већ ослобођени од кривих религиозних наука, које су вековима хулиле на Бога. У обећаном новом свету правде биће потпуно слободни и живеће без страха од смрти, јер „сам Бог биће са њима. И он ће отрти сваку сузу од очију њихових. Смрти више неће бити, ни жалости, ни вике, ни боли неће бити више. Раније ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4, НС). Ранијим стварима које су прошле припадаће и Вавилон велики, Сатанино светско царство криве религије.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 5. страни]

„Била је то скоро несхватљива иронија, да је религија, која је требала да се супротстави светским страхотама, послужила да се те исте посвете“

[Слика на 4. страни]

Виклиф и Тиндејл су били прогоњени због превођења Библије

[Извор]

Са једне старе гравире у Bibliothèque Nationale