19. Према ономе што је описано у Откривењу, шта се догодило када су два сведока завршила своје сведочење?

¹⁹ Та невоља је толико погодила цркве хришћанског света да су оне искористиле свој утицај како би уредиле „убиство“ два сведока, који су у кострети прорицали 42 месеца. Јован пише: „А кад заврше своје сведочење, звер која излази из бездана заратиће с њима, победиће их и убити. И њихова ће тела лежати на главној улици великог града који се у пренесеном смислу зове Содом и Египат, где је и њихов Господ био прибијен на стуб. А људи из свих народности и племена и језика и народа гледаће њихова тела три и по дана и неће дати да им се тела положе у гроб. А они који живе на земљи радоваће се и веселити над њиховом смрти и слаће дарове једни другима, јер су та два пророка мучила оне који живе на земљи“ (Откривење 11:7-10).

[Оквир на 168. страни]

Радост о којој говори Откривење 11:10

Реј Абрамс је у својој књизи Preachers Present Arms, објављеној 1933, говорио о великом отпору свештенства на које је наишла књига Свршена тајна, коју су издали Истраживачи Библије. Описао је покушаје свештенства да се отарасе Истраживача Библије и њиховог „заразног уверења“. То је довело до суђења на ком су Џозеф Ратерфорд и седморица његових сарадника били осуђени на дугогодишње затворске казне. Др Абрамс је написао: „Анализа целог случаја наводи на закључак да су цркве и свештенство стајали иза покушаја да се Раселити искорене. У фебруару 1918. свештеници у Канади започели су организовану акцију против њих и њихових публикација, нарочито против књиге Свршена тајна. Према новинама Tribune, које излазе у Винипегу... сматрало се да су управо ’представници свештенства‘ довели до забране те књиге.“

Др Абрамс је затим наставио: „Када је вест о казнама у трајању од 20 година дошла до главних уредника црквених гласила, ликовало се у готово свим њиховим публикацијама, и великим и малим. Ни у једном од тих верских часописа нисам успео да пронађем ниједну саосећајну реч. ’Нема сумње‘, закључио је Аптон Синклер, да је ’до прогонства... дошло делимично зато што су [Истраживачи Библије] на себе навукли мржњу верских организација које себе сматрају „правоверним“.‘ Оно што цркве својим удруженим настојањима нису успеле да постигну изгледа да је за њих успела власт.“ Након што је цитирао понижавајуће коментаре у неким верским гласилима, др Абрамс се осврнуо на поништење пресуде које је донео Апелациони суд, рекавши: „Ту одлуку цркве нису коментарисале.“