Вавилон — центар кривог обожавања

„ОН ЈЕ пао! Вавилон је пао, и сви издељани идоли његових богова су разбијени о земљу!“ Какав је град био тај Вавилон, о ком је Исаија пророковао? Знање о томе је важан кључ за наше разумевање значења савременог „Вавилона великог“ (Исаија 21:9 НС).

Стари Вавилон је био познат по обожавању паганских богова и богиња. Професор С. Х. Хук пише у својој књизи Вавилонска и асирска религија: „У граду Вавилону, Мардук је заузимао водећи положај, међу другим тамо обожаваним боговима. . . . У време Навуходоносора II у Вавилону није било ништа мање него педесет осам храмова за одређена божанства, сем тога још много других храмова који нису били директно одређени. Из тога се може видети како је свештеничка каста морала да игра значајну улогу у животу једног великог града.“ Каже се да је Мардуков храм у Вавилону имао 55 споредних капела. Како нас подсећа да и данас многи храмови, цркве и катедрале имају споредне капеле за мање важне богове, свеце или мадоне!

Вавилон је, што се тиче култа богова, био центар за обожавање идола. У једном извештају пише да свештеници и верници „поклањају прекомерну пажњу својим светим сликама, јер су статуе сматрали као посреднике између богова и људи. Идоли су били обучени у скупоцено одело и украшени огрлицама, наруквицама и прстењем; одмарали су се на раскошним креветима и у пешачким поворкама били преношени на кочијама и на властитим чамцима, по копну и по води.“a Која се сличност данас врши у обожавању богова, светаца и мадона у хиндуизму, будизму и католицизму, при чему се такође носе кипови улицама или се по рекама и морима вуку по води!

Као даљњи пример за паралеле између старог Вавилона и данашње религије, наведимо следећи опис, који је узет из исте енциклопедије: „Њени одани верници је називају са најодабранијим именима: она није само богиња и девица, него и милостива мајка, она која прислушкује молитве, она која се заузима, . . . она која је дала живот свемиру и човечанству.“ Упореди то што је речено са следећом молитвом из Свете бројанице: „Ми ти захваљујемо највиша краљице, за милостива дела, која добијамао сваки дан из твоје добре руке; о девице, сачувај нас данас и заувек под твојом заштитом и окриљем.“

На кога се мисли са овим описом, и за кога важи та молитва? Многи могу одмах да закључе, да је то „девица Марија“. Наравно овај одговор је само делимично тачан. Додуше, молитва је стварно упућена Марији, али, као што произлази из дела Велике религије у слици, први цитат је опис Иштаре „краљице љубави“, вавилонске богиње плодности, љубави и рата. Понекад је на сликама приказана „као мајка која доји своје дете“.b И ово је пример за то колико се данашња религија мало разликује од оне старог Вавилона.

Ми би такође могли да упоредимо вавилонске појмове о људској души и вавилонска божанска тројства са сличним појмовима о бесмртности душе и тројствима у религијама новог времена. Докази потврђују наше разумевање, да је „Вавилон велики“ подесан симбол за Сотонино царство криве религије.

Вавилон — охоли непријатељ правог обожавања

Вавилон је био такође охоли непријатељ Израела, некадашњег Јеховиног народа, презирући право обожавање. Вавилонци су 607. пре н. е. разорили храм у Јерусалиму, однели све скупоцене предмете, који су служили за обожавање Јехове, и обешчастили посуђе на Валтазаровој свечаности (Данило 5:3, 4).

У данашње време Вавилон се на исти начин показује као немилосрдни противник правог обожавања. Кад год су Јеховини сведоци били прогоњени, свештенство је у већини случајева било виновник — често кроз своје савезе са политичарима.

Јасан пример за непријатељство које је свештенство покренуло потиче још из 1917. године, и по том примеру оно је од тада увек изнова поступило. Те године су међународни истраживачи Библије (како су се тада звали Јеховини сведоци) издали књигу Свршена тајна. Канадско и америчко свештенство, чије су земље иначе биле уплетене у први светски рат, окарактерисало је неколико страница ове књиге као субверзивне. Свештенство је пожурило да обавести своје политичке љубавнике о том издању. Резултат? Професор Мартин Марти о томе пише у својој књизи Америчка модерна религија — сва њена иронија: „Свештенство се окренуло против Раселоваца (Јеховиних сведока) и радовало се када је сазнало да су окривљене вође Јеховиних сведока требале да буду осуђене на двадесет година затвора (због наводне непријатељске агитације).“

Али каква је била реакција тзв. свештенства неколико месеци касније када су ове вође биле ослобођене од свих оптужби? „Није било радости код правоверних чланова цркава.“ Једино су Сведоци заступали библијска темељна начела, и то „тако чврсто да им је савезна влада постала непријатељ због њихове вере“. Сведоци никада нису били спремни да постану улизички ортаци политичара — чак ни под владавином националсоцијалиста у Немачкој или под фашистичком владавином у Италији, Шпанији или Португалији, а неће никада ни бити.

Вавилон ожигосан и осрамоћен

Како је само подесно када се у Откривењу каже да је Вавилон велики ’био пијан од крви Светаца и крви сведока Исусових’ и „код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на Земљи“. Вековима уназад, могло се пратити како су религије света активним учествовањем у ратовима или пасивним оправдавањем ратова, као и прогонством правих хришћана, навлачиле на себе кривицу за крв (Откривење 17:6; 18:24, Ба).

Вавилон велики, светско царство криве религије, стално је уживао луксуз и моћ. Али један анђео је упозорио Јована да ће доћи дан великој блудници. Тај извештај гласи: „Он повика силним гласом говорећи: Паде, паде Бабилонија велика. Она поста стан ђаволима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских“ (Откривење 18:2 Ба).

Када ће пасти Вавилон велики? Или да ли је већ пао? У ком ће погледу да претрпи пад? И како то тебе погађа? Та, као и остала питања у вези с тим биће одговорена у следећем издању Куле стражаре.

[Фусноте]

[Слика на странама 8, 9]

Вавилон велики има своје корене у древној вавилонској религији