Млади питају . . .

Полни однос пре брака — зашто не?

ШТА је тема број један у чланцима за саветовање? У најмање једном дневном листу једног великог града то је предбрачни полни однос. Питања на том подручју су многобројна, на пример: ,Ако се волимо, да ли је то у реду?’ ,Да ли бисмо требали да чекамо све до венчања?’,Да ли је то само невина „забава“?’ Наравно, и мишљења се разликују! Који савет је исправан и за тебе користан?

Предбрачни полни однос је тема почетног дела (1—9 поглавља) библијске књиге Прича Соломунових. Савет који је у њој садржан није од никог другог него од нашег Створитеља. Његов савет може дати „младићу (девојци) знање и способност размишљања“. Они који озбиљно узимају у обзир његов савет стичу „искусно водство“, или као што изворне хебрејске речи значе, „уметност кормиларења или вођења“ брода (Приче Соломунове 1:4, 5). Ти сигурно желиш да поседујеш способност да оштроумно водиш свој живот изван подмуклих опасности које би могле да проузрокују „бродолом“ твоје среће!

Истина је да већина младих не гледа на предбрачни полни однос као на претњу њиховој срећи. Често они који су сексуално активни кажу слично онима који су вековима пре гласно изјавили: „Хајде, да се опијамо љубављу до јутра; да се радујемо љубавним ужицима“ (Приче Соломунове 7:18, НС). Заљубљени су, кажу они, и секс природно долази. Или, закључују као младић Леополд: „Да би доказао да си прави мушкарац мораш имати полни однос с девојком.“ Надаље, други попуштају због тога да задобију одобравање својих вршњака или да докажу да нису хомосексуалци.

Међутим, научне студије — и безбројни примери — показују да већина младих није у почетку ни мислила на полни однос.a У већини случајева, полни се односи догађају због тога, што се пар забавља додиривањем интимних делова тела. Једна неудата мајка признаје: „Знам да мени и већини других девојака треба само да се оде у томе мало даље, па да на крају више нисмо девице. Почнеш са миловањем а кад постане озбиљно не можеш се више зауставити.“

,Али, зашто се не би пре венчања уживало у задовољствима која пружа полни однос?’ ,Зашто би то било зло, ако то двоје људи жели?’

Болни проблеми

Оно што данас причињава задовољство, сутра може проузроковати бригу. „Јер као што с усана непознате жене капље мед, а непце јој је глађе од уља“, напомињу Приче Соломунове 5:3, 4, „тако су њене последице горке као пелин; и оштре као двосекли мач“ (НС).

Једна од могућих горких последица су полне болести. Забављање предбрачним полним односом је стварно један од ,грехова против властитог, његовог или њеног тела’ (1. Коринћанима 6:18). Замисли коју душевну бол и трајне штете у каснијим искусним годинама проузрокује неморал, нпр. неплодност или озбиљне здравствене проблеме. Као што Приче Соломунове 5:11 и упозоравају: „И да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тијело твоје“.

Предбрачни полни однос може такође довести до ванбрачне трудноће, побачаја или до преурањеног брака — са својим болним последицама. Али још један тежак проблем су. . .

Емоционалне последице

Многа који су ступили у предбрачне полне односе изјављују да имају осећај кривице и губитак самопоштовања због тога што су прекршили своја лична мерила, а такође су претрпели душевни бол. На пример, двадесеттрошдишњи Денис се јада: „Било је то велико разочарење без осећаја доброте или топлине љубави као што би то требало да буде. Када сам потпуно схватио како ме је такво поступање тешко погодило, осећао сам се потпуно посрамљен због недостатка самоуздржавања.“

Многи други су се са тугом сложили с тим. „Вратила сам се у стварност осећајући грозну мучнину“, признаје једна девојка. „Ништа више није било забавно. Забава се завршила, а ја сам се осећала болесном, посрамљеном и непристојном. Нисам се ништа боље осећала када ми је рекао ,Зашто ти ниси одустала пре него што смо отишли предалеко?’“

Такве реакције нису ретке, према др Џеју Сегалу који је водио националну анализу која се темељи на „сексуалним ауто— биографијама“ 2436 студената. У свом објављеном извештају он закључује: „Незадовољство и разочарење првим искуствима (у полним односима) премашују она која су удовољила и узбудила, скоро у односу два према један. Оба се пола, мушки и женски, сећају да су били разочарани.“

Истина, изгледа да сви млади не пате од осећаја кривице или незадовољства. Међутим, Библија упозорава: „Блуд . . . уклања добре потицаје“ (Осија 4:11, НС). Особе које се упуштају у предбрачни полни однос, или у блудништво, долазе до закључка да се њихови потицаји постепено мењају. Сексуална страст може неприметно да постане најважнија емоција и тежиште односа. Међутим, таква страст је променљива и лако досади.

Неким младим особама су њихови „добри потицаји“ толико отупили блудништвом да настоје да се састају с неколико партнера сваког месеца. Научни радник Роберт Соренсен назива такве младе „сексуалним авантуристима“. Он показује да такви плаћају високу цену за своје „авантуре“. Соренсен пише: „У нашем интервјуу, многи авантуристи изјављују да не осећају скоро никакво задовољство и да једва виде некакав смисао у животу.“ Четрдесетшест посто од тих се слажу с изјавом: „Начином на који сада живим ће већина мојих способности остати неискоришћена.“ Соренсен даље проналази да ти слободни млади показују мало „самопоуздања и самопоштовања“. Управо је тако како то кажу Приче Соломунове 5:9: Они који се упуштају у неморал „другама дају своје достојанство“ (НС).

Међутим, још увек неки млади не одустају: ,Ми смо другачији. Секс ће нас још више зближити.’ Али, да ли је то истина?

Следеће јутро

Кад једном пар прође сав тај пут, они се гледају другачије. Он може увидети да његова осећања према њој нису толико јака као раније. Онда када је с њом имао полне односе може чак да је сматра мање привлачном. С друге стране, она може да се осећа искоришћеном. У сваком случају, пар који има односе прелази на другу страну црте, те се никада не може повратити натраг.

У библијска времена је Амнон био заљубљен у девојку Тамару. Али ипак ју је, после полног односа, „Амнон почео мрзити силном мржњом“ (2. Самуилова 13:15, НС). Слично је, након почињеног блуда, признала и девојка која се звала Марија: „Мрзила сам саму себе (због моје слабости), мрзила сам и свог младића. У ствари, сексуални односи, за које смо сматрали да ће нас зближити, су прекинули нашу везу. Нисам више ни пожелела да га поново видим.“

Наравно, нису све реакције сличне онима Марије и Амнона. „Привремено однос може учврстити везу, али су дуготрајни учинци потпуно различити“, закључио је један ауторитет на том подручју, Пол X. Лендис, после процењивања резултата студије на неколико стотина младих. Један од разлога зашто се парови који имају полни однос пре разилазе него они који се уздржавају је због тога што толика интимност рађа љубомору и неповерење. Један младић је признао: „Неки момци, после завршеног полног односа, закључују, ,ако га је могла имати са мном, можда ће га имати и с неким другим’. У ствари, тако сам закључивао и ја.  . .. Био сам крајње љубоморан, забринут и сумњичав.“

Колико ли је само то супротно од истинске љубави која „не завиди, . . . не понаша се непристојно, не тражи своје властите интересе“ (1. Коринћанима 13:4, 5, НС). Једино таква врста љубави може саградити поверљив однос који доводи до трајног брака. Није ни чудо да Библија упозорава: „Брак нека буде у части међу свима, . . . јер ће Бог судити блудницима“ (Јеврејима 13:4, НС).

То нас доводи до најзначајнијег аргумента против предбрачног полног односа: То је тежак грех против Бога. „Ово је што Бог жели“, пише у 1. Солуњанима 4:3, „да се клоните блудности“. Слеђење овог инспирисаног савета ће те заштитити од многих душевних боли.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 19. страни]

Оно што данас причињава задовољство, може сутра да проузрокује бригу

[Истакнути текст на 20. страни]

Код парова, који имају предбрачне односе, долази пре до раскидања веридбе

[Истакнути текст на 21. страни]

Пар који има односе прелази на другу страну црте, те се никада не може повратити натраг

[Слика на 20. страни]

Предбрачни односи могу да доведу до тога да се веридба раскине

Млади питају . . .

Шта да радим када родитељи вичу на мене?

„ЗАШТО родитељи не могу са мном да разговарају, а да не вичу?“ пита Кит. Сличио се жали и Марта: „Није важно о чему разговарамо, разговор завршавамо вриштећи један на другога.“ Да ли су ти Китове и Мартине речи познате? Ако да, вероватно се питаш — Да ли сам ове речи негде већ чуо?

Зашто увек галама?

Будимо реални. Постоје прилике када је потребно повисити глас више него обично. Можда те треба пробудити за школу или позвати на јело. Не очекујеш ваљда да ти се шапће, зар не? И родитељи могу бити понекад оправдано узрујани.

На пример, Библија извештава да су родитељи Јосиф и Марија, поведи Исуса када је био стар 12 година на обожавање у Јерусалим. Када се породица враћала кући, родитељи су тек сутрадан приметили да Исус није био с њима. Пошто су га три дана тражили, нашли су га у храму у Јерусалиму како слуша и поставља питања учитељима. Можеш ли замислити забринутост у Маријином гласу када је рекла: „Сине, зашто си нам то учинио? Твој отац и ја смо били страшно