упореди 1. Коринћанима 10:5). Очигледно је заједница одузета само једној мањини. Већина оних који су добили ’незаслужену доброту и мир од Бога’ и коју је ’по угодности воље своје прихватио на посинаштво’, остала је верна (Ефесцима 1:2, 5, 8-10).

24. Које још гледиште ове теме заслужује нашу пажњу?

²⁴ У основи је тако и у нашем времену. Размотримо још, како може да се помогне ’неверницима и обичним људима’, да данас постигну Божје одобравање и шта може да се учини да им се помогне, ако су у међувремену грешили. Та питања обрађује следећи чланак.

Помоћи другима да обожавају Бога

Ако . . . уђе неки неверник или обичан човек, . . . обелодањују се тајне његова срца, па ће тако пасти ничице и обожаваће Бога“ (1. КОРИНЋАНИМА 14:24, 25, НС).

 1-3. Како је многима у Коринту помогнуто да постигну Божје одобравање?

НА СВОМ другом мисионарском путовању апостол Павле је остао годину и по дана у Коринту. Тамо се ’интензивно бавио са Божјом речју и сведочио’. Какав је био резултат? „И од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се“ (Дела апостолска 18:5-11). Они су сада били ’освећени..., позвани да буду свети’ (1. Коринћанима 1:2).

² Касније је Аполо посетио Коринт. Пре тога, Прискила и Акила су му помогли да још тачније разуме Божји пут — међу осталим и крштење. Тако је он постао хришћанин који је постигао Божју добру вољу или признање (Дела апостолска 18:24 до 19:7). Аполо је опет помогао Коринћанима, који су некада ’били заведени од немих идола’ (1. Коринћанима 12:2). Овим људима је вероватно додељена библијска поука у њиховим становима. Они су такође могли да уче посећујући хришћанске састанке (Дела апостолска 20:20; 1. Коринћанима 14:22-24).

³ Та је поука довела до тога да су се многи људи, који су раније били ’неверници и обични људи’, осећали привучени правом обожавању. Какво ли је само задовољство морало бити, видети људе и жене који су толико напредовали да су се крстили и постигли Божје одобравање или признање! Такво посматрање и данас пружа задовољство.

’Помоћи неверницима и обичним људима’

 4. На који се начин данас помаже многима као и у Коринту?

⁴ Јеховини сведоци и данас слушају Исусову заповест, ’да начине ученике од људи из свих народа и да их крсте’ (Матеј 28:19, 20). После сејања семена истине у пријемљива срца, они се враћају да га „залију“ (1. Коринћанима 3:5-9; Матеј 13:19, 23). Сведоци нуде бесплатне недељне библијске студије, тако да људи могу да добију одговор на своја питања и да науче библијске истине. Такве особе су позване да посете месне састанке Јеховиних сведока, баш као што су „неверници“ у првом веку посећивали састанке у Коринту. Али како Јеховини сведоци треба да гледају на особе које проучавају Библију и долазе на састанке?

 5. Који библијски разлог постоји за опрезност у дружењу са одређеним особама?

⁵ Ми се радујемо кад их видимо да се приближавају Богу. Само ми свакако не заборављамо да они још нису крштени верници. Имајмо на уму и оне две тачке које смо научили у претходном чланку: 1. Израелци су били опрезни према страним насељеницима, који нису били обрезани проселити, браћа у обожавању, мада су становали око њих и држали неке законе. 2. Хришћани у Коринту који су имали посла са ’неверницима и обичним људима’, били су на опрезу јер им је Павле писао: „Не вуците у туђему јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем?“ (2. Коринћанима 6:14).

 6. Како „неверници“ кроз састанке могу да буду ’просуђени’ или чак укорени, и о каквом укору се ради?

⁶ Према томе, ми указујемо добродошлицу ’неверницима и обичним људима’, али смо свесни да они још не одговарају Божјим мерилима. Као што Библија у 1. Коринћанима 14:24, 25 наговештава, такви можда мора још да буду ’тачно испитани’, ’просуђени’ или чак укорени од онога што су научили. Такав укор нема ништа заједничко са судским мерилима. Ти нови неће бити позвани пред правни одбор скупштине, јер они још нису крштени чланови скупштине. Штавише, они на темељу онога што уче постижу уверење да Бог осуђује сваки себични и неморални начин поступања.

 7. Које ће даљње напретке желети да учине они који проучавају, и зашто?

⁷ Можда након извесног времена многи некрштени желе више да чине него само да посећују састанке као заинтересовани ученици. Следеће Исусове речи показују и зашто: „Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов“ (Лука 6:40). Онај који проучава Библију може да види да његов учитељ службу проповедања сматра важну и да јој се радује (Матеј 24:14). Тако док упознаје библијске истине, посећује састанке и његова вера расте, могао би да узме к срцу речи: „Како су красне на горама ноге онога који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење“ (Исаија 52:7; Римљанима 10:13-15). Мада није крштен, можда жели да буде објавитељ Царства и да се повеже са скупштином Јеховиних сведока.

 8, 9. а) Шта треба да се уради ако студент Библије жели јавно да учествује у служби проповедања? б) Шта ће да учине старешине које се састају са будућим објавитељем и његовим учитељем? в) Које одговорности преузима нови објавитељ?

⁸ Када Сведок који води студиј установи да студент жели да учествује у служби проповедања о томе може да разговара са председавајућим надгледником, који ће се тада побринути да се двојица старешина састану са студентом и његовим учитељем. Старешине се радују када нови жели да служи Богу. Они не очекују да дотични има такву спознају као неко ко је крштен и даље напредовао у истини, као неко од кога се више и тражи. Ипак, старешине треба да пазе, да нови још пре него што почне да учествује у служби проповедања са скупштином, има извесно знање о библијским наукама и да је свој живот довео у сагласност са Божјим темељним начелима. Према томе, с добрим разлогом се састају двојица старешинаa са будућим објавитељем и Сведоком који води студиј.

⁹ Те старешине ће обавестити студента, да може да преда извештај службе проповедања и да ће на његово име бити издата објавитељска картица, уколико испуњава услове и учествује у служби проповедања. На тај начин ће бити изражена његова припадност Теократској организацији Јеховиних сведока и његова спремност да јој се подложи. (То се односи и на све друге који предају извештај службе проповедања.) У разговору такође треба да буде обрађен библијски савет, као што је на пример описан у књизи Проводимо организовано нашу службуb на странама 99 и 100. Зато би било на месту да студент за себе набави лични примерак те књиге.

10. а) Како може и даље да напредује некрштени објавитељ, и са каквим циљем? б) Зашто се ознака „признати сарадник“ мења? (Види фусноту.)

¹⁰ Особа која испуњава услове да буде некрштени објавитељ добре вести, спрема се да постане ’човек добре воље’ (Лука 2:14).c Мада још није предан Богу и крштен, он сада може да извештава своје дело сведочења, заједно са милионима, који широм света делују и ’јављају реч Божју’ (Дела апостолска 13:5; 17:3; 26:22, 23). У скупштини може да се објави да је он нови некрштени објавитељ. Он треба и даље да проучава Библију, да учествује на састанцима, научено да примењује и да о томе разговара са другима. Ускоро ће пожелети да се подложи хришћанском крштењу, да би тако постигао Божје одобравање или признање и да буде ’означен’ за спасење (Језекиљ 9:4-6).

Помоћ за грешника

11. Како се поступа са крштеним преступником?

¹¹ У претходном чланку изнесене су скупштинске припреме, које треба да помогну крштеним хришћанима који су учинили тежак грех (Јеврејима 12:9-13). И ми смо из Библије спознали, да се из скупштине мора искључити крштени преступник ако се не каје и да затим треба да се избегне свако друштво са њим (1. Коринћанима 5:11-13; 2. Јованова 9-11; 2. Солуњанима 2:11, 12). Али шта може да се предузме ако некрштени објавитељ учини тежак грех?

12. а) Зашто се и некрштеним објавитељима, који греше, указује помоћ на милосрдан начин? б) Како темељно начело из Луке 12:48 може да се примени на одговорност за грехе?

¹² Јуда је позивао, да се помазаним хришћанима — под условом да су се кајали — укаже милосрђе, ако су почели да сумњају или ако су се уплели у неки телесни грех (Јуда 22, 23; види такође 2. Коринћанима 7:10). Зар не би тада било још погодније да се укаже милосрђе некрштеној особи која је погрешила, али се каје? (Дела апостолска 3:19). Да, јер њен темељ вере није још толико учвршћен и има мање искуства што се тиче хришћанског живљења него крштена особа. Он можда још уопште не зна како Бог мисли о одређеним стварима. Старешине нису још спровеле уобичајени библијски разговор са њим пре крштења и он још није учинио први озбиљни корак, да се подложи крштењу у води. Сем тога Исус је рекао: „Коме је год много дано много ће се искати од њега“ (Лука 12:48). Тако се од крштених много очекује, јер они због повећаног знања и благослова имају посебну одговорност (Јаков 4:17; Лука 15:1-7; 1. Коринћанима 13:11).

13. Шта ће да учине старешине да би помогле некрштеном објавитељу који је згрешио?

¹³ Доследно Павловом савету, духовно способна браћа треба да помогну сваком некрштеном објавитељу, који греши, пре него што тога буде свестан. (Упореди Галатима 6:1.) Старешине могу да замоле двојицу (можда они који су с њим раније разговарали) из своје средине, да покушају да га исправе, ако жели да му се помогне. Нека не буде њихова намера да га укоре са строгошћу, него на милосрдан начин и у духу благости (Псалам 130:3). Обично је довољна библијска опомена са практичном побудом, да се дотични покрене на покајање и окрене на прави пут.

14, 15. а) Шта може да се учини ако се преступник искрено каје? б) Које кратко обавештење може да уследи у неким случајевима?

¹⁴ Двојица старешина ће одговарајуће ситуацији некрштеног преступника да понуде вођство. У неким случајевима ће можда да одреде да у Теократској школи проповедања извесно време нема задатке и да на састанцима не сме да даје коментаре. Или ће му рећи, да неће учествовати у јавној служби проповедања заједно са скупштином све док не буде више духовно напредовао. Чим то буде случај, они га могу обавестити да поново може да учествује у служби проповедања. Ако преступник није стекао лош глас и не представља опасност за чистоћу стада, тада скупштина не мора бити обавештена о томе.

¹⁵ Али шта ако старешине установе да се доточни додуше искрено каје, а преступ постао надалеко познат? И како је ако касније буде свима познат? У оба случаја могу да известе службени одбор скупштине, који ће се побринути за кратку обавест са следећом садржином: „Ствар, која се тиче . . . је осмотрена и он [она] надаље служи у скупштини као некрштени објавитељ.“ Као и у свим таквим случајевима старешинство може да одлучи да ли је препоручљиво да се некон извесног времена да̂ савет у библијском говору с обзиром на дотични преступ.

16, 17. а) Које би две ситуације могле да буду разлог за другачије обавештење? б) Шта садржи то обавештење?

¹⁶ Могло би се десити да некрштени објавитељ, који је учинио преступ, не прихвата љубазну помоћ. Или можда не жели више да напредује у погледу крштења и информише старешине да не жели више да буде објавитељ. Шта тада треба да се учини? Некоме који у стварности још није постигао Божје одобравање не треба да буде одузета заједница. Захтев да се непокајничким преступницима одузме заједница важи само за особе које су назване „брат“, дакле за крштене (1. Коринћанима 5:11). Да ли то сад значи да је преступ игнорисан? Не.

¹⁷ Старешине имају одговорност ’да чувају Божје стадо које је под њиховом бригом’ (1. Петрова 5:2). Када две старешине, које покушавају да помогну некрштеном преступнику, установе да се тај не каје и више не испуњава услове да буде објавитељ, они то треба да му кажу.d Или ако некрштени изјави старешинама да не жели више да буде сматран као објавитељ, они ће уважити његову одлуку. У оба случаја је на месту да службени одбор скупштине у погодно време да једноставно обавештење следећим речима: „. . . није више објавитељ добре вести.“

18. а) На шта хришћани треба да мисле код свог понашања после такве објаве? б) Морамо ли некрштене, који су у прошлости учинили неки прекршај, потпуно да избегавамо?

¹⁸ Како ће Јеховини сведоци тада да гледају на њега? Па, на почетку он је био „неверник“ који је посећивао састанке. Затим је пожелео, а и испунио услове да буде објавитељ добре вести. Сада то није више случај. Према томе, он је опет човек из света. Библија не захтева од Сведока да не говоре са њим, јер му није одузета заједница.e И поред тога хришћани ће према таквом човеку из света који не обожава Јехову бити опрезни — баш као што су Израелци били опрезни с обзиром на насељене необрезане странце. На тај начин скупштина може да буде заштићена од разарајућих елемената, и онда ако би се радило о „мало квасца“ (1. Коринћанима 5:6). Уколико дотични касније изрази искрену жељу за библијски студиј и старешине то одобре, можда му се може помоћи да опет покаже цењење за предност да служи Јехови заједно са његовим народом (Псалам 100).

19. Како старешине у неким случајевима могу приватно да понуде даљњу помоћ?

¹⁹ Ако старешине закључе да је таква особа ванредна опасност за стадо, тада оне могу лично да упозоре оне на које се то посебно односи. Код тог ранијег објавитеља могло би да се ради, на пример, о једном омладинцу који се одао пијанству или пао у неморал. Можда упркос обавести да више није некрштени објавитељ, он покушава да се дружи са младима у скупштини. У таквом случају старешине ће приватно да разговарају са родитељима угрожених а могуће и са дотичним омладинцима (Јеврејима 12:15, 16; Дела апостолска 20:28-30). Само у ретким случајевима, ако неко ремети ред или насилнички делује, може да му се каже да није добродошао на састанке и сваки покушај да дође у скупштину биће сматран као недозвољен приступ.

Помоћи малолетницима да служе Богу

20. Коју помоћ посредују хришћански родитељи својој деци, и са каквим резултатом?

²⁰ Библија поставља одговорност родитељима да поучавају своју децу о путу божанских истина (5. Мојсијева 6:4-9; 31:12, 13). Због тога су хришћанске породице већ одавно охрабрене да воде недељни библијски студиј. Хришћански родитељи треба да храбре своју децу да напредују у погледу предања и крштења и да тако постигну Божје одобравање (Приче Соломонове 4:1-7). У скупштинама се види диван резултат: стотине хиљада примерних младих људи који воле Јехову и који желе да му служе заувек.

21-23. а) Шта треба у основи узети у обзир када малолетник учини неки преступ? б) Коју улогу играју скупштинске старешине у таквој ситуацији?

²¹ Хришћански родитељи имају примарну одговорност да васпитају своју децу и да их укоре, тим што им додељују ограничења или љубазне казне, које сматрају да су потребне (Ефесцима 6:4; Јеврејима 12:8, 9; Приче Соломонове 3:11, 12; 22:15). Али, ако малолетник, који је повезан са скупштином као некрштени објавитељ, учини тежак преступ тада старешине, које се „старају за душе ваше“ морају да се позабаве с тим (Јеврејима 13:17).

²² У принципу у таквом случају треба да се поступи као што је објашњено у овом чланку. Двојица старешина могу бити одређена да испитају ту ствар. Они могу прво у разговору са родитељима (или једним родитељем) да се информишу шта се десило, какав став заузима малолетник и које су мере учињене да би се поправио. (Упореди 5. Мојсијева 21:18-21.) Ако хришћански родитељи владају ситуацијом, старешине могу да се ограниче да се с времена на време распитују, да помогну саветом, препоруком и љубазно да охрабре.

²³ Понекад се у разговору са родитељима испостави да би ипак најбоље било ако се старешине састану заједно са малолетником и родитељима. Надгледници ће се потрудити да на благ начин поуче малолетног некрштеног објавитеља — имајући у виду границе и наклоност младих (2. Тимотеју 2:22-26). У неким случајевима може постати јасно, да дотични више не испуњава услове да буде објавитељ и да је у вези тога потребно дати прикладно обавештење.

24. а) Шта би родитељи требали да учине чак ако малолетник учини и тежак грех, и како им је то могуће? б) Како то важи за малолетника коме је одузета заједница?

²⁴ Шта би тада родитељи требали да учине у интересу свог малолетног детета које је пошло странпутицом? Они су још увек одговорни за своје дете, чак ако и не испуњава услове да буде некрштен објавитељ, или штавише ако му је после крштења због преступа одузета заједница. Баш као што и даље снабдевају своје дете са храном, одећом и кровом над главом, тако исто треба да га поучавају и васпитавају у сагласности са Божјом речју (Приче Соломонове 6:20-22; 29:17). Тако љубазни родитељи могу да воде библијски студиј са њим, чак и онда ако му је заједница одузета.f Можда ће да извуче највећу корист из студија и да се исправи ако се са њим насамо проучава. Или ће родитељи можда одлучити да дете може и даље да учествује на породичном студију. Додуше, оно је пошло странпутицом, али њима је стало да се оно врати Јехови, као што се вратио изгубљени син у Исусовом поређењу (Лука 15:11-24).

25. Зашто се данас „неверницима“ указује љубазна заинтересованост и помоћ?

²⁵ Циљ нашег проповедања и учења је у томе да помогнемо другима да постану радосни обожаваоци истинитог Бога. ’Неверници и обични људи’ у Коринту су били покренути ’да падну ничице и да обожавају Бога’, изјављујући: „Бог је стварно међу вама“ (1. Коринћанима 14:25, НС). Каква ли је радост данас, видети да све више људи долази да обожава Бога! То је славно испуњење анђеоске изјаве: „Слава Богу горе на висинама, а на Земљи мир међу људима добре воље [или: људима, који имају Божје признање]“ (Лука 2:14, НС).

[Фусноте]

Да ли се још сећаш?

◼ Како хришћани гледају на „невернике“ који посећују састанке?

◼ Шта предузимају старешине ако студент Библије жели да учествује у служби проповедања, и коју одговорност преузима дотични?

◼ Шта ће бити предузето ако је некрштени објавитељ учинио тежак грех?

◼ Како могу родитељи и старешине да помогну малолетнику који станује код својих родитеља, ако је учинио чак и тежак грех?

[Слика на 28. страни]

Постати објавитељ, мада још некрштен, је значајан и одговоран корак у погледу постизања Божјег признања