само 16 имена за исти период кад даје своје властито родословље у Езри 7:1-5. То није неслагање, већ једноставно сажимање. Поред тога, у складу с пишчевом намером у записивању догађаја, он је истицао, умањивао, укључивао или изостављао детаље које је други писац Библије изразио на другачији начин у записивању тог истог догађаја. То нису противречја већ, уместо тога, различити извештаји који одражавају пишчево гледиште и који имају на уму читаоце.b

¹¹ Често се наизгледне недоследности могу решити ако једноставно погледамо контекст. На пример, често се чује питање: „Где је Каин нашао жену?“, што истиче веровање да то открива неслагање у библијском извештају. Претпоставља се да су Адам и Ева имали само два сина, Каина и Авеља. Та потешкоћа може се лако решити ако се чита даље. Постање 5:4 каже: „Дани Адамови после Сетова рођења беху осам стотина година; и он роди синове и кћери.“ Тако се Каин оженио једном од својих сестара или можда рођаком, што је било у потпуном складу с Божјом првобитном намером за проширење људске расе (Постање 1:28).

¹² Очигледно постоје многи детаљи људске историје који нису записани као део Божанског Записа. Али, укључен је сваки потребан детаљ, како за оне који су их први читали тако и за нас данас, тако да нам није тешко или немогуће да то читамо.

Да ли треба да је разумеју само научници?

13-15. (а) Зашто неки верују да је Библија претешка да је разумемо? (б) Како знамо да је Бог намеравао да његова Реч буде разумљива?

¹³ Да ли си се икада питао: „Зашто има тако много конфликтних тумачења Библије?“ Кад чују да религиозни ауторитети противрече једни другима, неки искрени људи се збуне и обесхрабре. Закључак до кога многи долазе је тај да је Библија нејасна и противречна. Као резултат, многи потпуно одбацују Библију, верујући да је претешка за читање и разумевање. Други, кад се суоче с тим великим мноштвом религиозног тумачења, нису спремни да предузму озбиљно истраживање Писама. Неки кажу: „Учени људи су годинама проучавали у религиозним богословијама. Како могу имати било који темељ за сумњу у оно што они уче?“ Али, да ли Бог тако гледа на те ствари?

¹⁴ Кад је Бог нацији Израел дао Закон, он није указао да им даје систем обожавања који не би могли разумети, који се морао препустити у руке теолошких мудраца или „научника“. Бог је преко Мојсија, у Деутероному 30:11, 14, објавио: ’Ова заповест коју ти ја данас прописујем, нити је изнад снаге твоје, нити преко домашаја твога. Него ти је она сасвим близу, у устима твојим и у срцу твоме, да је извршиш.‘ Целој нацији, не само вођама, било је речено: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и устајеш“ (Деутероном 6:6, 7). Божје заповести, све записане, биле су довољно јасне за целу нацију, како за родитеље тако и за децу, да би их могли следити.c

¹⁵ Све до Исаијиног времена, религиозне вође су навукле Божју осуду тиме што су присвајале право да додају Божјим законима и да их тумаче. Пророк Исаија је писао: „Кад се овај народ мени приближује он ме устима и уснама поштује али срце његово далеко је од мене, а страх којим ме се боји заповест је само људскога предања“ (Исаија 29:13). Њихово обожавање постало је човечја заповест, не Божја (Деутероном 4:2). Противречне су биле те ’заповести људске‘, њихова властита тумачења и објашњења. Божје речи нису биле противречне. Исти је случај и данас.

Постоји ли икакав библијски темељ за усмену Тору?

16, 17. (а) Шта неки верују с обзиром на усмени закон? (б) На шта Библија указује с обзиром на усмени закон?

¹⁶ Неки верују да је Мојсије поред „Писане Торе“ примио „Усмену Тору“. Према том веровању, Бог је наредио да се одређене заповести не запишу већ да се преносе усменим путем из нараштаја у нараштај, чиме би биле сачуване само усменом традицијом. (Види оквир, страна 10.) Међутим, библијски извештај јасно показује да Мојсију никад није било заповеђено да пренесе неки усмени закон. Излазак 24:3, 4 нам говори: „Мојсије дође и каза народу све речи Господње и све законе. И цео народ одговори у један глас: Чинићемо све што је Господ казао.“ Мојсије је тада ’написао све речи Господње‘. Надаље, у Изласку 34:27 речено нам је: „Господ рече Мојсију: Напиши те речи, јер тим речима закључујем савез с тобом и с Израелом“. Неписани усмени закон није имао места у савезу који је Бог склопио с Израелом. (Види оквир, страна 8.) Нигде у Библији не спомиње се постојање неког усменог закона.d Што је још важније, учења усменог закона противрече Писмима, повећавајући погрешан утисак да Библија противречи сама себи. (Види оквир, страна 22.) Али, за ту забуну одговоран је човек, а не Бог (Исаија 29:13). (Види оквире, стране 20, 21.)

¹⁷ Насупрот противречним тумачењима човека, сама Библија је јасна и поуздана. Бог нам је у својој Речи обезбедио обилне доказе да мирољубиви свет предвиђен у Исаији 2:2-4 није само сан већ предстојећа стварност. То ће остварити нико други до сам Бог, Бог пророчанства, Бог Библије.

Која је Божја намера за човечанство?

 1-4. (а) Која је била Божја првобитна намера за човечанство? (б) Зашто се човек показао непослушним? (Види оквир, страна 13.)

ОБЕЋАЊЕ о свету без рата, како је откривено у Исаији 2:2-4 и Михеју 4:1-4, пружа нам не само добро утемељену наду за блиску будућност, већ нам такође говори нешто веома важно о нашем Створитељу. Он је Бог намере. Пророчанство из 2. поглавља Исаије у ствари је део дугог низа пророчанстава која се протежу од првих страна Библије па све до последње, јасно нам разјашњавајући како ће Бог остварити своју првобитну намеру.

² Кад је Бог створио први људски пар, јасно им је рекао која је била његова намера за њих. У 1. поглављу Постања, стиху 28, читамо: „Благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу.“ Кад ту заповест повежемо с оним што је наведено у следећем поглављу Постања — „Господ, Бог, узе човека и намести га у врту Еденском да га ради и да га чува“ — постаје јасно да је Бог намеравао да тај првобитни пар, заједно са својим потомством, прошири Рај изван граница Еденског врта, тако да коначно обухвата целу планету Земљуa (Постање 2:15).

³ Колико би дуго уживали у свом рајском дому? Писма индиректно указују да је човек створен да живи вечно на Земљи. Смрт би дошла на човечанство само ако не би били послушни свом Створитељу, као што је наведено у 2. поглављу Постања, стиховима 16 и 17: „Господ Бог, даде човеку ову заповест: Једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш.“ Према томе, разумно је закључити да би непрестана послушност довела до непрестаног живота, вечног живота, у тим рајским условима (Псалам 37:29; Пословице 2:21, 22).

⁴ Међутим, један анђео, о коме се касније говори као о Сатани (што значи „Противник“), утицао је да први пар злоупотреби