Како решавати спорове у пословним односима

Апостол Павле је у 1. Коринћанима 6:1-8 говорио о судским споровима међу суверницима. Био је разочаран што су се неки хришћани у Коринту ’усудили да иду на суд пред неправедне‘ (1. стих). Бог је надахнуо апостола Павла да наведе чврсте разлоге због којих хришћани не треба да туже једни друге пред судовима, већ спорове треба да решавају унутар скупштине. Сада ћемо размотрити зашто је био дат овај савет и затим ћемо споменути неколико ситуација у којима се он не мора безусловно применити.

Ако између нас и неког суверника дође до пословног спора, онда најпре треба да гледамо да тај проблем решимо онако како нам то Јехова саветује, а не по свом личном нахођењу (Пословице 14:12). Као што је Исус рекао, најбоље је да неспоразум одмах решимо, пре него што прерасте у већи проблем (Матеј 5:23-26). Нажалост, неке Јеховине слуге су у жељи да докажу нечију кривицу биле спремне да покрену судски спор. Апостол Павле је рекао: „Крајње је поразно за вас што се парничите међу собом.“ Зашто? Првенствено зато што се такви судски спорови могу веома лоше одразити на добар глас скупштине, као и на Бога коме служимо. Зато треба да озбиљно размислимо о следећим Павловим речима: „Зашто радије не претрпите неправду?“ (7. стих).

Апостол Павле је такође споменуо да је Бог тако организовао скупштину да се унутар ње могу на леп начин решити многи спорови. Старешине су стекле мудрост захваљујући томе што добро познају библијска учења и зато је Павле рекао да они ’могу да суде међу браћом‘ у „ономе што се тиче овог живота“ (стихови 3-5). Исус је показао да проблеме који су настали због озбиљних преступа, као што су клевета и превара, треба решити у три корака. Као прво, треба настојати да се ствар реши лично између особа које су у то укључене. Као друго, ако први корак не донесе резултате, треба укључити једног или два сведока. И као треће, ако ништа од тога не донесе резултате, ствар треба изнети пред старешине, који заступају скупштину (Матеј 18:15-17).

Наравно, хришћанске старешине углавном нису адвокати или пословни људи, нити је потребно да се тако постављају. Они не треба да одређују како ће браћа решити такве спорове, већ треба да помогну свима који су у то укључени да примене библијска начела и да дођу до мирног решења. У компликованим случајевима они могу да се посаветују с покрајинским надгледником или одговорном браћом у Бетелу. Међутим, постоје и ситуације у којима се овај Павлов савет не мора безусловно применити. Које би биле неке од њих?

У неким случајевима покретање законског поступка представља само формалност или неопходан корак како би се дошло до коректног и мирног решења. На пример, излазак на суд је можда једини начин да се добије развод брака, старатељство над дететом, алиментација, да се наплати одштета, да се покрене стечајни или оставински поступак. Има и случајева у којима би неки брат могао сматрати неопходним да поднесе противтужбу како би заштитио своја права.a

Ако такви судски спорови не протичу у свађи, њима се можда не би кршило начело на коме се темељи Павлов савет.b Па ипак, Божјим слугама на првом месту треба да буде посвећење Јеховиног имена и мир и јединство у скупштини. Христови следбеници се истичу првенствено по љубави, а љубав „не гледа своју корист“ (1. Коринћанима 13:4, 5; Јован 13:34, 35).