Разматрање избрушених фасета Божјег непроцењивог драгуља — Библије!

ГОДИНЕ 1867. јужноафрички фармер Шалк ван Никерк посматрао је децу која су се играла неким камењем. За око му је запео један посебно сјајан и леп камен. ”Ако желите, можете га узети“, рекла је мајка те деце. Међутим, ван Никерк је послао камен једном минералогу на испитивање. Деца нису знала да су се играла с великим дијамантом вредним 500 фунти!

Да ли је могуће да и ви поседујете непроцењиви драгуљ, а да тога нисте свесни? На пример, многи поседују Библију, ”бестселер“ свих времена, доступну у целини или у деловима на више од 1 900 језика. Ипак, већина људи није читала Библију и због тога врло мало зна о њеном садржају.

Библија за себе тврди да је ’надахнута од Бога‘ и да је зато Реч Божја (2. Тимотеју 3:16; упореди 1. Солуњанима 2:13). Она је за човечанство најдрагоценији посед. Помоћу ње учимо како сада можемо најбоље да искористимо живот и, што је још важније, како можемо да добијемо вечни живот! (Јован 17:3, 17). Може ли нешто бити драгоценије од тога?

Међутим, да би неко ценио тај драгуљ и све његове избрушене фасете, мора бити добро упознат с њим. На први поглед, то може изгледати доста тешко. Коначно, Библија је збирка 66 различитих књига. Шта садрже те књиге? Постоји ли неки разлог за ред којим се појављују? Ако постоји, како се могу пронаћи одређени одломци у Библији?

Познавати Библију представља изазов. Али, слично правом драгуљу, Библија има свој склад и ред. То можемо видети ако кратко размотримо њен садржај.

Хебрејски списи — указују на Христа

Библија је уопште подељена на ”Стари завет“ и ”Нови завет“. Али, ти погрешни називи стварају утисак да је ”Стари завет“ застарео и да је од мале вредности. Много прикладнији назив за тај део Писма био би Хебрејски списи, будући да је тај део изворно написан углавном на хебрејском језику. ”Нови завет“ је написан на грчком у првом веку н. е.; зато је прикладнији назив Хришћански грчки списи.

Прва књига Библије, 1. Мојсијева или Постање, започиње еонима раније, када је Бог стварао небо и Земљу, и када је касније почео припремати Земљу за људско обитавање. Први људски пар је створен савршен; међутим, изабрали су пут греха, са трагичним последицама за своје потомство. Ипак, слично драгуљу који се примети у тами, Библија пружа искру наде за пало човечанство: ’семе‘ које ће коначно поништити последице греха и смрти (Постање 3:15). Ко ће бити то ’Семе‘? Постање почиње утврђивати порекло тог долазећег Семена, усмеравајући пажњу на животе неких његових верних предака, као што су Аврахам, Исак и Јаков.

Даље, 2. Мојсијева или Излазак описује рођење Мојсија. Мојсијев живот је на многе начине предочавао живот долазећег Семена. Након десет невоља, Израел предузима величанствени излазак из Египта, а на брду Синај је утемељен као Божји изабрани народ. 3. Мојсијева или Левитик, као што име указује, разлаже Божје прописе за левитско свештенство у Израелу. 4. Мојсијева или Бројеви говори о приликама кад су Израелци били пребрајани (пописом) и о догађајима током израелског привременог боравка у пустоши. А онда, спреман да уђе у Обећану земљу, Израел прима Мојсијеве последње опомене. То је тема 5. Мојсијеве или Деутеронома. Указујући на долазеће семе, Мојсије подстиче нацију да слуша ’пророка кога ће Бог подићи‘ (Деутероном 18:15).

Следе историјске књиге. Највећим делом су сврстане кронолошким редом. Јошуа описује освајање и поделу Обећане земље. Судије наводи драматичне догађаје у наредним годинама, кад је Израел вођен низом судија. Рут говори о богобојазној жени која је живела у раздобљу Судија и којој је указана предност да постане преткиња Исуса Христа.

Међутим, раздобље владања судија завршава. Прва Самуелова говори о трагичној владавини првог израелског краља, Саула, како ју је видео пророк Самуел. Друга Самуелова описује успешну владавину Давида, Сауловог наследника. Затим нас Прва и Друга о Краљевима воде од славне владавине Соломона до тужног вавилонског изгнанства израелске нације 607. пре н. е. Прва и Друга Летописа укратко понављају ту историју посматрану са повољног положаја нације која се вратила из изгнанства. Коначно, Езра, Нехемија и Естер описују како су Израелци били враћени у своју домовину и нешто од њихове касније историје.

Следе поетске књиге које садрже неке од најлепших песничких дела икад написаних. Јоб пружа узбудљив приказ беспрекорности под трпљењем и награду таквог поступања. Књига Псалми садржи песме хвале Јехови и молитве за милосрђе и помоћ. Они су утешили безброј Божјих слугу. Осим тога, Псалми садрже бројна пророчанства која нам пружају даљње просветљење о доласку Месије. Пословице и Проповедник откривају избрушене фасете божанске мудрости помоћу језгровитих изрека, док је Песма над песмама изванредна љубавна поезија са дубоким пророчанским значењем.

Следећих 17 књига — од Исаије до Малахије — углавном су пророчке. Све оне носе име свог писца. Многа од тих пророчанстава већ су имала значајна испуњења. Она такође указују на одлучујуће догађаје у наше време и у блиској будућности.

Хебрејски списи тако пружају запањујућу разноликост у облику и стилу. Ипак, сви имају заједничку тему. Њихова пророчанства, родословља и драматични догађаји искре практичном мудрошћу и пророчанским значењем.

Хришћански грчки списи — појављује се Семе

Протекло је четири хиљаде година откако су људи пали под грех. Изненада се на земаљској сцени појављује дуго очекивано Семе, Месија, Исус! Хришћански грчки списи извештавају о служби те кључне личности у људској историји у четири различите али међусобно допуњујуће књиге, назване Еванђеља. То су Матеј, Марко, Лука и Јован.

Како су за хришћане драгоцена та четири извештаја из Еванђеља! Она говоре о Исусовим запањујућим чудима, његовим значајним параболама, његовој Проповеди на гори, његовом примеру понизности, његовој самилости и безусловној послушности свом Оцу, његовој љубави према својим ’овцама‘ и коначно, његовој жртвеној смрти и славном ускрсењу. Проучавање Еванђеља у нас усађује дубоку љубав према Сину Божјем. Изнад свега, тако се приближујемо ономе који је послао Христа — Јехови Богу. Ови извештаји заслужују да их читамо увек изнова.

Дела настављају тамо где завршавају Еванђеља. Она опширно извештавају о раним годинама хришћанске скупштине од времена Пентекоста до Павловог заточеништва у Риму 61. н. е. У тој књизи читамо о Стефану, првом хришћанском мученику, обраћењу Савла, који је касније постао апостол Павле, о довођењу у истину првих не-јеврејских обраћеника и о Павловим узбудљивим путовањима еванђелизирања. Осим што су узбудљиви, ти извештаји изграђују веру.

Затим следи двадесет и једно писмо, или посланице. Првих 14 посланица, које је написао Павле, добиле су име по хришћанима или скупштини на коју су насловљене; остале су добиле име по писцима — Јакову, Петру, Јовану и Јуди. Какав здрав савет и охрабрење садрже та писма! Она обухватају науку и испуњење пророчанстава. Помажу хришћанима да остану одвојени од зле околине у којој морају живети. Истичу потребу развијања братске љубави и других божанских особина. Пружају узор за исправно скупштинско уређење под вођством духовно старијих мужева.

Као што Хебрејски списи завршавају у пророчанском тону, исти је случај и са Грчким списима. Откривење, које је написао апостол Јован око 96. н. е., сажима низове пророчанстава и главну тему Библије — оправдање Јеховиног имена кроз његово Месијанско Краљевство. Низови визија сликовито описују уништење религиозних, војних и политичких снага Сатаниног поквареног система. Они су замењени Христовим владалачким градом који посвећује своју пажњу управљању земаљским стварима. Под том Краљевском управом, Бог обећава да ће ”отрти сваку сузу... и смрти више неће бити“ (Откривење 21:4, NW).

Према томе, зар постоји икаква сумња да је Библија беспрекоран драгуљ који одражава божанско светло? Ако је нисте прочитали, зашто то не почнете сада? Бићете привучени њеним складом, просветљени њеном оштроумношћу, подстакнути њеном лепотом и узбуђени њеном поруком. Она је заиста ”савршени поклон... од оца небеских светлости“ (Јаков 1:17, NW).

[Табела на странама 28, 29]

ИНДЕКС БИБЛИЈСКИХ КЊИГА

Назначено је ко је писац, место писања, кад је писање довршено и време које обухватају догађаји у књизи.

Имена писаца неких књига и места где су писане нису сигурна. Многи датуми су само приближни, па н. значи ”након“, п. значи ”пре“, а ца. значи ”цирка“, или ”око“.

Књиге Хебрејских списа (пре н. е.)

Излазак Мојсије Пустош 1512. 1657-1512.

Јошуа Јошуа Канаан ца. 1450. 1473-ца. 1450.

2. Самуелова Гад; Натан Израел ца. 1040. 1077-ца. 1040.

1. Краљевима Јеремија Јерусалим/Јуда 580. ца. 1040-911.

2. Краљевима Јеремија Јерусалим/Египат 580. ца. 920-580.

2. Летописа Езра Јерусалим (?) ца. 460. 1037-537.

Езра Езра Јерусалим ца. 460. 537-ца. 467.

Нехемија Нехемија Јерусалим н. 443. 456-н. 443.

Естер Мардохеј Суза, Елам ца. 475. 493-ца. 475.

Псалми Давид и други ца. 460.

Проповедник Соломон Јерусалим п. 1000.

Исаија Исаија Јерусалим н. 732. ца. 778-н. 732.

Јеремија Јеремија Јуда/Египат 580. 647-580.

Езекјел Езекјел Вавилон ца. 591. 613-ца. 591.

Данијел Данијел Вавилон ца. 536. 618-ца. 536.

Осеа Осеа Самарија (област) н. 745. п. 804-н. 745.

Јоел Јоел Јуда ца. 820 (?)

Амос Амос Јуда ца. 804.

Абдија Абдија ца. 607.

Јона Јона ца. 844.

Михеј Михеј Јуда п. 717. ца. 777-717.

Наум Наум Јуда п. 632.

Абакук Абакук Јуда ца. 628 (?)

Софонија Софонија Јуда п. 648.

Агеј Агеј Јерусалим 520. 112 дана (520)

Захарија Захарија Јерусалим 518. 520-518.

Малахија Малахија Јерусалим н. 443.

Књиге Хришћанских грчких списа (н. е.)

Марко Марко Рим ца. 60-65. 29-33. н. е.

Римљанима Павле Коринт ца. 56.

1. Коринћанима ” Ефес ца. 55.

2. Коринћанима ” Македонија ца. 55.

Ефесцима Павле Рим ца. 60-61.

Филипљанима Павле Рим ца. 60-61.

Колошанима Павле Рим ца. 60-61.

1. Солуњанима ” Коринт ца. 50.

2. Солуњанима ” Коринт ца. 51.

1. Тимотеју Павле Македонија ца. 61-64.

2. Тимотеју Павле Рим ца. 65.

Титу Павле Македонија (?) ца. 61-64.

Филемону Павле Рим ца. 60-61.

Јеврејима Павле Рим ца. 61.

1. Петрова Петар Вавилон ца. 62-64.

2. Петрова Петар Вавилон (?) ца. 64.

1. Јованова Апостол Јован Ефес, или околина ца. 98.

2. Јованова Апостол Јован Ефес, или околина ца. 98.

3. Јованова Апостол Јован Ефес, или околина ца. 98.

Откривење Апостол Јован Патмос ца. 96.