Како остати одвојен од света?

 1. Шта је Исус истакао током последње вечери коју је као човек провео на земљи?

ИСУС је током последње вечери коју је као човек провео на земљи био веома забринут за будућност и добробит својих ученика. Чак се и молио свом Оцу у вези с тим рекавши: „Не молим те да их узмеш са света, него да их сачуваш од Злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:15, 16). У тој усрдној молитви Исус је показао колико воли своје ученике и колико је важно да не буду „део света“, као што је некима од њих и рекао нешто раније те вечери (Јован 15:19). Исусу је очигледно било веома важно да његови ученици остану одвојени од света!

 2. На шта се односи „свет“ о коме је Исус говорио?

² „Свет“ о коме је Исус говорио односи се на све људе који су отуђени од Бога, којима влада Сатана и којима управља дух себичности и поноса који потиче од њега (Јован 14:30; Ефешанима 2:2; 1. Јованова 5:19). Зато је „пријатељство са [тим] светом непријатељство с Богом“ (Јаковљева 4:4). Али како је уопште могуће да они који желе да остану под окриљем Божје љубави живе у овом свету, а да ипак остану одвојени од њега? Размотрићемо пет начина како то можемо постићи: (1) тако што ћемо бити верни Божјем Краљевству под Христовом влашћу и неутрални у политичким збивањима, (2) тако што ћемо се одупирати духу света, (3) тако што ћемо се пристојно одевати, (4) тако што ћемо имати бистро око и (5) тако што ћемо обући духовну ратну опрему.

 3. (а) Какав је став имао Исус према политичким збивањима свог доба? (б) Зашто се може рећи да Исусови помазани следбеници служе као посланици? (Укључити и фусноту.)

³ Исус није учествовао у политичким збивањима свог доба, већ се усредсредио на проповедање о Божјем небеском Краљевству у коме ће он бити Краљ (Данило 7:13, 14; Лука 4:43; 17:20, 21). Зато је пред римским намесником Понтијем Пилатом могао рећи: „Моје краљевство није део овог света“ (Јован 18:36). Христови верни следбеници иду његовим стопама тако што верно подупиру њега и његово Краљевство и тако што објављују то Краљевство по читавом свету (Матеј 24:14). „Ми смо дакле посланици који заступају Христа“, написао је апостол Павле. Зато „као Христови заступници молимо: ’Помирите се с Богом‘“a (2. Коринћанима 5:20).

 4. Како сви прави хришћани показују да су верни Божјем Краљевству? (Видети оквир „Први хришћани су били неутрални“.)

⁴ С обзиром на то да посланици представљају своју земљу у некој другој земљи, они се не мешају у унутрашње послове државе у којој служе већ остају неутрални. Међутим, они раде за интересе своје земље. Исто се може рећи и за Христове помазане следбенике, чије је „грађанство на небесима“ (Филипљанима 3:20). У ствари, захваљујући ревном проповедању о Краљевству они су помогли милионима Христових ’других оваца‘ да се ’помире с Богом‘ (Јован 10:16; Матеј 25:31-40). Те „друге овце“ сарађују са Исусовом помазаном браћом и такође заступају Христа. Као уједињено стадо које заступа Месијанско Краљевство, обе групе су строго неутралне у светским политичким збивањима. (Прочитати Исаију 2:2-4.)

 5. У ком смислу се хришћанска скупштина разликује од древног Израела и како се та разлика испољава?

⁵ Верност Христу није једини разлог због ког су прави хришћани неутрални. За разлику од древних Израелаца којима је Бог дао земљу у којој ће живети, ми смо део међународног братства (Матеј 28:19; 1. Петрова 2:9). Зато ако бисмо се прикључили некој политичкој партији у својој земљи, не бисмо могли чисте савести проповедати о Божјем Краљевству, а ни наше хришћанско јединство не би могло опстати (1. Коринћанима 1:10). Осим тога, ако би избио рат, онда бисмо се борили против суверника које према Христовој заповести треба да волимо (Јован 13:34, 35; 1. Јованова 3:10-12). Исус је зато с добрим разлогом рекао својим ученицима да одложе оружје. Чак им је рекао да воле своје непријатеље (Матеј 5:44; 26:52; видети оквир „Да ли сам неутралан?“).

 6. Како твоје предање Богу утиче на твој однос према „цару“?

⁶ Ми смо као прави хришћани свој живот посветили Богу, а не неком човеку, организацији или народу. У 1. Коринћанима 6:19, 20 пише: „Ви не припадате себи, јер сте скупо купљени.“ Зато Исусови следбеници дају „цару“ оно што му припада, наиме част, порезе и релативну подложност, а ’Богу дају Божје‘ (Марко 12:17; Римљанима 13:1-7). То значи да му служе целим срцем и да су му верни и послушни. Уколико је то неопходно, спремни су да дају и живот за Бога (Лука 4:8; 10:27; прочитати Дела апостолска 5:29 и Римљанима 14:8).

7, 8. Шта је „дух света“ и како тај дух „делује“ на људе који су непослушни Богу?

⁷ Још један начин на који се хришћани држе одвојено од света јесте то што се одупиру његовом злом духу. „Ми нисмо примили дух света, него дух који је од Бога“, написао је Павле (1. Коринћанима 2:12). А Ефешанима је рекао: „Некада [сте] живели како живи овај свет, по вољи владара који влада ваздухом, духом који сада делује у синовима непослушности“ (Ефешанима 2:2, 3).

⁸ ’Ваздух‘ овог света, то јест његов дух, јесте невидљива сила која нагони људе да буду непослушни Богу и која потхрањује у њима ’жеље тела и жеље очију‘ (1. Јованова 2:16; 1. Тимотеју 6:9, 10). Моћ духа овог света лежи у томе што подстиче људе да угађају свом грешном телу. Делује подмукло и без престанка и попут ваздуха се налази свуда око нас. Осим тога, он „делује“ на људе који су непослушни Богу тако што у њима постепено потхрањује лоше особине, као што су себичност, бахатост, похлепа и болесна амбициозност. Такође развија код њих склоност ка успостављању сопствених моралних мерила и непоштовању ауторитета.b Једноставно речено, под утицајем духа света у срцу човека постепено се развијају ђаволске особине (Јован 8:44; Дела апостолска 13:10; 1. Јованова 3:8, 10).

 9. Како дух света може ући у наше мисли и наше срце?

⁹ Може ли дух света ухватити корен у нашим мислима и нашем срцу? Да, али само ако нисмо на опрезу и дозволимо да нам се то деси. (Прочитати Пословице 4:23.) Његов утицај често почиње једва приметно, можда преко сарадника и другова који изгледају као добри људи али у ствари немају љубави према Јехови (Пословице 13:20; 1. Коринћанима 15:33). Тај зао дух може се увући и преко неприкладне литературе, порнографских или отпадничких сајтова на интернету, лоше забаве и спортова у којима је веома изражен такмичарски дух — реално речено, преко свега и свакога ко носи у себи начин размишљања Сатане или његовог света.

10. Како се можемо одупрети духу света?

¹⁰ Како се можемо одупрети том опасном духу света и одржати се у Божјој љубави? Једино тако што ћемо потпуно користити све оно што нам Јехова пружа да би нас у духовном смислу заштитио и тако што ћемо се стално молити за свети дух. Јехова је много јачи од Ђавола и од злог света којим он влада (1. Јованова 4:4). Зато је изузетно важно да преко молитве останемо блиски с Јеховом.

11. Како дух света утиче на мерила одевања?

¹¹ Одећа, лична појава и уредност откривају доста тога о нама. У многим земљама су мерила одевања пала на тако ниске гране да је један телевизијски водитељ рекао да се девојке ускоро неће разликовати од проститутки. Чак су и девојчице које још нису у тинејџерским годинама подлегле таквом тренду — „све више разголићености, све мање пристојности“, као што је писало у једном новинском извештају. Немарно и неуредно одевање јесте још један тренд који одражава дух побуне као и недостатак достојанства и самопоштовања.

12, 13. Којим начелима треба да се водимо када је реч о нашем личном изгледу?

¹² Као Јеховине слуге ми желимо да пристојно изгледамо, што значи да наша одећа треба да буде чиста и уредна, да буде одраз доброг укуса и да одговара прилици. Наша лична појава у сваком тренутку треба да одражава ’скромност и разборитост‘, што заједно са „добрим делима“ и доликује свима, и мушкарцима и женама који „кажу да поштују Бога“. Наравно, ми не желимо да скрећемо пажњу на себе већ да се ’одржимо у Божјој љубави‘ (1. Тимотеју 2:9, 10; Јудина 21). Наш најлепши украс треба да буде „тајна особа срца“, што је веома драгоцено у Божјим очима (1. Петрова 3:3, 4).

¹³ Немојмо заборавити ни чињеницу да својим личним изгледом можемо утицати на то какво ће мишљење други имати о нашој религији. Када се грчка реч преведена као „скромност“ користи у контексту морала, она носи у себи мисао о дубоком поштовању, страхопоштовању и обзирности према осећањима или мишљењу других људи. Према томе, наш циљ треба да буде да права која имамо што се тиче одевања подредимо савести других. И што је најважније, ми желимо да искажемо част Јехови и његовом народу и да се препоручимо као Божје слуге чинећи „све на Божју славу“ (1. Коринћанима 4:9; 10:31; 2. Коринћанима 6:3, 4; 7:1).

14. Која питања треба да поставимо себи што се тиче нашег личног изгледа и уредности?

¹⁴ Наш изглед и уредност су још важнији када смо у служби проповедања или када одлазимо на хришћанске састанке. Зато се питајмо: ’Да ли својим целокупним изгледом, што подразумева и личну хигијену, скрећем превелику пажњу на себе? Да ли је другима непријатно у мом присуству? Да ли своја права на том пољу сматрам важнијима од тога да испуним одређене услове како бих добио нека задужења у скупштини?‘ (Псалам 68:6; Филипљанима 4:5; 1. Петрова 5:6).

15. Зашто у Божјој Речи не постоји списак правила о одевању, одржавању личне хигијене и изгледу уопште?

¹⁵ У Библији не постоји списак правила којих хришћани треба да се држе када је реч о одевању, одржавању личне хигијене или изгледу уопште. Јехова не жели да нам ускрати слободу избора нити способност просуђивања. Он жели да будемо зрели људи који размишљају о библијским начелима и код којих је „моћ запажања искуством увежбана за разликовање добра од зла“ (Јеврејима 5:14). А највише од свега жели да нас у томе води љубав — љубав према њему и ближњима. (Прочитати Марка 12:30, 31.) У тим оквирима има простора за велику разноликост што се тиче нашег целокупног личног изгледа. Доказ тога може се видети у разнолико одевеном, срећном мноштву Јеховиног народа где год да се налазе на овој планети.

16. Како се дух света коси са оним што је Исус говорио и која питања треба себи да поставимо?

¹⁶ Дух овог света обмањује милионе људи и наводи их да срећу траже у новцу и материјалним стварима. Али Исус је рекао: „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Премда није заговарао аскетизам, то јест претерано самоодрицање, Исус је поучавао људе да истинску срећу имају они који су „свесни својих духовних потреба“ и који имају „бистро око“, то јест они који највећу пажњу придају духовним стварима (Матеј 5:3; 6:22, фуснота). Зато се питајмо: ’Да ли заиста верујем у оно чему је Исус поучавао људе или на мене утиче „отац лажи“? (Јован 8:44). Шта откривају моје речи, моји циљеви, приоритети и мој начин живота?‘ (Лука 6:45; 21:34-36; 2. Јованова 6).

17. Шта добијају они који имају „бистро око“?

¹⁷ „Мудрост оправдавају њена дела“, рекао је Исус (Матеј 11:19). Размисли само о неким стварима које добијају они који имају „бистро око“. Служба проповедања о Божјем Краљевству увек их окрепљује (Матеј 11:29, 30). Немају непотребне бриге и поштедели су себе многих боли. (Прочитати 1. Тимотеју 6:9, 10.) Пошто су задовољни основним стварима за живот, имају више времена за своју породицу и сувернике. Због тога мирно спавају (Проповедник 5:12). Срећни су када могу да учине нешто за друге (Дела апостолска 20:35). ’Обилују надом‘ и имају унутрашњи мир и задовољство (Римљанима 15:13; Матеј 6:31, 32). То су заиста непроцењиви благослови!

18. Како Библија описује нашег непријатеља, његове методе и природу наше борбе?

¹⁸ Онима који желе да се одрже у Божјој љубави Јехова пружа духовну заштиту од Сатане, који жели да их лиши не само среће већ и вечног живота (1. Петрова 5:8). Ми се „не боримо против крви и тела“, рекао је Павле, „него против поглаварстава, против власти, против светских владара ове таме, против злих духовних сила на небесима“ (Ефешанима 6:12). Грчка реч преведена изразом ’борити се‘ преноси мисао о борби прса у прса. Осим тога, речи „поглаварства“, „власти“ и ’светски владари‘ указују на то да су напади из духовног подручја смишљени и изузетно организовани.

19. Опиши духовну ратну опрему једног хришћанина.

¹⁹ Међутим, иако смо ми као људи слаби и имамо своје границе, ипак можемо извојевати победу. Како? Тако што ћемо ’узети сву Божју ратну опрему‘ (Ефешанима 6:13). Та ратна опрема је у Ефешанима 6:14-18 описана следећим речима: „Дакле, будите постојани. Опашите бедра истином, на груди ставите оклоп праведности, и обујте ноге спремношћу да проповедате добру вест мира. Изнад свега, узмите велики штит вере, којим ћете моћи да угасите све горуће стреле Злога. Узмите и кацигу [то јест наду] спасења и мач духа, то јест, Божју реч, молећи се у духу сваким обликом молитве и усрдног мољења у свакој прилици.“

20. Зашто се наша ситуација разликује од ситуације правих војника?

²⁰ Пошто ту духовну ратну опрему обезбеђује Бог, она ће нас сигурно заштитити, под условом да је стално носимо. За разлику од правих војника који имају дуже периоде мира између ратова, хришћани се налазе у немилосрдној борби на живот и смрт која неће престати све док Бог не уништи Сатанин свет и баци у бездан све зле духове (Откривење 12:17; 20:1-3). Зато се немој предати ако имаш неке слабости или неисправне жеље, јер сви ми морамо да ’бијемо‘ своје тело да бисмо остали верни Јехови (1. Коринћанима 9:27). У ствари, требало би да се забринемо ако смо престали да се боримо!

21. Који је једини начин да победимо у нашем духовном рату?

²¹ Осим тога, у тој борби не можемо победити ослањајући се на сопствену снагу. Зато нас Павле подсећа да треба да се молимо Јехови ’у духу у свакој прилици‘. Надаље, треба да слушамо Јехову тако што ћемо проучавати његову Реч и дружити се са ’саборцима‘ у свакој прилици, јер у тој борби нисмо сами (Филимону 2; Јеврејима 10:24, 25). Они који све то савесно раде не само што ће бити победници већ ће моћи да снажно бране своју веру када је на испиту.

22, 23. (а) Зашто у сваком тренутку треба да будемо спремни да бранимо своју веру и која питања треба себи да поставимо? (б) О чему ће бити речи у следећем поглављу?

²² „Пошто нисте део света“, рекао је Исус, „зато вас свет мрзи“ (Јован 15:19). То значи да хришћани увек морају бити спремни да бране своју веру и да то чине с благошћу и поштовањем. (Прочитати 1. Петрову 3:15.) Зато би било добро да се питамо: ’Да ли разумем зашто Јеховини сведоци понекад заузимају став који се разликује од уобичајеног гледишта? Када се нађем у ситуацији да треба да заузмем такав став, да ли сам потпуно сигуран да је оно што кажу Библија и верни роб заиста исправно? (Матеј 24:45; Јован 17:17). И када треба да урадим оно што је пред Јеховом исправно, да ли сам спреман не само да будем другачији од осталих већ и да будем поносан због тога?‘ (Псалам 34:2; Матеј 10:32, 33).

²³ Међутим, наша жеља да останемо одвојени од света често се испитује на много суптилније начине. Примера ради, као што је раније споменуто, Ђаво покушава да Јеховине слуге одвуче у свет преко забаве. Како се можемо опустити и забавити, а да притом сачувамо чисту савест? О томе ће бити речи у следећем поглављу.