Postanak

34 Dina, Lijina kći,+ koju je ona rodila Jakovu, redovno je izlazila da posmatra+ kćeri te zemlje.+ 2 Sihem, sin Emora Jevejina,+ poglavara te zemlje, ugledao je Dinu, uzeo je i silovao je.+ 3 Njegova je duša prionula uz Dinu, Jakovljevu kćer, i on je tu devojku zavoleo i rečima nastojao da pridobije njeno srce. 4 Na kraju je Sihem rekao svom ocu Emoru:+ „Traži mi ovu devojku za ženu.“+

5 Jakov je čuo da je on obeščastio njegovu kćer Dinu. Jakov je o tome ćutao+ dok nisu došli njegovi sinovi koji su bili kod stoke u polju.+ 6 Kasnije je Emor, Sihemov otac, otišao kod Jakova da razgovara s njim.+ 7 A Jakovljevi sinovi su došli iz polja čim su čuli šta je bilo. To ih je jako zabolelo i razgnevilo,+ jer je Sihem bezumno postupio i naneo sramotu Izraelu kad je legao s Jakovljevom kćeri,+ a tako nešto nije smelo da se učini.+

8 Emor im je rekao: „Duša mog sina Sihema prionula je uz vašu kćer.+ Molim vas, dajte mu je za ženu,+ 9 i sklapajte brakove s nama.+ Svoje kćeri davaćete nama, a naše kćeri uzimaćete za sebe.+ 10 Živite s nama i slobodno koristite našu zemlju. Živite ovde, trgujte s nama i u njoj se nastanite.“+ 11 Tada je Sihem rekao njenom ocu i njenoj braći: „Dajte da nađem milost u vašim očima, i daću vam šta god kažete. 12 Tražite mnogo novca za nevestu i veliki dar,+ i ja ću dati šta god kažete, samo mi dajte tu devojku za ženu.“

13 Zato što je Sihem obeščastio njihovu sestru Dinu, Jakovljevi sinovi su odgovorili Sihemu i njegovom ocu Emoru s namerom da ih prevare.+ 14 Rekli su im: „Nipošto ne možemo učiniti tako nešto i dati svoju sestru čoveku koji nije obrezan,+ jer je to za nas sramota. 15 Na to možemo pristati samo pod uslovom da postanete kao i mi i da obrežete sve muškarce među vama.+ 16 Onda ćemo svoje kćeri davati vama, a vaše kćeri uzimati za sebe, i živećemo s vama i postaćemo jedan narod.+ 17 Ali ako nas ne poslušate i ne obrežete se, uzećemo svoju kćer i otići ćemo.“

18 Sihemu i njegovom ocu Emoru dopalo se ono što su oni rekli.+ 19 Mladić nije oklevao da ispuni taj uslov,+ jer mu se Jakovljeva kći veoma sviđala, a on je bio najpoštovaniji+ u celom domu svog oca.+

20 Tako su Emor i njegov sin Sihem otišli na vrata svog grada i rekli ljudima svog grada:+ 21 „Ovi su ljudi miroljubivi prema nama.+ Neka se nasele u zemlji i trguju s nama, jer zemlja je dovoljno prostrana i za njih.+ Njihove kćeri uzimaćemo za žene, a naše kćeri davaćemo njima.+ 22 Ti ljudi će pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod samo pod uslovom da se svi muškarci među nama obrežu kao što su oni obrezani.+ 23 Zar neće onda njihovi posedi i njihovo blago i sva njihova stoka pripasti nama?+ Samo pristanimo na taj uslov da bi živeli s nama.“+ 24 Tada su svi koji su izlazili na vrata njegovog grada poslušali Emora i njegovog sina Sihema, i svi muškarci su se obrezali, svi koji su izlazili na vrata njegovog grada.

25 Ali trećeg dana, dok su oni još bili u bolovima,+ dva Jakovljeva sina, Simeon i Levije,+ Dinina braća,+ uzeli su svoje mačeve i ušli u grad, a da niko ništa nije posumnjao, i pobili sve muškarce.+ 26 Oštricom mača ubili su Emora i njegovog sina Sihema.+ Onda su uzeli Dinu iz Sihemove kuće i otišli.+ 27 Ostali Jakovljevi sinovi napali su muškarce koji su već bili teško povređeni i oplenili su grad, jer je tamo njihova sestra bila obeščašćena.+ 28 Zatim su uzeli njihove ovce, njihova goveda i njihove magarce i sve što je bilo u gradu i što je bilo u polju.+ 29 Uzeli su svu njihovu imovinu i zarobili svu decu i sve žene, i opljačkali sve što je bilo u kućama.+

30 Tada je Jakov rekao Simeonu i Leviju:+ „Izložili ste me prekoru i zbog vas sam postao mrzak stanovnicima ove zemlje,+ Hanancima i Ferezejima. Ja imam malo ljudi,+ a oni će se skupiti protiv mene i napašće me i pobiće i mene i moj dom.“ 31 A oni su na to rekli: „Zar da se neko s našom sestrom ophodi kao s bludnicom?“+