Da bismo ojačali strahopoštovanje prema Jehovi, pri svakoj odluci moramo misliti na to šta bi bila njegova volja. Dok čitaš o biblijskim događajima, pitaj se: „Da sam bio u toj situaciji, šta bih uradio?“ Primera radi, zamisli da si među ljudima koji slušaju kako deset uhoda, nakon izviđanja zemlje koju je Jehova obećao svom narodu, govore ostalim Izraelcima da nemaju šanse protiv Hananaca. Da li bi im poverovao i podlegao strahu od ljudi ili bi ljubav prema Jehovi i želja da mu ugodiš nadjačale taj strah? Čitav naraštaj Izraelaca nije verovao da su Isus Navin i Halev govorili istinu. Zato su izgubili priliku da uđu u Obećanu zemlju (Br. 14:10, 22, 23; w24.07 10 ¶7).

Gomera, žena proroka Osije, ostavila je Osiju zbog drugog muškarca. Da li to znači da za nju više nije bilo nikakve nade? Jehova, koji dobro zna šta je u srcu svakog čoveka, rekao je Osiji: „Idi i ponovo voli ženu koju drugi voli i koja preljubu čini, kao što i Jehova voli izraelski narod, iako se oni okreću drugim bogovima“ (Os. 3:1; Posl. 16:2). Zapazimo da je Osijina žena tada još uvek činila ozbiljan greh. Pa ipak, Jehova je rekao Osiji da joj oprosti i vrati je kući. Slično tome, Jehova nije digao ruke od svog svojeglavog naroda. Iako su činili strašne grehe, on ih je i dalje voleo i pomagao im da se pokaju i promene. Na osnovu ovog primera možemo zaključiti da će Jehova, koji ispituje svačije srce, pomoći nekome ko čini ozbiljan greh da se pokaje. (w24.08 10 ¶7).

Judejci koji su postali hrišćani morali su da menjaju mnogo toga, što nije bilo lako. Dugi niz godina, oni su bili Jehovin izabran narod. Jerusalim je bio posebno važno mesto. U njemu su vladali kraljevi čija je uloga bila da zastupaju Jehovinu vlast. Tu se nalazio i hram, koji je bio središte služenja Jehovi. Svi bogobojazni Jevreji držali su se Mojsijevog zakona, kom su ih poučavale verske vođe. Odredbe tog zakona su uticale na njihovu ishranu, gledište o obrezanju, pa čak i na kontakt s ljudima iz drugih naroda. Međutim, nakon što je Isus dao svoj život kao otkupninu, Jehova više nije prihvatao žrtve koje su prinošene u hramu. To je predstavljalo veliki ispit vere za hrišćane jevrejskog porekla koji su navikli da se drže Zakona (Jevr. 10:1, 4, 10). Čak je i zrelim hrišćanima, kao što je bio apostol Petar, bilo teško da se prilagode nekim od tih promena (Dela 10:9-14; Gal. 2:11-14). Zbog svojih novih verovanja, hrišćani su se našli na meti verskih vođa (w24.09 9 ¶4).