Mi želimo da se ugledamo na Isusa. Naravno, niko ne može savršeno slediti njegov primer, ali ne treba da budemo obeshrabreni zbog toga (Jak. 3:2). Radovi nekog ko tek uči da slika možda neće biti tako dobri kao radovi njegovog učitelja koji je poznat slikar. Ali dok uči iz svojih grešaka i trudi se da savlada tehnike svog učitelja, njegov napredak će biti očigledan. Slično tome, ako primenjujemo ono što smo naučili tokom ličnog proučavanja i trudimo se da radimo na sebi, bićemo sve sličniji Isusu koji je naš uzor u svemu (Ps. 119:59). Živimo u svetu u kom preovladava sebičnost. Ali mi nipošto ne želimo da budemo takvi. Isusova samopožrtvovanost je ostavila dubok utisak na nas i zato smo odlučni da se ugledamo na njega (1. Petr. 2:21). Dok dajemo sve od sebe da po ugledu na Isusa budemo samopožrtvovani, osetićemo radost koja proizlazi iz saznanja da je Jehova zadovoljan nama (w22.02 24 ¶16; 25 ¶18).

Jehova nam pruža vođstvo na više načina. Između ostalog, on to čini putem svoje Reči, Biblije. Ako izdvajamo vreme da duboko razmišljamo o onome čemu nas Jehova poučava, moći ćemo da sledimo njegovo vođstvo i da delotvorno obavljamo svoju službu (1. Tim. 4:15, 16). Jehova nam pruža vođstvo i preko vernog i razboritog roba (Mat. 24:45). Ponekad se može desiti da dobijemo smernice koje ne razumemo u potpunosti. Primera radi, možda dobijemo konkretna uputstva šta da radimo u slučaju neke prirodne katastrofe za koju mislimo da je malo verovatno da će se desiti na našem području. Šta da radimo ako nam se čini da neko uputstvo koje smo dobili baš i nema smisla? Možemo razmišljati o događajima koji su opisani u Svetom pismu. Ponekad je Božji narod dobijao uputstva koja nisu baš izgledala mudro s ljudskog stanovišta, ali bili su spaseni zato što su ih poslušali (Sud. 7:7; 8:10; w22.03 18-19 ¶15-16).

Isus je s potpunim poverenjem izgovorio reči današnjeg dnevnog citata. Znao je da njegova budućnost zavisi od Jehove i bio je siguran da će ga on vratiti u život. Šta učimo iz Isusovih reči? Ostani veran Jehovi čak i kada ti je život u opasnosti. Da bi u tome uspeo, moraš se uzdati u Jehovu „svim svojim srcem“ (Posl. 3:5). Razmisli o Džošui, 15-godišnjem bratu koji je bio teško bolestan. On nije prihvatio metode lečenja koje su se kosile s Božjim zakonom. Pred smrt je rekao svojoj majci: „Mama, ja sam u Jehovinim rukama [...] Mogu ti to reći, mama, sa svom sigurnošću: znam da će me Jehova definitivno vratiti u uskrsenju. On je pročitao moje srce, a ja ga istinski volim.“ Dobro je da se svako od nas zapita: „Ako bi meni život visio o koncu, da li bih do kraja ostao veran Jehovi, potpuno uveren da će me on uskrsnuti?“ (w21.04 12-13 ¶15-16).