Nije dovoljno da deci samo kažete šta je dobro, a šta nije. Treba da ih podstaknete da razmišljaju o pitanjima poput ovih: „Zašto Biblija zabranjuje neke stvari koje deluju veoma privlačno? Šta mene uverava da je uvek za moje dobro da se držim biblijskih merila?“ (Is. 48:17, 18). Ako vaše dete želi da se krsti, pomozite mu da ozbiljno razmisli o nekim stvarima. Na primer, koliku odgovornost to sa sobom nosi? Koje će mu blagoslove to doneti? Koje će žrtve možda morati da podnese? Zašto će blagoslovi nadmašiti svaku žrtvu? (Mar. 10:29, 30). Veoma je važno da o tome dobro razmisli pre nego što se krsti. Ako pomognete detetu da duboko razmišlja o tome, veća je verovatnoća da će se lično uveriti u to da će za njega uvek biti dobro da se drži biblijskih merila (w17.12 21 ¶14-15).

Mnoga naša draga braća i sestre bore se s nekom ozbiljnom bolešću. Drugi moraju da brinu o ostarelim rođacima iako su i sami zašli u godine. Neki naporno rade ne da bi svojoj porodici pružili luksuz, već ono najosnovnije. Osim toga, mnogi se ne bore samo s jednim ovakvim problemom već s više njih istovremeno. Ukoliko je Jehovi stalo do zvezda, koje nisu žive, koliko mu je onda tek stalo do nas koji smo svesno izabrali da mu služimo, i to iz ljubavi (Ps. 19:1, 3, 14). Naš dragi Otac zna sve o nama, takoreći zna kako dišemo. U Bibliji stoji da nam je on i „sve vlasi na glavi“ izbrojao (Mat. 10:30). Nešto slično je rekao i jedan psalmista: „Poznaje Jehova život besprekornih“ (Ps. 37:18). Dakle, on zapaža sa čime se sve suočavamo i može nam dati snagu da se izborimo s tim (w18.01 7 ¶1; 8 ¶4).

To što je apostol Petar uskrsnuo Tavitu bilo je toliko upečatljivo da su mnogi „počeli da veruju u Gospoda“. Tako su ti novi učenici mogli da govore drugima o Isusu, ali i o tome da Jehova ima moć da vrati mrtve u život (Dela 9:36-42). Ovo nije jedino uskrsenje koje su drugi videli. Na primer, jednom je apostol Pavle držao govor u jednoj gornjoj sobi u Troadi, mestu koje se nalazi na severozapadu današnje Turske. Pavle je svoj govor držao sve do ponoći. Tamo je na jednom prozoru sedeo jedan mladić po imenu Evtih i slušao. Ali onda je zadremao i pao, i to s drugog sprata. Možda je Luka, koji je bio lekar, prvi prišao Evtihu i ustanovio da je mladić mrtav, a ne da je samo povređen i bez svesti. Tada je Pavle sišao, nadvio se nad mladićevim mrtvim telom, a zatim na oduševljenje svih rekao da je mladić živ. Taj događaj se nesumnjivo urezao u misli svih prisutnih! Pošto su znali da je mladić bio mrtav i da je vraćen u život bili su „neizmerno utešeni“ (Dela 20:7-12; w17.12 5 ¶10-11).