Postanak

41 Posle dve godine faraon je sanjao+ da stoji pored Nila. 2 I gle, iz Nila je izašlo sedam lepih i debelih krava koje su pasle travu pored Nila.+ 3 A posle njih iz Nila je izašlo sedam ružnih i mršavih krava+ koje su stale pored tih krava na obali Nila. 4 Tada su krave koje su bile ružne i mršave pojele onih sedam lepih i debelih krava.+ Onda se faraon probudio.+

5 Ali je opet zaspao i usnio drugi san. I gle, na jednoj stabljici izraslo je sedam krupnih i lepih klasova.+ 6 A posle njih izraslo+ je sedam sitnih klasova, sasušenih zbog istočnog vetra.+ 7 I ti sitni klasovi progutali su onih sedam krupnih i punih klasova.+ Tada se faraon probudio i shvatio da je to bio san.

8 Ujutru je bio uznemirenog duha.+ Zato je poslao sluge da pozovu sve egipatske sveštenike koji se bave magijom+ i sve svoje mudrace,+ i faraon im je ispričao svoje snove.+ Ali niko nije mogao da mu ih protumači.

9 Tada je glavni peharnik rekao faraonu:+ „Danas ću ti reći svoje grehe.+ 10 Kad se faraon bio naljutio na svoje sluge,+ poslao je u tamnicu u kući zapovednika telesne straže+ mene i glavnog pekara. 11 Jedne noći i on i ja smo usnili san. Svaki san je imao svoje značenje.+ 12 S nama je bio jedan mladić, Jevrejin,+ sluga zapovednika telesne straže.+ Kad smo mu ispričali snove,+ on nam ih je protumačio. Svakom je protumačio njegov san. 13 Onako kako nam ih je protumačio, tako se i dogodilo. Mene je faraon vratio u službu,+ a onog čoveka je obesio.“+

14 Faraon je poslao po Josifa,+ da ga brzo dovedu iz zatvora.+ A on se obrijao,*+ presvukao+ i izašao pred faraona. 15 Tada je faraon rekao Josifu: „Usnio sam san, ali niko ne može da ga protumači. Čuo sam da ti možeš protumačiti san kad ga čuješ.“+ 16 Josif je odgovorio faraonu: „To nije u mojoj vlasti! Bog će faraonu objaviti dobro.“+

17 Faraon je zatim rekao Josifu: „Sanjao sam kako stojim na obali Nila. 18 I gle, iz Nila je izašlo sedam debelih i lepih krava koje su pasle travu pored Nila.+ 19 A posle njih izašlo je sedam slabih, veoma ružnih i mršavih krava.+ Tako ružne krave nisam video u svoj egipatskoj zemlji. 20 I te mršave i ružne krave pojele su onih sedam debelih krava.+ 21 Ali iako su ih pojele, nije se poznavalo da su im u stomaku, jer su i dalje bile ružne kao i ranije.+ Tada sam se probudio.

22 „Zatim sam sanjao kako sedam punih i lepih klasova izbijaju na jednoj stabljici.+ 23 A posle njih izraslo je sedam klasova uvelih i sitnih, sasušenih zbog istočnog vetra.+ 24 I ti sitni klasovi progutali su onih sedam lepih klasova.+ Ispričao sam ovo sveštenicima koji se bave magijom,+ ali nijedan nije mogao da mi objasni.“+

25 Tada je Josif rekao faraonu: „Oba faraonova sna imaju isto značenje. Istiniti Bog javlja faraonu šta će učiniti.+ 26 Sedam lepih krava predstavljaju sedam godina. Isto tako, sedam lepih klasova predstavljaju sedam godina. Oba sna imaju isto značenje. 27 Sedam mršavih i ružnih krava koje su izašle posle njih predstavljaju sedam godina; i sedam praznih klasova, sasušenih zbog istočnog vetra,+ predstavljaju sedam godina gladi.+ 28 Ovo sam već rekao faraonu: istiniti Bog je pokazao faraonu šta će učiniti.+

29 „Evo, dolazi sedam veoma rodnih godina u svoj egipatskoj zemlji. 30 Ali posle njih nastaće sedam godina gladi, kada će se zaboraviti sve obilje u egipatskoj zemlji i glad će uništiti zemlju.+ 31 A obilje koje je bilo u zemlji neće se spominjati, jer će glad koja će posle toga doći biti zaista velika. 32 A to što je faraon dva puta usnio san znači da je istiniti Bog to čvrsto odlučio+ i da će istiniti Bog to brzo i učiniti.+

33 „Zato neka faraon sada potraži razboritog i mudrog čoveka i neka ga postavi nad egipatskom zemljom.+ 34 Neka faraon postavi nadglednike u zemlji,+ pa neka uzima petinu roda egipatske zemlje za tih sedam rodnih godina.+ 35 Neka oni sakupljaju sav rod tokom tih sedam rodnih godina što dolaze. Neka pod faraonovom rukom sabiraju žito za hranu, i neka ga čuvaju po gradovima.+ 36 Ta hrana će služiti kao zaliha u zemlji za sedam godina gladi koje će nastati u egipatskoj zemlji,+ da zemlja ne bi propala zbog gladi.“+

37 To se svidelo faraonu i svim njegovim slugama.+ 38 Zato je rekao svojim slugama: „Možemo li naći nekoga kao što je ovaj čovek, u kome je Božji duh?“+ 39 Zatim je rekao Josifu: „Pošto ti je Bog dao da sve to znaš,+ niko nije tako razborit i mudar kao što si ti.+ 40 Ti ćeš biti upravitelj mog dvora+ i ceo moj narod bezuslovno će te slušati.+ Jedino ću prestoljem biti veći od tebe.“+ 41 Faraon je još kazao Josifu: „Postavljam te nad svom egipatskom zemljom.“+ 42 Tada je faraon skinuo pečatni prsten+ sa svoje ruke i stavio ga Josifu na ruku, obukao ga u haljine od finog lanenog platna i stavio mu oko vrata zlatan lanac.+ 43 Osim toga, zapovedio je da ga voze u počasnim kolima odmah iza faraonovih kola+ i da pred njim viču: „Avrek!“* Tako ga je postavio nad svom egipatskom zemljom.

44 Zatim je faraon rekao Josifu: „Ja sam faraon, ali bez tvog odobrenja niko ne sme da podigne ni ruku ni nogu u svoj egipatskoj zemlji.“+ 45 Posle toga faraon je dao Josifu ime Psontomfanih i dao mu je za ženu Asenetu,+ kćer Potifere, sveštenika iz Ona.*+ I Josif je počeo da obilazi egipatsku zemlju.+ 46 Josif je imao trideset godina+ kad je stao pred faraona, kralja Egipta.

Zatim je Josif otišao od faraona i obišao svu egipatsku zemlju. 47 Tokom sedam rodnih godina zemlja je bogato rađala.+ 48 A on je sakupljao sav rod tokom tih sedam godina koje su nastupile u egipatskoj zemlji, i taj rod je čuvao po gradovima.+ U svaki grad stavljao je rod s okolnih njiva.+ 49 Josif je sakupio velike količine žita,+ kao peska morskoga, dok na kraju nisu prestali da ga mere jer se nije moglo izmeriti.+

50 Pre nego što je nastupila prva godina gladi, Josifu su se rodila dva sina,+ koja mu je rodila Aseneta, kći Potifere, sveštenika iz Ona. 51 Josif je svom prvencu dao ime Manasija,*+ jer je rekao: „Bog mi je dao da zaboravim svu svoju nevolju i ceo dom mog oca.“+ 52 A drugom sinu je dao ime Jefrem,*+ jer je rekao: „Bog me je učinio plodnim u zemlji moje nevolje.“+

53 Tako je prošlo sedam rodnih godina u egipatskoj zemlji,+ 54 i nastupilo je sedam godina gladi, baš kao što je Josif i rekao.+ U svim zemljama nastala je glad, a u svoj egipatskoj zemlji bilo je hleba.+ 55 Na kraju je i u svoj egipatskoj zemlji počela glad i narod je zavapio faraonu tražeći hleb.+ Tada je faraon rekao svim Egipćanima: „Idite kod Josifa. Šta god vam kaže, to učinite.“+ 56 I glad je zahvatila celu zemlju.+ Tada je Josif otvorio sve žitnice koje su imali i počeo da prodaje hranu Egipćanima,+ jer je velika glad zahvatila egipatsku zemlju. 57 U Egipat su dolazili i ljudi iz svih zemalja da kupuju hranu od Josifa, jer je velika glad zahvatila sve zemlje.+