2. Samuilova
3 Rat između Saulovog i Davidovog doma trajao je još dugo.+ David je bivao sve jači,+ a Saulov dom sve slabiji.+
2 Davidu su se u Hevronu+ rodili sinovi.+ Prvenac mu je bio Amnon,+ od Ahinoame+ iz Jezraela, 3 drugi je bio Hileav,+ od Avigeje,+ Navalove žene iz Karmila, treći Avesalom,+ sin Mahe, kćeri Talmaja,+ kralja Gesura, 4 četvrti Adonija,+ Agitin sin,+ peti Sefatija,+ Avitalin sin 5 i šesti Itram,+ od Davidove žene Egle. Oni su se rodili Davidu u Hevronu.
6 Dok je trajao rat između Saulovog i Davidovog doma, Avenir+ je sve više učvršćivao svoj položaj u Saulovom domu. 7 Saul je imao inoču* koja se zvala Resfa,+ koja je bila Ajina kći.+ Jednog dana Isvostej+ je upitao Avenira: „Zašto si legao s inočom+ mog oca?“ 8 Avenir se jako razgnevio+ na Isvostejeve reči, pa mu je rekao: „Jesam li ja pasja+ glava u Judi? Do danas sam pokazivao odanost* prema domu tvog oca Saula, prema njegovoj braći i njegovim prijateljima i nisam dopustio da padneš u Davidove ruke, a ti me sada optužuješ za greh zbog jedne žene. 9 Zato neka Bog učini tako Aveniru i neka ga još teže kazni+ ako ne učinim Davidu ono za šta mu se Jehova zakleo+ — 10 da će oduzeti kraljevstvo Saulovom domu i utvrditi Davidov presto nad Izraelom i nad Judom od Dana do Virsaveje.“+ 11 Isvostej više nije smeo ni reč da kaže Aveniru jer ga se plašio.+
12 Avenir je odmah poslao glasnike Davidu i poručio mu: „Čija je zemlja?“ Zatim je dodao: „Sklopi savez sa mnom i moja će ruka biti s tobom i obratiću k tebi ceo Izrael.“+ 13 A on mu odgovori: „Dobro, sklopiću savez s tobom. Samo jedno tražim od tebe: ne dolazi pred mene+ ako sa sobom ne dovedeš Mihalu,+ Saulovu kćer, kad budeš dolazio pred moje lice.“ 14 David je poslao glasnike i Saulovom sinu Isvosteju+ i poručio mu: „Vrati mi moju ženu Mihalu koju sam isprosio za sto filistejskih obrezaka.“+ 15 Isvostej je poslao po nju i uzeo je od njenog muža Faltila,*+ Laisovog sina. 16 Njen muž je pošao za njom i plačući je pratio sve do Vaurima.+ Tada mu je Avenir rekao: „Idi, vrati se!“, i on se vratio.
17 Avenir je već bio poslao glasnike Izraelovim starešinama i poručio im: „Još i ranije+ ste želeli da postavite Davida za svog kralja. 18 Učinite to sada, jer je Jehova rekao Davidu: ’Rukom Davida,+ svog sluge, izbaviću svoj narod Izrael iz ruku Filisteja i iz ruku svih njegovih neprijatelja.‘“ 19 Tako je Avenir govorio i Venijaminovim sinovima,+ a onda je otišao u Hevron da javi Davidu sve što želi Izrael i ceo Venijaminov dom.
20 Kada je Avenir s dvadeset ljudi došao kod Davida u Hevron, David je priredio gozbu+ za Avenira i ljude koji su bili s njim. 21 Tada je Avenir rekao Davidu: „Dopusti mi da se spremim pa da odem i sakupim sve Izraelce oko svog gospodara, kralja, tako da oni sklope savez s tobom. Ti ćeš kraljevati nad svim što ti duša želi.“+ Tako je David otpustio Avenira, koji je otišao u miru.+
22 Davidove sluge i Joav vraćali su se iz vojnog pohoda i sa sobom su nosili bogat plen.+ Avenir više nije bio kod Davida u Hevronu, jer ga je David otpustio i on je otišao u miru. 23 Kad je Joav+ došao i sva vojska s njim, do njega je stigla vest: „Avenir,+ Nirov sin,+ bio je kod kralja i kralj ga je pustio da ode u miru.“ 24 Tada je Joav došao pred kralja i rekao: „Šta si to učinio?+ Avenir je bio kod tebe. Zašto si ga pustio da ode u miru? 25 Dobro znaš kakav je Avenir, Nirov sin, i znaš da je došao ovamo da te prevari, da sazna tvoje korake+ i sve što radiš.“+
26 Tada je Joav otišao od Davida i poslao za Avenirom glasnike koji su ga vratili+ od bunara* Sire. David nije znao ništa o tome. 27 Kada se Avenir vratio u Hevron,+ Joav ga je odveo na stranu, u zasvođeni prolaz kod gradskih vrata, da s njim nasamo porazgovara.+ Ali tada mu je zabio mač u stomak,+ tako da je Avenir umro zbog krvi Joavovog brata Asaila.+ 28 Kada je David kasnije saznao za to, rekao je: „Ja i moje kraljevstvo doveka smo nedužni u Jehovinim očima; mi nismo krivi za krv+ Avenira, Nirovog sina. 29 Neka krivica padne na Joavovu glavu+ i na ceo dom njegovog oca! Neka Joavov dom+ nikada ne bude bez muškaraca koji će imati izliv,+ bez gubavaca,+ bez muškaraca koji se vretena hvataju,+ bez onih koji će od mača pasti i bez onih koji hleba neće imati!“+ 30 Tako su Joav i Avisaj,+ njegov brat, ubili Avenira+ jer je on pogubio njihovog brata Asaila u bici kod Gavaona.+
31 Tada je David rekao Joavu i svim ljudima koji su bili s njim: „Razderite svoje haljine,+ opašite kostret+ i tugujte za Avenirom.“ Čak je i kralj David pošao za nosilima. 32 Kad su sahranili Avenira u Hevronu, kralj je glasno zaplakao na Avenirovom grobu, a sa njim i ceo narod.+ 33 Ovako je kralj naricao za Avenirom:
„Zar je Avenir morao da umre kao bezumnik+ što umire?
34 Ruke tvoje nisu bile vezane+
Niti su ti noge bile u bakarnim okovima.+
Pao si kao što se pada od ruke nepravednika.“+
Tada je ceo narod još jače zaplakao+ za njim.
35 Još istog dana, ceo narod je došao i ponudio Davidu da nešto jede,+ da se uteši, ali David se zakleo rekavši: „Neka mi Bog učini tako+ i neka me još teže kazni ako pre nego što sunce zađe+ okusim hleb ili bilo šta drugo!“ 36 Ceo narod je to čuo i to mu je bilo po volji, kao i sve drugo što je kralj učinio.+ 37 Tog dana ceo narod i svi u Izraelu shvatili su da nije kralj naredio da se pogubi Avenir, Nirov sin.+ 38 Kralj je rekao svojim slugama: „Zar ne znate da je danas u Izraelu pao knez i veliki čovek?+ 39 Ali ja sam još uvek slab, iako sam pomazan+ za kralja, a ovi ljudi, Serujini sinovi,+ suviše su jaki za mene.+ Neka Jehova plati onom ko čini zlo prema njegovim zlim delima.“+