1. Kraljevima

20 Ven-Adad,+ kralj Sirije, skupio je svu svoju vojsku, a s njim su bila i trideset i dva kralja+ s konjima+ i kolima.+ On je krenuo na Samariju,+ podigao opsadu+ oko nje i napao je. 2 U grad je poslao glasnike+ kod Ahava, kralja Izraela, i poručio mu: „Ovako kaže Ven-Adad: 3 ’Tvoje srebro i tvoje zlato meni pripada, a i tvoje najlepše žene i najlepši sinovi meni pripadaju.‘“+ 4 Kralj Izraela je odgovorio: „Kao što si rekao, moj gospodaru, kralju, ja pripadam tebi sa svim što imam.“+

5 Glasnici su opet došli i rekli: „Ovako kaže Ven-Adad: ’Poslao sam glasnike k tebi i poručio sam ti: „Daćeš mi svoje srebro, svoje zlato, svoje žene i svoje sinove.“ 6 Ali ja ću sutra u ovo doba poslati svoje sluge k tebi da dobro pretraže tvoj dvor i kuće tvojih slugu. Oni će uzeti i odneti sve što je dragoceno+ u tvojim očima.‘“

7 Tada je kralj Izraela sazvao sve starešine u zemlji+ i rekao im: „Molim vas, pogledajte i vidite kako ovaj čovek traži nevolju,+ jer je poslao ljude k meni po moje žene, moje sinove, moje srebro i moje zlato, i ja mu sve to nisam uskratio.“ 8 Sve starešine i ceo narod rekli su mu: „Nemoj ga poslušati i nemoj pristati.“ 9 Zato on reče Ven-Adadovim glasnicima: „Ovako recite mom gospodaru, kralju: ’Sve što si prvi put poručio svom sluzi učiniću, ali ovo ne mogu da učinim.‘“ Glasnici su otišli i odneli mu odgovor.

10 Tada je Ven-Adad poslao k njemu glasnike i poručio mu: „Neka mi bogovi učine tako+ i neka me još teže kazne+ ako praha od Samarije bude dosta da ceo narod koji je sa mnom dobije po šaku!“+ 11 Kralj Izraela mu je odgovorio: „Ovako mu recite: ’Neka se onaj ko se opasuje+ ne hvali kao onaj ko se već raspasuje.‘“+ 12 Kad je Ven-Adad čuo taj odgovor dok je s kraljevima pio+ u šatorima, rekao je svojim slugama: „Spremite se za napad!“ I počeli su da se spremaju da napadnu grad.

13 Tada jedan prorok pristupi Ahavu, kralju Izraela,+ i reče: „Ovako kaže Jehova:+ ’Jesi li video sve ovo veliko mnoštvo? Evo, danas ću ga predati tebi u ruke, i znaćeš da sam ja Jehova.‘“+ 14 Na to Ahav reče: „Preko koga?“ A on odgovori: „Ovako kaže Jehova: ’Preko mladića koji su u službi knezova pokrajina.‘“ Na kraju Ahav još upita: „Ko će započeti bitku?“ A on odgovori: „Ti!“

15 Tada je Ahav prebrojao mladiće koji su u službi knezova pokrajina i bilo ih je dvesta trideset i dva.+ Zatim je prebrojao ceo narod, sve Izraelove sinove, i bilo ih je sedam hiljada. 16 Oni su izašli u podne dok se Ven-Adad opijao+ u šatorima zajedno s trideset i dva kralja koji su došli da mu pomognu. 17 Najpre su izašli mladići+ koji su u službi knezova pokrajina. Ven-Adad je poslao svoje ljude, i oni su mu javili: „Izašli su neki ljudi iz Samarije.“ 18 Na to on reče: „Ako su izašli radi mira, pohvatajte ih žive; ako su izašli radi bitke, opet ih pohvatajte žive.“+ 19 Iz grada su izašli mladići koji su u službi knezova pokrajina i vojska koja je išla za njima. 20 Svaki je napao svog protivnika, tako da su Sirijci+ počeli da beže,+ a Izraelci su krenuli u poteru za njima. Ali Ven-Adad, kralj Sirije, uspeo je da pobegne na konju zajedno s konjanicima. 21 Tada je izašao i kralj Izraela i udario na konje i kola,+ tako da su Sirijci pretrpeli veliki poraz.

22 Posle toga prorok+ je došao kod kralja Izraela i rekao mu: „Idi, ojačaj svoje snage,+ razmisli pa vidi šta ćeš činiti,+ jer će početkom godine* kralj Sirije opet doći na tebe.“+

23 Sluge kralja Sirije rekle su svom kralju: „Njihov Bog je Bog gora.+ Zato su bili jači od nas. Ali ako se budemo borili protiv njih u ravnici, videćeš da ćemo biti jači od njih. 24 Učini dakle ovako: Ukloni kraljeve+ s njihovih mesta i umesto njih postavi namesnike.+ 25 A ti skupi sebi vojsku kao što je bila ona koju si izgubio, i isto toliko konja i kola. Onda povedimo bitku s njima u ravnici, pa ćeš videti da ćemo biti jači od njih.“+ On ih je poslušao i učinio tako.

26 Početkom godine Ven-Adad je skupio Sirijce+ i krenuo u Afek+ u bitku protiv Izraela. 27 Izraelovi sinovi su se takođe sakupili, snabdeli se svim što im je bilo potrebno+ i izašli pred njih. Izraelovi sinovi ulogorili su se ispred njih kao dva mala stada koza, a Sirijci su prekrili zemlju.+ 28 Tada je Božji čovek+ došao kod kralja Izraela i rekao mu: „Ovako kaže Jehova: ’Zato što Sirijci kažu: „Jehova je Bog gora, a ne Bog ravnica“, sve ovo veliko mnoštvo predaću tebi u ruke,+ i znaćete da sam ja Jehova.‘“+

29 Sedam dana bili su ulogoreni jedni naspram drugih.+ A sedmog dana počela je bitka i Izraelovi sinovi su u jednom danu pobili sto hiljada Sirijaca pešaka. 30 Oni koji su ostali pobegli su u grad Afek,+ ali zidine su se srušile na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji su ostali.+ Ven-Adad je pobegao+ u grad i sakrio se u najskrovitiju+ sobu.

31 Njegove sluge su mu rekle: „Evo, čuli smo da su kraljevi Izraelovog doma milostivi* kraljevi.+ Molimo te, hajde da opašemo kostret+ oko bedara+ i stavimo sebi konopce oko vrata, pa da izađemo pred kralja Izraela. Možda će ti poštedeti dušu.“+ 32 Tako su opasali kostret oko bedara i stavili sebi konopce oko vrata, pa su došli pred kralja Izraela i rekli: „Tvoj sluga Ven-Adad rekao je: ’Molim te, poštedi mi dušu.‘“ A on reče: „Je li on još živ? To mi je brat.“ 33 Oni+ su to shvatili kao dobar znak i zaključili su da zaista tako misli, pa su rekli: „Ven-Adad ti je brat.“ A on reče: „Idite i dovedite ga.“ Tada je Ven-Adad došao k njemu i on ga je pozvao u svoja kola.+

34 Ven-Adad mu reče: „Vratiću gradove+ koje je moj otac uzeo tvom ocu, a ti izaberi sebi ulice u Damasku kao što je moj otac sebi izabrao u Samariji.“

Tada Ahav odgovori: „Sklopimo savez+ pod tim uslovima pa ću te pustiti da ideš.“

Tako je sklopio savez s njim i pustio ga da ide.

35 Jedan od proročkih sinova*+ reče svom drugu po Jehovinoj reči:+ „Molim te, udari me.“ Ali ovaj nije hteo da ga udari. 36 A on mu reče: „Zato što nisi poslušao Jehovin glas, kad odeš od mene, ubiće te lav.“ I kad je ovaj otišao od njega, napao ga je lav+ i ubio ga.+

37 Zatim nađe drugog čoveka i reče mu: „Molim te, udari me.“ I ovaj ga je udario i ranio.

38 Tada je prorok otišao i stao pored puta da dočeka kralja, a preko očiju je stavio povez da ga ne prepoznaju.+ 39 Kad je kralj prolazio, on povika kralju:+ „Tvoj sluga se našao usred bitke, i gle, jedan čovek je istupio iz bojnih redova, doveo mi nekog čoveka i rekao: ’Čuvaj ovog čoveka. Ako nestane, tvoja duša+ biće umesto njegove duše+ ili ćeš platiti talant* srebra.‘+ 40 I dok je tvoj sluga radio ovo i ono, ovaj je nestao.“ Na to mu kralj Izraela reče: „To ti je presuda. Sam si je doneo.“+ 41 Tada je prorok brzo skinuo povez s očiju i kralj Izraela je prepoznao da je on jedan od proroka.+ 42 On reče kralju: „Ovako kaže Jehova: ’Zato što si pustio iz svoje ruke čoveka koga sam odredio da se pogubi,*+ tvoja duša biće umesto njegove duše+ i tvoj narod umesto njegovog naroda.‘“+ 43 Tako se kralj Izraela uputio svojoj kući zlovoljan i potišten,+ i došao je u Samariju.+