2. Kraljevima

18 Treće godine vladanja Osije,+ Ilinog sina, kralja Izraela, Jezekija,+ sin Ahaza,+ Judinog kralja, postao je kralj. 2 On je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Avija i bila je Zaharijina kći.+ 3 On je činio ono što je ispravno u Jehovinim očima,+ sve onako kako je činio i David, njegov praotac.+ 4 Jezekija je uklonio obredne uzvišice,+ oborio obredne stubove,+ posekao obredno deblo+ i razbio bakarnu zmiju+ koju je načinio Mojsije,+ jer su joj sve do tada Izraelovi sinovi prinosili kâd+ i zvali su je Neustan.*+ 5 On se uzdao u Jehovu, Izraelovog Boga,+ i nije bilo takvog među svim Judinim kraljevima+ posle njega, a ni među onima pre njega.+ 6 Držao se Jehove+ i nije odstupio od njega, nego se držao zapovesti koje je Jehova dao Mojsiju.+ 7 Jehova je bio s Jezekijom+ koji je postupao razborito+ u svemu što je radio. On se pobunio protiv kralja Asirije i nije mu više služio.+ 8 Isto tako, pobio je Filisteje+ do Gaze+ i njenog područja, od stražarskih kula+ do utvrđenih gradova.

9 Četvrte godine vladanja Jezekije, to jest sedme godine vladanja Osije,+ Ilinog sina, kralja Izraela, Salmanasar,+ kralj Asirije, došao je na Samariju i opkolio je.+ 10 Osvojio+ ju je posle tri godine. Šeste godine vladanja Jezekije, to jest devete godine vladanja Osije, kralja Izraela, Samarija je bila zauzeta.+ 11 Zatim je kralj Asirije+ izgnao+ Izraelce u Asiriju i naselio ih u Alaju+ i Avoru+ na reci Gozan i u gradovima Medije,+ 12 zato što nisu slušali+ glas Jehove, svog Boga, nego su prestupali njegov savez,+ sve što je zapovedio Mojsije,+ Jehovin sluga.+ Nisu to slušali niti su izvršavali.

13 Četrnaeste godine vladanja Jezekije, Senahirim,+ kralj Asirije,+ došao je na sve utvrđene gradove u Judi i osvojio ih. 14 Tada je Jezekija, Judin kralj, poručio kralju Asirije u Lahisu: „Zgrešio sam. Odvrati se od mene i što god tražiš od mene, daću ti.“+ Kralj Asirije zatražio je od Jezekije, Judinog kralja, trista talanata* srebra+ i trideset talanata zlata. 15 Jezekija je dao sve srebro koje se našlo u Jehovinom domu+ i u riznicama kraljevog dvora.+ 16 Tada je Jezekija, Judin kralj, skinuo vrata Jehovinog hrama+ i dovratke koje je sam obložio+ zlatom, pa je zlato s njih dao kralju Asirije.

17 Kralj Asirije+ poslao je iz Lahisa+ tartana,*+ ravsarisa* i ravsaka*+ kod kralja Jezekije u Jerusalim s jakom vojskom. Oni su ustali i pošli u Jerusalim. Kad su stigli, stali su kod vodovoda+ gornjeg jezera+ na putu koji vodi do polja onih koji bele rublje.+ 18 I pozvali su kralja, ali su im u susret izašli upravitelj kraljevog dvora Elijakim,+ Helkijin sin, pisar Somna+ i letopisac Joah, Asafov sin.

19 Ravsak+ im je rekao: „Recite Jezekiji: ’Ovako kaže veliki kralj,+ kralj Asirije: „Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš?+ 20 Ti kažeš: ’Imam veštinu+ i silu potrebnu za rat‘, ali to su samo prazne reči. U koga se uzdaš, pa si se pobunio+ protiv mene? 21 Uzdaš se u podršku Egipta,+ u slomljenu trsku,+ koja probode dlan onom ko se na nju nasloni. Takav je faraon,+ kralj Egipta, svima koji se uzdaju u njega. 22 Ako mi kažete: ’Mi se uzdamo+ u Jehovu,+ svog Boga‘, zar nije upravo njegove uzvišice+ i oltare Jezekija+ uklonio, pa govori Judi i Jerusalimu: ’Pred ovim oltarom se klanjajte u Jerusalimu‘?“‘+ 23 A sada, ovako se nagodi+ s mojim gospodarem, kraljem Asirije: daću ti dve hiljade konja, pa da vidimo možeš li naći ljude koji će jahati na njima.+ 24 Kako ćeš onda poraziti jednog jedinog namesnika među najmanjim slugama mog gospodara,+ kad se uzdaš u Egipat da će ti dati kola+ i konjanike?+ 25 Uostalom, jesam li bez Jehovinog odobrenja krenuo na ovo mesto da ga opustošim? Sam Jehova mi je rekao:+ ’Idi na tu zemlju i opustoši je.‘“

26 Tada su Elijakim,+ Helkijin sin, Somna+ i Joah+ rekli ravsaku:+ „Molimo te, govori svojim slugama na sirijskom jeziku,*+ jer mi razumemo. Nemoj nam govoriti na judejskom jeziku+ da čuje narod koji je na zidinama.“ 27 Ali ravsak im je rekao: „Zar me je moj gospodar poslao da ove reči kažem tvom gospodaru i tebi? Zar me nije poslao ljudima koji stoje na zidinama, koji će zajedno s vama morati da jedu svoj izmet+ i da piju svoju mokraću?“+

28 Zatim je ravsak, stojeći i dalje na tom mestu, na sav glas povikao na judejskom jeziku:+ „Čujte reč velikog kralja,+ kralja Asirije. 29 Ovako kaže kralj: ’Ne dajte da vas vara Jezekija, jer vas on ne može izbaviti iz moje ruke.+ 30 Ne dajte da vas Jezekija nagovori da se uzdate u Jehovu,+ govoreći vam: „Jehova će nas sigurno izbaviti+ i ovaj grad neće biti predat u ruke kralju Asirije.“+ 31 Ne slušajte Jezekiju, jer ovako kaže kralj Asirije: „Predajte mi se i dođite k meni, pa ćete svi jesti sa svoje loze i sa svoje smokve,+ i svi ćete piti vodu iz svog bunara,*+ 32 dok ne dođem i odvedem vas u zemlju kao što je vaša,+ u zemlju žita i mladog vina, u zemlju hleba+ i vinograda,+ u zemlju maslina i meda.+ Tako ćete ostati živi i nećete umreti. Ne slušajte Jezekiju, jer vas on zavodi, govoreći: ’Jehova će nas izbaviti.‘+ 33 Da li su bogovi drugih naroda izbavili+ svoju zemlju iz ruke kralja Asirije?+ 34 Gde su bogovi Emata+ i Arfada?+ Gde su bogovi Sefarvima,+ Ene+ i Ive?+ Jesu li oni izbavili Samariju iz moje ruke?+ 35 Koji su to bogovi među svim bogovima tih zemalja izbavili svoju zemlju iz moje ruke,+ pa da sad Jehova izbavi Jerusalim iz moje ruke?“‘“+

36 A narod je ćutao+ i nije mu odgovorio+ ni reči, jer je kraljeva zapovest glasila: „Ne odgovarajte mu.“+ 37 Zatim su upravitelj dvora Elijakim,+ Helkijin sin, pisar Somna+ i letopisac Joah,+ Asafov sin, razderali svoje haljine+ i otišli kod Jezekije da mu prenesu šta je ravsak rekao.