2. Letopisa
30 Jezekija je poručio svima u Izraelu+ i Judi, čak je napisao i pisma Jefremovom+ i Manasijinom+ plemenu, da dođu u Jehovin dom+ u Jerusalimu da proslave Pashu+ u čast Jehovi, Izraelovom Bogu. 2 Kralj i njegovi knezovi+ i ceo zbor+ u Jerusalimu odlučili su da proslave Pashu drugog meseca.+ 3 Nisu mogli da je proslave u pravo vreme+ jer nije bilo dovoljno sveštenika+ koji su se posvetili, a i narod se nije skupio u Jerusalimu. 4 To je bilo ispravno u očima kralja i u očima celog zbora.+ 5 Tako su odlučili da se po celom Izraelu, od Virsaveje+ do Dana,+ oglasi+ da svi dođu u Jerusalim i proslave Pashu u čast Jehovi, Izraelovom Bogu, jer se nisu kao narod okupljali da bi je slavili+ kako je propisano.+
6 Tako su glasnici+ s pismima od kralja i od njegovih knezova+ otišli po celom Izraelu i Judi, objavljujući po kraljevoj zapovesti: „Sinovi Izraelovi, vratite+ se Jehovi, Bogu+ Avrahama, Isaka i Izraela, pa će se i on vratiti k vama koji ste se spasli+ i izbavili iz ruku kraljeva Asirije.+ 7 Ne budite kao vaši praočevi+ i kao vaša braća koja su bila neverna Jehovi, Bogu svojih praočeva, tako da je od njih učinio strašan prizor,+ kao što i sami vidite. 8 Ne budite nepokorni*+ kao vaši praočevi. Podložite se Jehovi+ i dođite u njegovo svetilište+ koje je doveka posvetio+ i služite+ Jehovi, svom Bogu, da se odvrati od vas njegov žestoki gnev.+ 9 Jer kad se vratite+ Jehovi, vaša braća i vaši sinovi steći će milost+ kod onih koji ih drže u zarobljeništvu, pa će se vratiti u ovu zemlju,+ jer je Jehova, vaš Bog, milostiv+ i milosrdan,+ i neće okrenuti svoje lice od vas ako mu se vratite.“+
10 Glasnici+ su išli od grada do grada po svoj Jefremovoj+ i Manasijinoj zemlji sve do Zavulonove zemlje, ali ljudi su im se podsmevali i rugali.+ 11 Samo su se neki+ od Asira, Manasije i Zavulona ponizili+ i došli u Jerusalim. 12 Ruka istinitog Boga bila je nad Judom i vodila ih je da jednodušno+ izvrše zapovest+ kralja i knezova o službi Jehovinoj.+
13 U Jerusalimu+ se skupilo mnogo naroda, veoma veliki zbor, da drugog+ meseca proslave Praznik+ beskvasnih hlebova. 14 Onda su ustali i uklonili oltare+ koji su bili u Jerusalimu. Uklonili su i sve kadione oltare+ i bacili ih u dolinu Kedron.+ 15 Zatim su četrnaestog dana drugog meseca zaklali pashalnu+ žrtvu. A sveštenici i Leviti su se postideli pa su se posvetili+ i počeli da unose žrtve paljenice u Jehovin dom. 16 Stali+ su na svoje mesto, kako je propisano za njih u zakonu Mojsija, Božjeg čoveka. Sveštenici+ su poškropili oltar krvlju koju su primili iz ruku Levita. 17 U zboru je bilo mnogo onih koji se nisu posvetili, pa su Leviti+ bili zaduženi da kolju pashalne žrtve+ za sve koji nisu bili čisti, da bi ih posvetili Jehovi. 18 Veliki deo naroda, mnogi iz Jefremovog,+ Manasijinog,+ Isaharovog i Zavulonovog+ plemena, nisu se očistili+ i nisu jeli pashalnu žrtvu kao što je bilo propisano.+ Ali Jezekija se molio za njih:+ „Neka dobri+ Jehova oprosti 19 svakom ko je pripremio svoje srce+ da traži istinitog Boga Jehovu, Boga svojih praočeva, ako se i nije očistio prema propisima za ono što je sveto.“+ 20 Jehova je poslušao Jezekiju i oprostio narodu.+
21 Tako su Izraelovi sinovi koji su bili u Jerusalimu slavili Praznik+ beskvasnih hlebova sedam dana s velikim veseljem.+ Leviti+ i sveštenici+ su svaki dan hvalili Jehovu uz glasne zvuke instrumenata, na slavu Jehovi.+ 22 Jezekija je bodrio*+ sve Levite koji su razborito vršili Jehovinu službu.+ Sedam dana svi su jeli ono što je bilo propisano za praznik,+ prinoseći žrtve zajedništva+ i priznajući svoje grehe+ Jehovi, Bogu svojih praočeva.
23 Zatim je ceo zbor odlučio+ da slavi još sedam dana,+ tako da su s veseljem slavili praznik još sedam dana. 24 Jezekija, Judin kralj, dao+ je zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca, a knezovi+ su dali zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca. Posvetilo se mnogo sveštenika.+ 25 Tako se veselio+ ceo Judin zbor,+ sveštenici i Leviti,+ ceo zbor koji je došao iz Izraela,+ stranci+ koji su došli iz izraelske zemlje+ i oni koji su živeli u Judi. 26 U Jerusalimu je vladalo veliko veselje, jer još od vremena Solomona,+ Davidovog sina, kralja Izraela, nije bilo tako u Jerusalimu.+ 27 Na kraju su levitski sveštenici ustali i blagoslovili+ narod. Njihov glas je bio uslišen i njihova molitva je doprla do Božjeg svetog prebivališta, do nebesa.+