24 „Zašto Svemoćni nije odredio vremena za sud?+
Zašto oni koji ga poznaju ne vide dane suda njegovog?+
2 Ljudi međe pomeraju,+
Stada otimaju i onda ih pasu.
3 Siročetu magarca odvode,
Udovici u zalog bika uzimaju.+
4 Siromahe teraju s puta,+
Nevoljnici zemaljski tada se skrivaju.
5 Gle, kao zebre+ u divljini
Odlaze na posao, tražeći hranu.
Pusta zemlja daje hleb svakom od njih za decu njihovu.
6 Na njivi hranu za stoku skupljaju,
Vinograd zlog čoveka hitro pljačkaju.
7 Goli su, bez haljine noći provode,+
Nemaju se čime pokriti kad je hladno.+
8 Na pljusku planinskom kisnu,
Zaklona nemaju,+ pa se uz stenu privijaju.
9 Od majčinih grudi zli otimaju siroče,+
U zalog uzimaju ono što nevoljnik na sebi ima.+
10 Goli su nevoljnici, bez haljine idu,
Gladni su, a klasje požnjeveno nose.+
11 Među zidovima kamenim u polju oni podne provode,
Grožđe u presi gaze, a žedni ostaju.+
12 Iz grada dopire jecaj onih koji umiru,
A duše smrtno ranjenih zapomažu,+
Ali Bog ne mari za to.+
13 Zli se bune protiv svetlosti,+
Ne poznaju puteve njene,
I ne idu stazama njenim.
14 U zoru ubica ustaje
I ubija nevoljnika i siromaha,+
A noću kradljivac postaje.+
15 Oko preljubnika+ sumrak čeka,+
I kaže: ’Nijedno me oko videti neće!‘+
Pokrivalom sakriva lice svoje.
16 Po mraku kradljivci u kuće provaljuju,
A danju se zaključavaju.
Za svetlost dana ne znaju.+
17 Jer je zlima jutro kao drugima gusta tama,+
Jer znaju za strahote iznenadne koje gusta tama nosi.
18 Vode brzo odnose zle.
Proklet će biti posed njihov na zemlji.+
Neće više ići u vinograde svoje.
19 Kao što suša i žega gutaju otopljeni sneg,
Tako i grob grešnike guta!+
20 Utroba majčina zaboraviće grešnika, crvi će ga slatko pojesti,+
Niko ga se više neće sećati.+
A nepravda će se kao stablo slomiti.+
21 On dira u ženu neplodnu, koja ne rađa,
I udovicu,+ kojoj ne čini dobro.
22 Ali Bog će snagom svojom odstraniti silnike.
Grešnik će ustati i neće biti siguran hoće li živ ostati.
23 Bog će mu dati da bude siguran+ i da se oslanja na sebe,
Ali će očima svojim posmatrati puteve zlih.+
24 Uzdignu se oni nakratko, a onda ih nema više,+
Ruše se.+ Seku se kao i svi drugi,
Kao klasovi odsecaju se.
25 Ko će me, dakle, lažljivcem proglasiti,
Ili u ništa pretvoriti reč moju?“