8 Tada Vildad Sušanin+ reče:
2 „Dokle ćeš tako govoriti?+
Reči usta tvojih vetar su silni!+
3 Zar Bog pravdu izvrće?+
Zar Svemoćni pravednost izvrće?+
4 Sinovi su tvoji njemu zgrešili,
Pa ih zato predaje u ruke prestupu njihovom.
5 Ali kad bi ti Boga tražio,+
I kad bi Svemoćnog za milost molio,
6 Kad bi čist i čestit bio,+
On bi se radi tebe dosad već probudio,
I obnovio bi pravedno prebivalište tvoje.
7 Početak je tvoj možda bio mali,
Ali će kraj tvoj biti veoma velik.+
8 Pitaj, molim te, prošle naraštaje,+
Razmisli o onome što su dokučili očevi njihovi.+
9 Jer mi smo tek od juče+ i ne znamo ništa,
Jer su dani naši na zemlji kao senka.+
10 Zar te neće oni poučiti, zar ti neće kazati,
Zar neće iz srca svoga reči izneti?
11 Zar papirus+ raste tamo gde nema močvare?
Zar trska raste tamo gde nema vode?
12 Dok je još pupoljak, dok još nije posečen,
Osuši se pre svake druge trave.+
13 Takvi su putevi svih koji Boga zaboravljaju,+
I tako propada nada otpadnika,+
14 Onoga čije je pouzdanje odsečeno,
Kome je uzdanica paukova kuća.+
15 Osloniće se na kuću svoju, ali ona neće izdržati,
Uhvatiće se za nju, ali ona se neće održati.
16 Zeleni se na suncu,
I u vrtu njegovom mladice njegove niču.+
17 Među gomilom kamenja korenje je njegovo isprepleteno,
Kamenu kuću on gleda.
18 Ako ga neko iščupa iz prebivališta njegovog,+
Ono će ga se odreći i reći će: ’Nikad te nisam video.‘+
19 Eto, tako nestaje put njegov,+
A iz praha drugi niču.
20 Bog neće odbaciti nikoga ko je besprekoran,
Niti će uzeti za ruku one koji zlo čine.
21 Na kraju će napuniti usta tvoja smehom,
I usne tvoje radosnim klicanjem.
22 A oni koji te mrze obući će se u sramotu,+
I šatora onih koji su zli više neće biti.“