Molitva nevoljnika kad klone i svoje brige izliva pred Jehovom.+
102 O Jehova, čuj molitvu moju,+
I neka vapaj moj pred tebe dođe.+
2 Ne okreći od mene lice svoje u dan teskobe moje.+
Prigni k meni uho svoje.+
U dan kada te prizovem, požuri, usliši me!+
3 Jer dani moji kao dim nestaju,+
I kosti su moje kao peć usijane.+
4 Srce moje kao trava vene i suši se,+
Jer hleb svoj zaboravljam da jedem.+
5 Od uzdisanja moga+
Kosti su mi za kožu prionule.+
6 Ličim na pelikana u pustinji.+
Postao sam kao ćuk u pustoši.
7 Ispijen sam,
Postao sam kao ptica što sama na krovu stoji.+
8 Po ceo dan neprijatelji mi se moji rugaju.+
Oni koji od mene ludu prave, kletve mojim imenom izriču.+
9 Pepeo kao hleb jedem,+
Piće svoje sa suzama mešam,+
10 Zbog osude tvoje i gneva tvoga.+
Jer podigao si me da bi me odbacio.+
11 Dani su moji poput sene koja se gubi,+
I ja se kao trava sušim.+
12 A ti, Jehova, ostaješ doveka,+
I spomen tvoj iz naraštaja u naraštaj.+
13 Ti ćeš ustati, smilovaćeš se Sionu,+
Jer je vreme da mu se milost ukaže,
Jer je došlo vreme.+
14 Jer je milo slugama tvojim kamenje njegovo,+
I prah njegov vole.+
15 Narodi će se bojati imena Jehovinog,+
I svi kraljevi zemaljski slave tvoje.+
16 Jer će Jehova Sion izgraditi,+
Pokazaće se u slavi svojoj.+
17 Obazreće se na molitvu onih koji su bez ičega ostali,+
I neće prezreti molitvu njihovu.+
18 Ovo je napisano za naraštaj budući.+
Narod koji će biti stvoren hvaliće Jah.+
19 Jer on gleda sa svete visine svoje,+
S nebesa Jehova na zemlju gleda,+
20 Da čuje uzdahe zatvorenika,+
Da oslobodi one koji su smrti predani,+
21 Da bi se ime Jehovino objavilo na Sionu+
I hvala njegova u Jerusalimu,+
22 Kad se sakupe svi narodi+
I kraljevstva da služe Jehovi.+
23 Na pola puta moga snagu mi je oduzeo,+
Skratio je dane moje.+
24 Rekao sam: „Bože moj,
Nemoj me uzeti u polovini dana mojih.+
A godine se tvoje kroz sve naraštaje protežu.+
25 Davno si položio temelje zemlji,+
I nebesa su delo ruku tvojih.+
26 Oni će propasti, a ti ćeš ostati,+
I sve će se to kao haljina pohabati.+
Kao odeću zamenićeš ih, i doći će kraju svome.+
27 A ti si uvek isti, i godinama tvojim kraja nema.+
28 Sinovi slugu tvojih ostaće da žive.+
Pred tobom će se potomstvo njihovo utvrditi.“+