Upravitelju. Davidova pesma.
64 Čuj, Bože, glas moj u brizi mojoj.+
Od strašnog neprijatelja sačuvaj mi život.+
2 Sakrij me od tajnog dogovora zlikovaca,+
Od vreve onih što zlo čine,+
3 Koji jezik svoj kao mač oštre,+
Koji gađaju strelama svojim — rečima gorkim+ —
4 Da iz potaje pogode onog ko je besprekoran.+
Iznenada gađaju ga i ne boje se.+
5 Uporno zlo govore,+
Pričaju kako će kradom zamke postaviti.+
Govore: „Ko ih vidi?“+
6 Smišljaju dela nepravedna,+
Skrivaju spletke lukavo smišljene,+
A ono što su iznutra, srce njihovo, dubina je neistraživa.+
7 Ali Bog će na njih iznenada strelu odapeti.+
Rane su im nanesene,+
8 Drugoga oni spotiču.+
Ali jezik je njihov protiv njih samih.+
Svi koji ih budu videli zaprepašćeno će odmahivati glavom,+
9 I svi će se ljudi zemaljski uplašiti;+
Kazivaće o onome što Bog čini,+
I upoznaće dela njegova.+
10 A pravednik će se radovati Jehovi i on će biti utočište njegovo.+
Dičiće se svi koji su čestitog srca.+