ČETVRTA KNJIGA
(Psalmi 90–106)
Molitva Mojsija, Božjeg čoveka.+
90 Ti si, Jehova, okrilje naše+
Iz naraštaja u naraštaj.+
2 Pre nego što su se gore rodile,+
Pre nego što si zemlju+ i plodno tlo+ sazdao,
Oduvek i zauvek ti si Bog.+
3 Smrtnog čoveka u prah vraćaš,+
I govoriš: „Vratite se u prah, sinovi ljudski.“+
4 Jer je hiljadu godina u očima tvojim kao dan jučerašnji kad mine,+
I kao straža noćna.+
5 Ti ih odnosiš,+ oni su samo san,+
Ujutru su kao trava zelena što niče.+
6 Ona ujutru cveta, napreduje,+
A uveče vene i suši se.+
7 Jer nestajemo od gneva tvoga+
Smeteni smo zbog jarosti tvoje.+
8 Prestupe si naše pred sebe stavio,+
I naše tajne grehe pred svetlost lica svoga.+
9 Jer zbog gneva tvoga svi se dani naši primiču kraju svome,+
Godine naše kao uzdah prolaze.+
10 Dani naši traju sedamdeset godina,+
A kod snažnijih osamdeset godina.+
Ipak samo nevolju i patnju donose,+
Jer brzo prolaze i mi odlećemo.+
11 Ko poznaje snagu gneva tvoga+
I ko poznaje jarost tvoju, veliku kao strah koji ti pripada?+
12 Nauči nas tako brojati dane naše+
Da bismo srce mudro stekli.+
13 Vrati se, o Jehova!+ Dokle će to trajati?+
Sažali se na sluge svoje.+
14 Ujutru nas nasiti dobrotom svojom,+
Da kličemo radosno i veselimo se u sve dane svoje.+
15 Obraduj nas za sve one dane kad si nam nevolju nanosio,+
Za sve one godine kad smo zlo gledali.+
16 Neka se delo tvoje pokaže na slugama tvojim,+
I veličanstvo tvoje na sinovima njihovim.+
17 Neka dobrota Jehove, Boga našega, bude nad nama,+
Daj da uspe delo ruku naših,+
Daj da uspe delo ruku naših!+