Izlazak
(Druga knjiga Mojsijeva)
1 Ovo su imena* Izraelovih sinova koji su došli u Egipat s Jakovom, svaki sa svojim domom:+ 2 Ruvim,+ Simeon,+ Levije+ i Juda,+ 3 Isahar,+ Zavulon+ i Venijamin,+ 4 Dan+ i Neftalim,+ Gad+ i Asir.+ 5 Svih duša koje su potekle od Jakova*+ bilo je sedamdeset,* a Josif je već bio u Egiptu.+ 6 Na kraju je Josif umro,+ a i sva njegova braća i sav onaj naraštaj. 7 A Izraelovi sinovi su se rađali i postali mnogobrojni, namnožili su se i veoma ojačali, tako da su napunili zemlju.+
8 S vremenom je nad Egiptom zavladao novi kralj koji nije poznavao Josifa.+ 9 On je rekao svom narodu: „Gle! Narod Izraelovih sinova brojniji je i moćniji od nas.+ 10 Hajde da postupimo mudro s njima+ da se ne bi namnožili, jer ako dođe do rata, oni će se priključiti onima koji nas mrze i boriće se protiv nas pa će otići iz zemlje.“
11 I postavili su nad njima nadzornike da ih tlače i da ih teraju da teško rade.+ Tako su oni faraonu gradili gradove Pitom i Ramesu da mu služe kao skladišta.+ 12 Ali što su ih više tlačili, to su se oni više množili i širili, tako da su Egipćani imali veliki strah od Izraelovih sinova.+ 13 Zato su Egipćani mučili Izraelove sinove prisiljavajući ih da im budu robovi.+ 14 Zagorčavali su im život teškim ropstvom: pravljenjem maltera od gline+ i cigala,* ropskim poslovima u polju+ i drugim poslovima kojima su ih mučili kao robove.+
15 Kasnije se egipatski kralj obratio jevrejskim babicama,+ od kojih se jedna zvala Sefora, a druga Fuva, 16 i zapovedio im: „Kad pomažete Jevrejkama da se porode, pa pri porođaju* vidite da je dete muško, vi ga ubijte. Ali ako je žensko, ostavite ga da živi.“ 17 Ali babice su se bojale istinitog Boga+ i nisu činile kako im je zapovedio egipatski kralj,+ nego su i mušku decu ostavljale da žive.+ 18 Posle nekog vremena egipatski kralj je pozvao babice i rekao im: „Zašto to radite i mušku decu ostavljate da žive?“+ 19 Na to su babice rekle faraonu: „Jevrejke nisu kao Egipćanke. One su jake, pa rode pre nego što im babica dođe.“
20 Zato je Bog činio dobro babicama.+ I narod je bio sve brojniji i postao je vrlo moćan. 21 A pošto su se babice bojale istinitog Boga, on im je podario porodice.+ 22 Na kraju je faraon zapovedio celom svom narodu: „Svakog sina koji se rodi bacite u Nil, a svaku kćer ostavite da živi.“+