Isaija
51 „Slušajte me, vi koji težite za pravednošću,+ vi koji tražite Jehovu.+ Pogledajte stenu+ iz koje ste isklesani i duboku jamu iz koje ste iskopani. 2 Pogledajte na Avrahama,+ svog oca,+ i na Saru,+ koja vas je u porođajnim bolovima rodila. Jer je on bio sam kad sam ga pozvao,+ a ja sam ga blagoslovio i umnožio.+ 3 Jer će Jehova utešiti Sion.+ Utešiće sve njegove ruševine+ i učiniće da njegova pustinja bude kao Eden+ i njegova pusta zemlja kao Jehovin vrt.+ Radost i veselje biće u njemu, zahvaljivanje i zvuci pesme.+
4 „Poslušaj me, narode moj. Čujte me, vi koji ste moje pleme.+ Jer će od mene doći zakon+ i svoju ću pravdu postaviti za svetlost narodima.+ 5 Blizu je moja pravda.+ Doći će moje spasenje+ i moje će mišice suditi narodima.+ U mene će se uzdati* ostrva+ i moju će mišicu čekati.+
6 „Podignite oči k nebesima+ i pogledajte dole na zemlju. Jer će nebesa kao dim iščeznuti+ i zemlja će se kao haljina istrošiti,+ a njeni će stanovnici kao komarci pomreti. Ali će moje spasenje biti večno+ i moja pravda neće nestati.+
7 „Slušajte me, vi koji znate šta je pravedno, narode kome je moj zakon u srcu.+ Ne bojte se ruganja smrtnih ljudi, ne plašite se njihovih uvreda.+ 8 Jer će ih moljac kao haljinu pojesti, sukneni moljac poješće ih kao vunu.+ A moja će pravda trajati doveka i moje spasenje kroz nebrojene naraštaje.“+
9 Probudi se, probudi se, obuci se u snagu,+ mišice Jehovina!+ Probudi se, kao u davne dane, kao u vreme drevnih naraštaja.+ Zar nisi ti isekla Ravu,+ probola morsku neman?+ 10 Zar nisi ti isušila more, vode velikog bezdana,+ i od morskih dubina načinila put da prođu oni koji su otkupljeni?+ 11 Vratiće se oni koje je Jehova otkupio i doći će na Sion radosno kličući,+ i na glavi će im biti večna radost.+ Veselje i radost naći će,+ a tuga i uzdisanje pobeći će od njih.+
12 „Ja, ja sam onaj koji vas teši.+
„Ko si ti da se bojiš smrtnog čoveka koji umire,+ i sina čovečjeg koji kao zelena trava nestaje?+ 13 Ko si ti da zaboraviš Jehovu, svog Tvorca,+ onoga koji je razastro nebesa+ i položio temelj zemlji,+ i da stalno, po čitav dan, strepiš od gneva svog tlačitelja,+ kao da će te ubiti?+ Gde je gnev tvog tlačitelja?+
14 „Onaj koji je pognut u okovima brzo će biti oslobođen,+ neće umreti i završiti u jami,+ i neće ostati bez hleba.+
15 „A ja, Jehova, ja sam tvoj Bog, koji podiže more da mu talasi huče.+ Ime mi je Jehova nad vojskama.+ 16 Staviću svoje reči u tvoja usta+ i zakloniću te senkom svoje ruke,+ da postavim nebesa+ i položim temelj zemlji,+ i kažem Sionu: ’Ti si moj narod.‘+
17 „Preni se, preni se, ustani, Jerusalime,+ ti koji si iz Jehovine ruke pio čašu njegovog gneva.+ Ispio si, do dna si ispio pehar, čašu od koje posrćeš.+ 18 Od svih sinova+ koje je rodio nije bilo nikoga da ga vodi. Od svih sinova koje je podigao nije bilo nikoga da ga za ruku uhvati.+ 19 Ovo te je dvoje snašlo+ — ko će saosećati s tobom?+ — pustošenje i zatiranje, glad i mač+ — ko će te utešiti?+ 20 Tvoji su sinovi u nesvesti.+ Poput divlje ovce u mreži po uglovima svih ulica leže,+ jer se na njih izlio Jehovin gnev,+ ukor tvog Boga.“+
21 Zato, molim te, slušaj ovo, nevoljnice+ koja si pijana, ali ne od vina.+ 22 Ovako kaže tvoj Gospod, Jehova, tvoj Bog, koji se bori+ za svoj narod: „Evo, uzeću iz tvoje ruke čašu od koje posrćeš.+ Pehar, čašu mog gneva, nećeš više piti.+ 23 Daću je u ruku tvojim tlačiteljima,+ koji su tvojoj duši govorili: ’Sagni se da mi pređemo‘, pa si svoja leđa podmetao da budu kao zemlja, kao put za one koji prolaze.“+