Isaija
8 Jehova mi je rekao: „Uzmi veliku ploču+ i pisaljkom smrtnog čoveka na njoj napiši: ’Maher-Šelal-Haš-Vaz.‘* 2 I neka mi to potvrde+ verni svedoci,+ sveštenik Urija+ i Zaharija, Jeverehijin sin.“
3 Zatim sam prišao proročici, i ona je zatrudnela i rodila sina.+ Tada mi je Jehova rekao: „Daj mu ime Maher-Šelal-Haš-Vaz, 4 jer pre nego što dečak nauči da zove:+ ’Oče!‘ i ’Majko!‘, pred kralja Asirije odneće se bogatstvo Damaska i plen Samarije.“+
5 Jehova mi je još rekao: 6 „Zbog toga što je ovaj narod odbacio+ vode Siloama*+ koje tiho teku, a raduje se+ Resinu i Remalijinom sinu,+ 7 evo, Jehova navodi na njih+ silne i velike vode Reke+ — kralja Asirije+ i svu njegovu slavu.+ On će se izliti iz svih svojih korita i preliće se preko svih svojih obala 8 i proći će kroz Judu. Poplaviće ga i preći će preko njega.+ Do grla će mu doći.+ Svoja krila raširiće+ preko cele tvoje zemlje, Emanuilo!“*+
9 Samo im vi činite zlo, narodi, ali bićete satrti. Slušajte, svi vi iz dalekih krajeva zemaljskih!+ Opašite se,+ ali bićete satrti!+ Opašite se, ali bićete satrti! 10 Dogovarajte se, ali dogovor će vam propasti!+ Recite nešto, ali se to neće ostvariti, jer je Bog s nama!*+ 11 Jer ovako mi je rekao Jehova kad me je uhvatio svojom snažnom rukom da bi me odvratio da ne idem putem kojim ovaj narod ide: 12 „Ne govorite: ’Pridružimo se zaveri!‘ kad god ovaj narod kaže: ’Kujmo zaveru!‘+ Ne bojte se onoga čega se oni boje i nemojte drhtati pred tim.+ 13 Jehova nad vojskama — on jedini neka vam bude svet,+ njega se bojte+ i pred njim drhtite.“+
14 On će biti kao sveto mesto,+ ali će biti i kao kamen u koji će udariti i kao stena o koju će se spotaći+ oba Izraelova doma, kao klopka i kao zamka za stanovnike Jerusalima.+ 15 Mnogi će se od njih spotaći, pašće i razbiće se, u zamku će upasti i uhvatiće se.+
16 Smotaj svitak svedočanstva,+ zapečati zakon među mojim učenicima!+ 17 Čekaću Jehovu,+ koji je okrenuo svoje lice od Jakovljevog doma,+ i uzdaću se* u njega.+
18 Evo, ja i deca koju mi je Jehova dao+ u Izraelu, mi smo znak+ i čudo od Jehove nad vojskama, koji prebiva na gori Sion.+
19 Ako vam kažu: „Obratite se onima koji prizivaju duhove+ ili onima koji gataju, koji šapuću+ i mrmljaju“* — zar narod ne treba da se obraća svom Bogu?+ Zar da se mrtvima obraća za žive?+ 20 U zakonu i svedočanstvu pomoć tražite!+
Oni će zaista govoriti te reči,+ ali ih neće obasjati svetlost svanuća.+ 21 Svi će ići kroz zemlju potlačeni i gladni,+ i od gladi i gneva koji će osećati proklinjaće svog kralja i svog Boga,+ gore upravljajući pogled svoj. 22 Kad pogledaju po zemlji videće nevolju i tamu,+ mrak, teška vremena i gustu tamu u kojoj se svetlost ne nazire.+