Jeremija
13 Ovako mi je rekao Jehova: „Idi i nabavi sebi laneni pojas i opaši njime bedra, ali ga ne stavljaj u vodu.“ 2 Tako sam po Jehovinoj reči nabavio pojas i opasao njime bedra. 3 Jehovina reč došla mi je i drugi put: 4 „Uzmi pojas koji si kupio, koji ti je na bedrima, i ustani, idi do Eufrata+ i sakrij ga tamo u neku pukotinu u steni.“ 5 Ja sam otišao i sakrio ga kraj Eufrata, kao što mi je zapovedio Jehova.
6 Posle mnogo dana Jehova mi je rekao: „Ustani, idi na Eufrat i uzmi odande pojas za koji sam ti zapovedio da ga tamo sakriješ.“ 7 Ja sam otišao do Eufrata, potražio pojas i uzeo ga s mesta gde sam ga bio sakrio, i gle, pojas je bio truo, više nije bio ni za šta.
8 Tada mi je Jehova rekao: 9 „Ovako kaže Jehova: ’Tako ću uništiti Judin ponos+ i veliki jerusalimski ponos. 10 Taj zli narod koji ne želi da posluša moje reči,+ koji sledi svoje tvrdokorno srce+ i ide za drugim bogovima, služi im i klanja im se,+ postaće kao taj pojas koji više nije ni za šta.‘ 11 ’Jer kao što pojas prianja uz bedra čoveku, tako sam učinio da ceo Izraelov dom i ceo Judin dom prionu uz mene‘,+ govori Jehova, ’i da budu moj narod,+ moja slava,+ moja hvala i lepota, ali oni nisu poslušali.‘+
12 „Reci im ove reči: ’Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: „Svaki se krčag puni vinom.“‘+ A oni će ti reći: ’Zar mi ne znamo da se svaki krčag puni vinom?‘ 13 Tada im reci: ’Ovako kaže Jehova: „Sve stanovnike ove zemlje i kraljeve koji sede na Davidovom+ prestolu, sveštenike, proroke i sve stanovnike Jerusalima napuniću pijanstvom.+ 14 Razbiću ih jedne o druge, zajedno i očeve i sinove“,+ govori Jehova. „Neću im se smilovati, niti ću se na njih sažaliti. Zatrću ih bez milosti.“‘+
15 „Čujte, prignite uho! Ne budite oholi,+ jer Jehova govori.+ 16 Dajte slavu Jehovi, svom Bogu,+ pre nego što pusti mrak,+ pre nego što vam se u sumrak noge počnu saplitati po gorama.+ Vi ćete se nadati svetlosti,+ a on će od nje gustu tamu+ napraviti, pretvoriće je u crnu tamu.+ 17 Ako ovo ne poslušate,+ moja će duša zbog vašeg ponosa u tajnosti plakati i suze liti. Moje će oko suze liti+ jer će Jehovino stado+ biti odvedeno u zarobljeništvo.
18 „Recite kralju i kraljici majci:+ ’Sedite na niže mesto,+ jer će s vaših glava pasti vaša divna kruna.‘+ 19 Južni gradovi* su zatvoreni i nema nikog da ih otvori. Ceo Judin narod je izgnan, sasvim izgnan.+
20 „Podigni oči i pogledaj one koji dolaze sa severa.+ Gde je stado koje ti je dato, tvoje divno stado?+ 21 Šta ćeš reći kad se oni počnu s tobom razračunavati,+ a ti si od početka gajio prijateljstvo s njima?+ Zar te neće obuzeti bolovi kao ženu koja se porađa?+ 22 Upitaćeš se u svom srcu:+ ’Zašto me je ovo snašlo?‘+ Zbog tvojih mnogih prestupa podignuće se tvoji skutovi,+ tvoje pete biće u ranama.
23 „Može li Hušanin*+ promeniti svoju kožu ili leopard svoje šare?+ Tako ni vi ne možete dobro činiti kad ste navikli zlo činiti.+ 24 Zato ću rasuti+ svoj narod kao strnjiku koju raznosi pustinjski vetar.+ 25 To je tvoje nasledstvo, deo koji sam ti odmerio“,+ govori Jehova, „jer si me zaboravio+ i uzdaš se u laž.+ 26 Ja ću zadići tvoje skutove preko tvog lica, pa će se videti tvoja sramota,+ 27 tvoje mnogobrojne preljube+ i tvoje rzanje,+ tvoj sramni blud. Na bregovima, u polju, video sam tvoje gadosti.+ Teško tebi, Jerusalime! Još se nisi očistio;+ dokle će to tako biti?“+