Zaharija

7 Četvrte godine kralja Darija,+ četvrtog dana devetog meseca, to jest meseca kisleva,*+ Jehovina reč došla je Zahariji. 2 Vetilj je poslao Sarasara i Regemeleha i njegove ljude da umilostive*+ Jehovino lice 3 i da pitaju sveštenike+ u domu Jehove nad vojskama i proroke: „Da li treba da plačem petog+ meseca i da postim, kao što činim tolike godine?“+

4 Opet mi je došla reč Jehove nad vojskama: 5 „Kaži celom narodu* i sveštenicima: ’Kad ste postili+ i naricali petog i sedmog+ meseca, i tako sedamdeset godina,+ da li ste meni postili?+ 6 I kad jedete i pijete, zar niste vi oni koji jedu i piju? 7 Zar nije trebalo da poslušate reči+ koje je Jehova objavio preko ranijih proroka,+ dok su Jerusalim i okolni gradovi još bili nastanjeni i dok je u njima vladao mir, i dok su Negev*+ i Šefela*+ bili nastanjeni?‘“

8 Jehovina reč opet je došla Zahariji: 9 „Ovako kaže Jehova nad vojskama: ’Po istinskoj pravdi sudite+ i jedan drugom pokazujte dobrotu*+ i milosrđe!+ 10 Ne obmanjujte udovicu+ ni siroče,*+ ni stranca+ ni onoga ko je u nevolji,+ i u svom srcu ne smišljajte zlo jedan drugome!‘+ 11 Ali oni nisu hteli da slušaju,+ nego su tvrdoglavo okrenuli leđa+ i zatvorili uši da ne čuju.+ 12 Svoje srce+ učinili su tvrdim kao kamen korund, da ne bi poslušali zakon+ i reči koje im je Jehova nad vojskama svojim duhom+ slao preko ranijih proroka.+ Zato se Jehova nad vojskama mnogo razgnevio.“+

13 „’Kad sam ja zvao, oni nisu slušali,+ zato kad su oni zvali, ja nisam slušao‘,+ kaže Jehova nad vojskama. 14 ’I olujnim vetrom sam ih rasuo među sve narode+ koje nisu poznavali,+ i zemlja je za njima ostala pusta, niko kroz nju nije prolazio niti se vraćao.+ I tako su lepu zemlju+ pretvorili u strašan prizor.‘“