Jevrejima
4 Dakle, budući da ostaje obećanje o ulasku u njegov počinak,+ pazite* da se za nekoga od vas ne utvrdi da u tome nije uspeo.+ 2 Jer nama je objavljena dobra vest+ kao i njima,+ ali reč koju su čuli njima nije koristila,+ jer nisu bili verom ujedinjeni+ s onima koji su poslušali.+ 3 A mi koji iskazujemo veru ulazimo u počinak, jer je rekao: „Zato sam se zakleo+ u gnevu svom: ’Neće ući+ u moj počinak‘“,+ iako su njegova dela dovršena+ od postanka sveta.+ 4 Jer je na jednom mestu o sedmom danu ovako rekao: „I Bog je sedmog dana počinuo od svih svojih dela“,+ 5 a ovde opet kaže: „Neće ući u moj počinak.“+
6 Dakle, pošto neki još treba da uđu u njega, a oni kojima je dobra vest+ najpre bila objavljena nisu ušli zbog neposlušnosti,+ 7 on ponovo određuje jedan dan: „Danas“, govoreći o tome posle toliko vremena u Davidovom psalmu, kao što je već rečeno: „Danas, ako slušate glas njegov,+ nemojte da vam srce otvrdne.“+ 8 Jer da ih je Isus Navin+ doveo na mesto počinka,+ Bog ne bi posle toga govorio+ o nekom drugom danu. 9 Dakle, Božjem narodu ostaje sabatni* počinak.+ 10 Jer ko uđe u Božji počinak,+ i sam počiva od svojih dela,+ kao i Bog od svojih.
11 Zato dajmo sve od sebe da uđemo u taj počinak, da ne bi neko pao oponašajući takvu neposlušnost.+ 12 Jer Božja reč+ je živa+ i delotvorna,+ oštrija je od svakog dvoseklog mača+ i prodire dotle da razdvaja dušu+ i duh,+ kosti* i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere srca.+ 13 I nema stvorenja koje je sakriveno njegovom pogledu,+ nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun.+
14 Dakle, pošto imamo uzvišenog prvosveštenika koji je otišao na nebesa,+ Isusa, Sina Božjeg,+ držimo se vere u njega koju ispovedamo.+ 15 Jer naš prvosveštenik je neko ko ne samo što može da saoseća+ s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.+ 16 Pristupimo,+ dakle, sa slobodom govora+ prestolu nezaslužene dobrote, da bi nam Bog pokazao milosrđe i iskazao nezasluženu dobrotu kad nam zatreba pomoć.+