1. Samuilova
26 Posle nekog vremena došli su ljudi iz Zifa+ kod Saula u Gavaju+ i rekli mu: „Zar se David ne krije na brdu Eheli,+ naspram Gesimona?“*+ 2 Saul je ustao+ i otišao u pustinju Zif s tri hiljade+ izabranih Izraelaca da traži Davida u pustinji Zif. 3 Ulogorio se pored puta na brdu Eheli, koje je naspram Gesimona, a David je bio u pustinji. David je saznao da je Saul došao za njim u pustinju. 4 Zato je poslao ljude da izvide+ i saznaju da li je Saul već stigao. 5 David je zatim ustao i otišao do mesta gde se Saul ulogorio i ugledao mesto gde su ležali Saul i Avenir,+ Nirov sin, zapovednik vojske. Saul je ležao u ograđenom delu logora,+ a vojska je bila ulogorena svuda oko njega. 6 Tada David reče Ahimelehu Hetejinu+ i Avisaju,+ Serujinom sinu,+ Joavovom bratu: „Ko će ići sa mnom kod Saula u logor?“ A Avisaj odgovori: „Ja ću ići s tobom.“+ 7 Tako je David noću došao s Avisajem do ulogorene vojske. Saul je spavao u ograđenom delu logora, a koplje mu je bilo pored glave zabodeno u zemlju. Avenir i vojnici ležali su oko njega.
8 Avisaj reče Davidu: „Bog ti je danas predao u ruke tvog neprijatelja.+ Molim te, dopusti mi da ga jednim udarcem pribijem kopljem za zemlju. Drugi mi udarac neće ni trebati.“ 9 Ali David reče Avisaju: „Nemoj da ga ubiješ. Jer ko je još digao ruku na Jehovinog pomazanika+ i ostao nedužan?“+ 10 David još reče: „Tako živ bio Jehova,+ Jehova će ga udariti;+ ili će doći dan+ u koji će taj čovek umreti ili će otići u bitku+ i poginuti!+ 11 Nipošto ne bih digao ruku+ na Jehovinog pomazanika,+ jer znam da bi to u Jehovinim očima bilo neispravno.+ Molim te, uzmi sada koplje koje mu je pored glave i krčag za vodu, pa idemo.“ 12 Tada David uze koplje i krčag za vodu koji su bili pored Saulove glave, i oni odoše. Niko nije ništa video+ niti opazio i niko se nije probudio, jer su svi spavali dubokim snom+ koji je Jehova pustio na njih. 13 Tako je David prešao na drugu stranu i stao podalje navrh gore, na velikoj udaljenosti.
14 Zatim David poče da doziva vojnike i Avenira, Nirovog sina: „Avenire, zašto se ne odazivaš?“ Avenir+ odgovori: „Ko si ti što dozivaš kralja?“ 15 Tada David reče Aveniru: „Zar nisi ti junak? Ko je kao ti u Izraelu? Zašto onda nisi čuvao svog gospodara, kralja? Jedan čovek došao je da ubije kralja, tvog gospodara.+ 16 Nije dobro to što si učinio. Tako živ bio Jehova,+ zaslužili ste smrt+ jer niste čuvali+ svog gospodara, Jehovinog pomazanika!+ Pogledaj sada gde je kraljevo koplje i krčag za vodu+ koji su mu bili pored glave.“
17 Tada Saul prepozna Davidov glas pa reče: „Je li to tvoj glas, sine moj Davide?“+ A David odgovori: „Da, to je moj glas, moj gospodaru, kralju.“ 18 Zatim reče: „Zašto moj gospodar progoni svog slugu?+ Šta sam učinio i kakva je zloća u mojim rukama?+ 19 Molim te, sad, moj gospodaru, kralju, poslušaj reči svog sluge: Ako te je Jehova podigao na mene, neka mu bude ugodan miris prinosa od žita.+ Ali ako su to učinili ljudi,+ onda neka su prokleti pred Jehovom.+ Oterali su me danas da ne bih imao udela u Jehovinom nasledstvu+ i rekli su: ’Idi, služi drugim bogovima!‘+ 20 Zato ne dopusti da moja krv padne na zemlju pred Jehovinim licem.+ Jer je izraelski kralj izašao da traži običnu buvu,+ kao kad neko lovi jarebicu po brdima.“+
21 Tada Saul reče: „Zgrešio sam.+ Vrati se, sine moj Davide, jer ti neću više činiti zla zato što je moja duša danas bila dragocena+ u tvojim očima. Postupio sam bezumno i mnogo sam pogrešio.“ 22 David odgovori: „Evo kraljevog koplja. Neka dođe jedan od ljudi da ga uzme. 23 Jehova će svakom vratiti po njegovoj pravednosti+ i po njegovoj vernosti. Iako te je Jehova danas predao meni u ruke, nisam hteo da dignem ruku na Jehovinog pomazanika.+ 24 Kao što je tvoja duša danas bila dragocena u mojim očima, tako neka moja duša bude dragocena u Jehovinim očima,+ i neka me on izbavi iz svake nevolje.“+ 25 Tada Saul reče Davidu: „Blagoslovljen da si, sine moj Davide. Ne samo što ćeš izvršiti svoje delo nego ćeš i izaći kao pobednik.“+ Tako je David otišao svojim putem, a Saul se vratio u svoje mesto.+