8 Ko je more zatvorio vratima+

kad je jurnulo kao iz majčine utrobe,

11 i rekao mu: ’Dovde smeš doći, ali dalje ne,

tu će se zaustavljati tvoji ponosni talasi‘?+

 7 Ti si im zapretio i one su se razbežale,+

od tutnjave tvojih gromova pobegle su u strahu

 8 – gore su se podigle,+ a doline se spustile –

na mesto koje si za njih odredio.

 9 Postavio si granicu koju ne smeju preći,+

da više nikad ne prekriju zemlju.

 6 Postavio je zemlju nad vodama,+

njegova verna ljubav traje večno.