10 „Kome da govorim i koga da upozorim?

Ko će me slušati?

Evo, uši su im zapušene*, pa ne mogu čuti.+

32 Tamo su mu doveli jednog gluvog čoveka koji je teško govorio+ i molili su ga da položi ruke na njega. 33 On ga je poveo na stranu, podalje od naroda. Zatim mu je stavio svoje prste u uši i, nakon što je pljunuo, dotakao mu jezik.+ 34 Pogledao je u nebo, duboko uzdahnuo i rekao mu: „Efata“, to jest: „Otvori se!“ 35 Tada su se čoveku otvorile uši+ i njegova govorna mana je nestala, pa je počeo da govori normalno.

22 Zato je odgovorio toj dvojici: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi vide,+ hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju,+ mrtvi ustaju i siromašnima se objavljuje dobra vest.+